Ретки су споменици нашим великанима у свету

У свету постоји више од четрдесет спомен-обележја Николи Тесли, а последњи од њих поставила је држава Србија испред његове лабораторије у Њујорку, поводом 70-годишњице смрти великог научника. Тесла је један од ретких српских великана који има споменике, бисте и спомен-плоче широм света. Други српски великани заступљени су, нажалост, спорадично.

Тек понегде путник може да налети на попрсје неког славног српског научника, писца, песника. Држава се углавном није бавила промоцијом наших великана. За споменике који су подизани, најчешће су заслужни наши људи који живе у иностранству. Један од њих је сарајевски лингвиста, директор Института за славистику др Бранко Тошковић, покретач акције да наш нобеловац Иво Андрић добије бисту у Грацу, испред универзитета где је радио докторске студије 1924. године.

• Колико је мени познато, никад наша држава није много радила на постављању споменика и биста наших великана у иностранству. То су заиста спорадични и ретки случајеви, а и они понекад испадну контроверзни, као што је то било са постављањем споменика Његошу у Риму – каже за “Блиц” проф. др Дарко Танасковић, наш некадашњи амбасадор у Ватикану.

Он се сећа да је у време државне заједнице Србије и Црне Горе кренула акција постављања споменика Његошу у Риму, али да су ту акцију више гурали Црногорци.

• У то време, амбасадор у Риму био је Бранко Луковац. Споменик Његошу постављен је на прелепом месту, у парку Виле Боргезе, где му друштво, тачно преко пута прави Пушкин. Нажалост, ја сам био једини из Србије, а на споменику, који је реплика београдског споменика постављеног код зграде Ректората БУ, рад вајара Сретена Стојановића, пише да је Његош црногорски принц и песник. Тако је пропуштено да се српско име нађе уз овог великана. Штавише, преносило се да је загребачки писац Предраг Матвејевић на отварању прогласио Његоша за хрватског песника, што се, могу да посведочим, није десило – каже Танасковић.

Беч је место у ком је Вук Караџић, отац српске писмености, дуго живео и радио, и коначно и умро у аустријској престоници. Њему је споменик подигнут испред куће у којој је најдуже живео, у трећем бечком округу. Доситеј Обрадовић, наш први министар просвете, има спомен-плочу на кући у којој је живео у Лондону и споменик у Темишвару.

• Колико ја знам, Михајло Пупин сигурно има споменик негде у САД. Он је оставио велики траг у науци, и на тамошњим универзитетима цене његово дело. Међутим, мислим да Милутин Миланковић, који је неоткривена светска величина, нема нигде у свету спомен-плочу, бисту или нешто слично – каже историчар уметности Никола Кусовац.

Он додаје да Миланковић, потпуно незаслужено, нема споменик ни у Београду.
– Недавно је завршен конкурс за споменик овом великану, али бојим се да ће бити потребно писано образложење пролазницима да би разумели споменик – каже Кусовац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: