Револуција добрих људи

Пише: Горан Даниловић

Сви имају право да забораве, сви изузев Срби и Српкиње у Црној Гори.

Сви могу да калкулишу и говоре како су разочарани и како је „ДПС био бољи“, сви изузев нас који смо се борили за ваздух и за историјско право да у својој Црној Гори будемо историјски народ и равноправни грађани.

Много чега данас не ваља, много чега личи на играње са судбином државе недораслих и недовршених људи, али ни изблиза није злокобно и пријетеће као „јуче“!

Страшно је што је ДПС постао најјача опозициона партија а, истовремено, највећи расадник нових/старих кадрова за извршну власт.

Страшно је што су се докопали полуга моћи људи који на својој кожи нису осјетили бруталну тиранију и прогон, али и најгоре, људи који нису заслужили да говоре и раде у наше име.

Ово говорим из позиције човјека који се од успостављања нове Владе, до данас, бори за своје достојанство; кад некоме учиниш добро и даш му шансу то вам никад неће опростити.

За разлику од таквих ја, међутим, знам да се једнопартијски брлог не мијења преко ноћи, а и ни за пар година. Ко хоће да види мора гледати даље од трпезе.

Зато „ратујем“ са инспекцијама које нијесу такнуте од „нове власти“, прегоним се са инспекторима и инспекторкама који срамно раде свој посао и охрабрени сулудим политикама и промашајима Владе, суверено спроводе своје некадашње, приватне, партијске и кумовске агенде.

Ипак, и поред тога што знам да се као појединац не могу одупријети тој харанги мијешаног интереса садашње и ондасње власти, немам право ни да се предам.

Макар на тренутак разјурили смо оне који су оцрнили ову нашу земљу и државу, а себе обогатили до нивоа сицилијанских мафијаша.

Разјурићемо и ове заостале и намножене хорде старог режима удружене са ненаједеним појединцима „нове класе“! Ако, пак, то не урадимо ми, ако смо у међувремену постали неспособни и без храбрости, урадиће то бољи од нас. Предаје нема, то је најважније.

Не ради се о никаквом реваншизму јер га није ни било; ради се о обавези да се најуре из државне управе пријатељи и пријатељице бивших владара који се понашају као власници наших живота. И њих и ове што су се домогли положаја у међувремену, што су купили дипломе и академска звања, треба вратити у редове „лаика“, на биро, у редове за чекање.

Свјестан сам да звучи утопистички, али то ће морати неко да уради јер ћемо убрзо бити приморани да бирамо између њих и себе.

Нема те реформе која ће се одржати са погрешним и лажним људима на кључним мјестима. Ти и такви су појели ДПС – појешће и оне који покушавају да га прекопирају.

Вратимо се на почетак; незаслужено је тешко, али ни једна побједа се не брани сама, камоли она наша чиста, али и крхка, из августа 2020. године.

ДПС није био бољи него најгори у нашим животима.

Са ДПС-ом је неупоредив било ко, ако памтимо и поштујемо жртву коју смо поднијели, иако данас са њим очијукају „наводно наши“ на локалном и државном нивоу. Теорија каже да је то нормално, прелазно доба, али од нас зависи колико ће нас дуго „прелазити“.

Људи су кварљиви, али само под условом да су слаби и лоши. Овдје је потребна револуција добрих људи, отпор на који смо дужни. Коначне побједе без велике борбе нема.

Сви имају право да забораве, али ми које су гонили по држави и из ове државе, не смијемо заборавити.

Не пристајимо на предају и на продају па неће бити њихова воља!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: