Реваншизам
Даниловић
Пише: Горан Даниловић
Све смо се договорили!
Након тридесет година чекања овај намучени свијет је дочекао.
Побиједио је и један обичан човјек из мог краја, тежак и инаџија. Сљедећи дан, ипак, није умио да прослави, није се чак ни напио. Морао је да тресе и купи шљиве – стара барча пожегача из Титовог времена која је неким чудом преживјела смртоносну шарку. Срели смо се на сеоском сокаку. Каже ми: дочекасмо и ово! Смијем се и кажем: дочекасмо!
Крсти се крвавим рукама начетим мноштвом пакосног шљивовог трња и чапорја.
– Мени ће све бити исто, само ми је жао што посустаје снага и што ми оде живот ниушта!
– Немој тако, главу горе! Није важно колико је живота остало него колико ће бити лијепих дана.
– Е, то сам ти ја рекао прије двадесет година, и мило ми је да си запамтио. Мој Горане, душа ми је пуна ко пуна кућа али ми је запело на врх грла па не могу да издушим. Нијесам ти јутрос звао ни једног комшију да се мало јацкам и пецкам; не могу, не да ми понос да задиркујем. Дјеца су ми се поскитала. Онај најстарији је славио цијелу ноћ у Берлину, а ја лежим и ћутим… само молим Бога да шта не замуте, да не поломе овај народ, само да буде мирно и да се не врате.
– Биће то добро брате мој добри. Паметно ћемо!
– Дајте им све, све… Дајте им и што не траже. Човјек има само оно што да! Знам ја шта је политика и како мора. Дајте им све…Само да на каквој несрећи овај опет не узјаше, да не баци какву шпицу међу вас…Дајте им све, све, само душу не дај нипошто – ни твоју, ни моју. Душа је светиња!
Разишли смо се, ја према Цркви, а он међу шљиве, обојица да се помолимо Богу.
Све смо се договорили!
Причам мојима да сам га срео и да смо се испричали. Веле, да сам нешто преумио, да то није могао бити он, да је у болници, да му је то брат од стрица.
– Он једва дише, ископнио је, дуже од мјесец не устаје, понијела га је болест, преполовила.
Нисам се опирао.
А био је он, сигуран сам. Копнио или не копнио, био је!
Нигдје као по пустим селима, по сокацима и излоканим путевима не може бити чудних и немогућих сусрета. Тумарају људи, сјенке, сени, јауци, урлици, давна весеља, смрти, нека дјеца сто су давно порасла, мајке што су умрле од ишчекивања ненадне среће и неки људи руку крвавих од шљивовог трња. Био је ти он и све смо се договорили.
Човјек је као Бог.
Запне му нешто у врх грла и не може да се радује, срамота га од властите среће као и од туђег стида. Само, човјек не умије, а Бог умије све али неће, нити се смије, нити плаче.
Договорили смо се.
Не дамо душу нипошто.
Не дамо Светиње!
Идем сјутра да му запалим свијећу у оном шљивику из Титовог времена. За њега, за село, за мајке и сјенке.
Ко није нашао Бога међу шљивовим трњем нека га не тражи ни у Јерусалиму.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Danilović, kako “ vjetar puše“. Sad ste svi dobri, izvukao vas je Krivokapić, svu opoziciju. Toboš ste za narod, a pokazali ste zasto se borite, na prošlim izborima, kako ste dobro sporazum izveli. Nijeste se mogli dogovoriti ni oko vlade.
Браво Горане. Дивна прича.
Odlican tekst.Pravda za sve
Svaka cast Vasa rijec ima tezinu nobelovca…Zaisto i taj covek kojeg ste sreli savrseno je opisao sopstveni osjecaj a mislim takodje i mnogi od nas se taman tako osjecaju???.
Jedan je DANILOVIC….
Suptilan i Elokventan Danilovic….
„Ko nije našao Boga među šljivovim trnjem“….
NEKA GA TRAZI U SEBI, U SVOJOJ DUSI….
BOG JE SPOZNAJA U NAMA SAMIMA….
SVIĆE , SVIĆE… !!!
Sve mi je ovo poznato.
Otac mi je na samrti 2016 godine rekao umrijecu i necu docekat da se ovo zlo makne.Strica su maltretirali na poslu, slali sa jednog na drugo radno mjesto i i ako je fakultetski obrazovan.
Rekao sam mu i tada ne posrci, proci ce ovo vaznije ti je da ti djeca jednog dana mogu ponosno prosetat kroz a da ne budu obiljezena. Podigao ih je troje ne znam ni ja kako, ali casno i dostojanstveno. I mogu da kazem da sam ponosam sto mi cijela familija nije podlegla njihovom bezdusnom antihriscanskom i anticrnogorskom sistemu. Puno smo im pomagali finansijski, mogao bih stan u Budvi da kupim za te pare, ali ne zalim i danas sam ponosan na to,
Slavilo se i u Frankfurtu!!!!
Frankfurt-u….
Sve Ti je za Vjerovati….
Upravo zato sto si Slavio u Frankfurtu….
I sto si Postao Hrana Svojoj Familiji….
Hvala Ti Dobri Covjece…. Brate….
Oće da deranžira sporazum sa ovim, provlači tu, vlada je prozapadna. Podrži! I odnose sa Srpskom vlašću isto, ko da je pao s Marsa.
To kod Zdravka neće moći mnogo. Drži se sporazuma!
Hvala Gorane, hvala što ih još ima koji znaju napisati i izustiti ono što drugi osjećaju a ne umiju kazati.
САМО ДУШУ НЕ ДАЈТЕ НИПОШТО!
ДУША ЈЕ СВЕТИЊА! ☦️??АМИН!
Dostojno Znakova pored puta
Mozda tvoja najbolja prica do sada.
Bravo
Andricevski i zvjerski svaka cast Danilovicu.
Oprosti mi Andriću, ali Goran mi je suze izmamio na oči.
Divan i dirljiv tekst!
Одлично.. свака част!
“ Ко није нашао Бога међу трњем шљивовијем нека га не тражи ми у Јерусалиму“. Браво!