Режимски колумниста Жељко Вукмировић умијешан у афере „Клап“ и „Вардар“
Жељко Вукмировић, аутор бројних колумни у режимским медијима које обилују мржњом према Србима, митрополиту Амфилохију и лидерима Демократског фронта, појављује се међу осумњиченим у најновијим аферама за прање новца, познатијим као „Клап“ и „Вардар“.
Наиме, Вукмировићу је одређен притвор са још неколико особа које су осумњичене да су починили кривична дјело стварање криминалне организације, продужено кривично дјело утаја пореза и доприноса и проузроковање лажног стечаја.
Дакле, када се не бави пословима ”са стране”, Вукмировић слободне тренутне проводи пишући колумне у којима, како смо навели, шири отворену мржњу према српском народу и његовим представницима у Црној Гори. Посебно га импресионира тема тзв. државног удара.
„…Преузимање одговорности, бар према свему што се могло видјети у посљедњих годину дана од покушаја насилног преузимања власти, или укратко покушаја државног удара, говори у прилог томе да баш и нема нарочито расположених за тај вид перформансе. Која црна одговорност…Мало медијске буке и повике се намеће као далеко прихватљивија ангажманска варијанта. Ипак, како суђење одмиче, испада да званични свједоци сарадници уопште нису једини који су се прозвали спремним да проговоре о епилогу муљаже из октобра 2016. године…Мандић и Кнежевић, очигледно, немају појма у шта су се уплели“, наводи он у свом тексту „Клуб свједока сарадника Специјалног тужилаштва„, који је своје мјесто нашао, сасвим очекивано на порталу Аналитика.
Наравно, поред „стручне“ анализе о такозваном државном удару, Вукмировић је себи дао за право и да коменатарише политичку сцену Руске Федерације.
„Сергеј Железњак, бивши потпредсједник руске Думе и бивши шеф одбора Думе за информативну политику, иако поодавно девалвиран у рођеној земљи, сада као обични депутат не престаје да дистрибуира упутства за употребу блиским сарадницима из „црногорске“ политичке групације Демократски фронт. Тек, након што је зналачки предложио предсједничког кандидата, испоручио је и главне оријентире за одбрану осумњичених за покушај тероризма на дан избора у Црној Гори, Андрије Мандића и Милана Кнежевић“, пише у тексту „По избору креатора Сергеја Железњака, а биће мало и од Родине…“, такође на порталу Аналитика.
Очекивано, Вукмировић је и први је кад треба одбранити лик и дјело предсједника ДПС Мила Ђукановића, од како он то каже, напада који долазе од поглавара Српске православне цркве.
„…Дио српских медија који се већ годинама у ово љетње доба бави Црном Гором, сервирајући приче од ајкула и најезда комараца па све до епидемија менингитиса и вируса Западног Нила, ове године је опуштено улетио са могућности анатеме Српске православне цркве бачене на црногорског предсједника Мила Ђукановића…У сваком случају, кампања против Црне Горе се може сматрати омиљеном дисциплином српских националиста“, написао је Вукмировић у својој колумни под назовом „Оће то од врућине“.
Када је у питању критика опозиције, опет очекивано, у његовим текстовима све врви од нескривене мржње према Демократском фронту
„Опозициона немоћ је прешла на виши ниво. И утисак је да се сада само пажљиво ослушкује што ће рећи Мило Ђукановић. А онда се и ваља одредити према томе. Додуше, то не важи за Демократски фронт. Они су, дефинитивно, тотално бесмислена дружина, при чему је свако сувисло објашњење њихових наступа апсолутно траћење времена. Нарочито када Славен Радуновић, ничим изазван, поново објашњава како су сви ти станови са којима располаже тек дио насљедства, све од једне ливаде близу Везировог моста. Па, добро, кад ти велиш, само макни нам се више са том ливадом. И други су у Црној Гори профитирали од ливада. А онда, Славен у кампањи још закуцава измјештањем споменика Мирку Петровићу. Као приоритетом свих приоритета“, пише он у колумни „Нешто као флеш: Павиљон број шест“.
Како је Вукмировић веома плодан стваралац у режимском медијском универзуму, јасно је да су налогодавци и ментори покушали да сакрију или маргинализују вијест о његовој умијешаности у аферама прања новца.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Smeće