Ревизионизам

Пише: Богић И. Булатовић

Не може се поменути ни ревизионизам, а да оптерећени црногорски Грађанин Атавизам не чује: реваншизам! Човјек једно прича, а људи најчешће чују своје страхове! Ни то није тако лоше! Има ту још неке савјести и некога Божијега страха! И то је живот! Ваљда познање ове реалије, натјерало је наше Побједнике да прво што ће поручити граџанистима, буде: „Не бојте се! Неће бити реваншизма“! Па опет, узалуд! Страх надживљава грешника.

Латинско „ревидере“, у тоталитаризму је первертовано у ревидирање, односно одустајање од сопственога мишљења, зарад општенародне, интернационалне лажи. У ИБ сленгу, ревидирање је значило да је неко сломљен, понижен, обезличен, набијен и набијеђен, да је пљунуо на себе како би другове увјерио да нема разлога да страхују за своја леђа. Живот је могао да настави тек ако је преживио тортуру својеврснога компартијскога егзорцизма.

Ревидирање је отпочињало већ код куће, у најближем окружењу, у партијској ћелији, а завршавало у шпалиру или у Петровој рупи! Отуда, можда, једна ријеч која потврђује савјесност човјека или народа, добија нову, негативну димензију и конотацију, гдје процес ревидирања, ревизионизма, поновног и сталног провјеравања и извлачења поука из прошлости и већ учињених поступака, дјела и недјела, како појединца, тако и значајнијих колективитета, поистовјећује се са покушајем пресуђивања некоме, покушајем кажњавања некога, односно са осветом и реваншизмом.

Ревизионизам је свуда добродошао и код свакога, само није у ЦГ. Направити ревизију историје и идеологија, моралних узора, циљева, идеала…Поредити оно што је постигнуто са оним што је изгубљено, у ЦГ схвата се да био би реваншизам потлачених и понижених. Или се владајући у повлачењуплаше онога што су они или преци им чинили, или заиста живе у атавизму Информбироа, гдје направити ревизију значи мучити, злостављати, сакатити, понижавати, на концу и ревидирати. Ревизија наше давне прошлости, прошлости која је изревизирана више пута, у ЦГ је пожељна, али блиска прошлост која није доживјела ниједну ревизију, тако је чувана као трезор неке банке!

Гогољ је показао како то изгледа ревизија на руски начин. Како испливава малограђанштина, јавашлук и корупција у локалној управи, у болници, у суду. Пушкин му је послао предложак! Ревизија на црногорски начин је Агрокомбинат. Десиће се да ни тужена нити оштећена нијесу остале кратких рукава у народу трикмајици.

Неће бити да ће историјски ревизионизам показати да су баш све жртве биле жртве, нити да су баш сви џелати били голи квислинг. Нити ће та ревизија потврдити да је свјетски рат вођен баш у сваком селу. Показаће се, вјерујем, да је негдје био и братоубилачки, негдје грађански, сељачки, класни, провинцијални….Сходно нашем пуританству, нашој честитости, такође вјерујем да ћемо једнога дана вратити и ратне одштете силама Осовине, јер ће се испоставити да су овдје биле у претплати, и да смо њиховим ратним одштетама исфинансирали и покрили лажне алибије наших братоубистава.

Неће бити да ће та ревизија показати да су баш сва „лијева скретања“ и „лијеве грешке“ проузрочене само десним, злоћудним притисцима. Свашта ће тај ревизионизам показати, а да није реваншизам, већ уношење критичке свијести у послушничко „истраживање“! Неће бити да та ревизија, такође, неће показати историјски континуитет од ’45. до наших дана. Континуитет у најбурнијем вијеку у Европи! То можемо само ми и наша чврста рука заблуда и безобразлука који се не признају ни у вријеме глобалне ревизије.
Ништа се не може вратити. Историја није реверзибилна, али можемо мало поштеније, мало људскије погледати на наше проблеме прошле и будуће. Ревизија ће помоћи! Видјећемо да су неки хероји били ситне кабадахије које су под еполетама за Лењина, Стаљина и Троцког чуле тек ’48, а за „категорички императив“ никада. Да су неки велики пјесници били сироти доушници. Да су неки лоши ђаци из љубоморе убијали своје професоре, али да су и неки други молили професора Милоша Јововића да одустане од Одступнице и да се врати у Подгоричку гимназију јер је душеван и невин! Као да нисмо научили да је живот такнуто – макнуто, најсличнији шаху и да су наши потези иреверзибилни, али да сунаши закључци, наши доживљаји, наш вишеслојни субјективизам да је пожељно и нужно подложан ревизионизму. Подложан ревидирању, али у оном изворном и најширем значењу, а не у оном скученом, тоталитарном.

Можемо да расправљамо о посљедицама по наш геополитички статус које су произвеле одлуке Велике народне скупштине у Подгорици, о томе шта јој је претходило и шта је наступило након засиједања, да у теорији супротставимо историјске чињенице. Али ми не можемо да гласамо о поништењу Њених одлука, јер се тај историјски догађај десио. Он је имао и има своје мјесто у историјској каузалности у којој сваки зупчаникнепогрешиво налијеже на други и не постоји историјски луфт у који би могли да удјенемо накнадну памет, а да се не огријешимо о Истину Живота и Историје. Да није било Њених одлука, не би било ни нас данас какви смо, нити данашње ЦГ каква год да је.

Ревизионизам није реваншизам једних према другима, већ суочење са собом, наш реваншизам према самима себи, без и трунке садизма или суицидности, али са пуном жељом да прогледамо!!! Можемо почети и са ревизијом пута од џемпера до Абу Дабија или Дубаија! Свеједно!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: