Режимски стандарди: Православне прекограничне епархије им сметају, а католичке – не
1 min read
Карикатура Горан Шћекић
По самом оснивању НВО ЦПЦ, 17. 1. 2000. године у ЦБ Цетиње, из те колоритне масе „вјерника“ окупљених око распопа Мираша, не по снази духа и познавању чињеница већ по очитој намјери да нашкоди угледу СПЦ и нарочито митрополита Амфолохија и свештенства, истицао се Стево Вучинић.
Вучинић је, подржан од одређеног броја „дворских“ интелектуалаца, указивао како СПЦ има „опасне намјере према Црној Гори“ и да је „држава капитулирала пред бандитима у мантијама“. За Митрополију црногорско-приорску је рекао да је „параобавјештајни војни фактор“.
Прије скоро седам година, истакао је и сљедеће: „Једноставно, сву црквену имовину треба, скупштинским актом, поново превести на државу, општине и мјесне заједнице као правна лица која су у себе супституисала компетенције племена, села и братстава чија је то донедавно била имовина“.
Ове и сличне оцјене Стева Вучинића доживљавана су као наклапања доконог, апанажом мотивисаног „јавног дјелатника“, која не завријеђују озбиљног коментара нити одговора.
Ипак, десило се нешто што се до прије само десетак година чинило немогућим – Стевова правничко-религиозна медитирања постала су темељ црногорске званичне државне политике према СПЦ, а нарочито – имовини СПЦ у Црној Гори.
„Са своје четири епархије у Црној Гори, од које су три прекограничне, она зацртава простор ‘велике Србије’ и на тај начин поцртава оно што је њена мисија”, рекао је недавно Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе, за сарајевску Н1 ТВ.
Када на ово додамо режимски Предлог закона о слободи вјероисповијести и очигледан покушај (на срећу – неуспјешан) отимања, прекњижавања имовине СПЦ, јасно је да је Вучинић говорио оно што су црногорски властодршци мислили, и само чекали погодан тренутак да отворено крену у отимачину.
Нарочито су са великим жаром прихватили оцјене поглавица НВО ЦПЦ како је неприродно да СПЦ, будући да јој је „централа у Београду“ (свака терминолошка сличност са комунистима је намјерна, будући да Мирашево стадо махом чине комунисти и атеисти) има имовину у Црној Гори, континуирано дижући „дреку“ због такозваних прекограничних епархија СПЦ (Православну цркву у Црној Гори, као органски и нераскидиви дио Српске православне цркве, сачињавају Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дјелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке).
Ипак, сличних проблема црногорске власти немају када је ријеч о католичкој цркви, односно њеним прекограничним епархијама – Которска бискупија, на примјер, подређена је сплитско-макарској надбискупији, и то никоме не смета (што је нормално и природно). Ипак, у свјетлу односа државе према СПЦ, ово је само један од бројних примјера који говоре о двоструким стандардима режима и намјери да се нанесе штета угледу СПЦ.
Сплитско-макарска надбискупија обухвата град Сплит и простор Сплитско-далматинске, Шибенско-книнске и Дубровачко-неретванске жупаније те приморски дио Црне Горе.
Такође, у црквеноправном погледу, „сплитско-макарска надбискупија је – метрополија којој су подложене 4 бискупије (шибенска, хварска, дубровачка и которска), а по територијално-пасторалном устројству сплитско-макарска надбискупија састоји се од 13 деканата са 183 жупе“.
На званичном сајту Которске бискупије пише: „Которска бискупија дала је Цркви св. Леополда Богдана Мандића (+1942) капуцина из Херцег Новог, бл. Грацију (+1508) из Мула, бл. Озану (+1565) родом из Црне Горе, те Божју службеницу Ану Марију Маровић (+1887) утемељитељицу Дружбе задовољштине Срца Исусова и Срца Маријина у Венецији. Стога се с правом Которска бискупија назива бискупија Хрватских светаца и олтар домовине, а Боко-которски заљев Заљевом светаца“.
Очито, хрватски свеци из Црне Горе режиму не сметају. Са српским, пак, није тако.
Нити са свештеницима.
Док пребрајају крвна зрнца свештеника СПЦ у Црној Гори и прогањају их, то није случај кад је ријеч о другим црквеним заједницама. Нарочито много разумијевања држава има за оне – неканонске, непризнате. Најфрапантнији примјер двоструких стандарда црногорског режима свакако јесте случај бечког свештеника-полицајца, који је својим присуством „увеличао“ прославу Божићне побуне. Полицајац који „чинодејствује“ вјероватно рекреације ради – добродошао је у Црну Гору, што се не може рећи за велики број свештеника СПЦ рођених ван граница Црне Горе.
Тим поводом публициста и историчар Јован Маркуш упозорио је јавност да је „проклетству предати распоп Мираш Дедеић на прослави стогодишњице Божићне побуне довео полицајца из Беча, Рихарда Минихофера, којег лажно представља као „Његово високопреосвештенство архиепископ которски и приморски † Симеон“.
За рубруку – вјеровали или не!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
brate aco pokrali smo sve sto smo mogli u cg i rasprodali.nemamo vise sta da prodamo.prodali smo ovaj narod ovu stoku lo ih jebe glasaju za nas a mi ih jebemo 30 godina…vrijeme je sad da prodamo crkve vatikanu ikone cemo rasprodati svetog vasilija i sv petra cetinjskog cemo prodati vatikanu obogaticemo se ja i ti brate aco uzivat cemo ko carevi 100 godina.sin blazo zaradjuje na vetrenjace i mini hidroelektrane.potopicemo savnik zajedno sa drobnjacima u njemu i vladacemo milion godina kurcu palcu.guzicemo se zapadu nek nas jebe ko stigne ali bicemo bogati i dozivotni presjednici…crveni peskiri ce visiti ko visibabe u niksicu i podgorici dok ne istrule..bilbord kod lakovica u niksicu ce dovijeka biti isti da se stoci u niksicu mijenja svijest..zavadi pa vladaj.
Zaigrace mecka i pred vasu kucu. A onda ce biti kuku lele. Ovi montenegrinosi , hoce da budu veci katolici od pape. Nece da budu ono sto jesu. A kakvi su bolje da nijesu. Ono sto jesu . Dzaba svi argumenti. Ali….
Betovene, autor je govorio o velikoalbanskom projektu u Barskoj nadbiskupiji i ni jednom riječju nije spomenuo Crnu Goru, druga je stvar što vi koji patološki mrzite sve što je srpsko automatski prihvatate velikoalbansku ideologiju kao svoju pa vam ne smetaju teroristi i ratni zločinci Haradinaj, Tači, Veselji i ostali banditi koji konstantno prisvajaju dio crnogorske teritorije. Idite i liječite se od mržnje koja vam već zamagljuje razum!
Anonimni , svo znanje koje autor ovdje iznosi možeš naći na vikipediji. Plus mržnja prema crnogorskom i manipulacija iz neznanja ili zle volje.
Блентовене, блентовене, несташан си црни блентовене. Није тебе лако
cut izrode
„Čaka“, bijedno je da se jeftini policijski bot i provokator skriva iza pseudonima mnogo poznatije, časnije i hrabrije osobe kao što je Čaka Ivanović!
Daće Bog pa će narod Crnogorski vrnuti svoje otete svetinje , hvala Milu Đukanoviću taj što počne i završi !
Почакаћеш!
a cuti nakarado j.bo te milo
Blentovene, samo neko ko je totalno neobrazovan i glup kao ti može se usuditi da komentariše tekstove pristojnih i pismenih ljudi kao što je ovaj o Barskoj nadbiskupiji za koji se vidi da ga je napisao neko ko iznutra poznaje prilike u Katoličkoj crkvi. Ne lupetaj više, mnogo si pametniji kad ćutiš!
Поздрав за Бранку, витеза српског, уз жељу да издржи.
Gruban Malić. Nagradno pitanje: Ko je Backović sa Prevlae:
1.padobranac;
2.vojnik specijalac
3.paroh.
Tebi bih najprije volio srest nedje i dobro te izbubecat
crnogorski dorat
Наградно питање: Ко је Рихард Минихофер?
а) Ски-скакач;
б) Возач Формуле 1;
в) Архиепископ
„Мирашев распопски ‘владика которски са седиштем у Бечу’ прије подне ради као службеник бечке полиције, а поподне глуми ‘црногорског владику’“- вазда је таквих било.
prkono
Biskupija poštuje granice. Vaše eparhije ne poštuju granice. Šta vi to poredite i pišete. Normalno je da su biskupije i eparhije dio šire cjeline. Oni su osnovni oblik organizovanja crkava i moraju poštovati granice država. Nadbiskupija nije ništa. To je čista administracija. Izmedju pape i biskupa nema niko. Nije vas lako edukovati. Puno toga ne znate.
Управо ти не знаш. Барска надбискупија,која је титуларна,дакле симболична,без вјерника..није на тлу цијеле цг, и да поменем то је стара ПРИМАСИЈА СРБИЈЕ.дакле Цг је дио Србије..историјски,а КОТОРСКА НАДБИСКУПИЈА везе нема са цг црквено но има са Хрватском и СПЛИТОМ ПОД КОЈОМ ЈЕ..једнако како је Суторина под херцеговачким владичанством, или сјеверно од Таре под Милешевском,што изродима смета а ово им не смета чиме доказују да су коппилад противприродног блуда Тита и папе.
Блентовене црни усташо. Опет ти лупеташ, докле ћеш несретниче ?
Sve im srpsko smeta
Kotorska biskupija je pod Splitskom Metropolijom, dok je Barska nadbiskupija zvanično direktno potčinjena Rimu, odnosno Vatikanu. Nezvanično, međutim, Barska nadbiskupija je već više od 20 godina pod svojevrsnom okupacijom velikoalbansko-kosovarsko katoličkog lobija, već dugo vremena u ovoj staroj katoličkoj dijecezi već dugo nema ni jednog sveštenika ili časne sestre iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije (Vojvodine), Slovenije, Italije, pa čak ni iz Crne Gore (osim Albanaca), sve su Albanci sa „Kosova“, Albanije i manjim dijelom odavde. Dakle, velikoalbanski projekat je ovdje u punom „zamahu“, a podršku tome daju i pojedini autori sa Zapada (npr. Noel Malkolm), a zapravo njihovi lobisti koji za pare pišu najodvratnije istorijske falsifikate.
Мило и Монтенегрини могу да дижу к.рац једино на Србе, јер они не бране своја основна права и не показују зубе.
Када на њега ударе, иоле јачи и храбрији, он се презнојава и пуни гаће.
Док је оваквих Срба, дотле ће бити и оваквог Мила.
Свака част Албанцима, који су завршили демаркацију унутар Монтенегра ( једино им Амфилохије омета) и који чекају један инцидент да се одвоје.
Да није било њих не би Срби смјели промолити ни своју заставу.
У Монтенегру постоји само један народ и то су Албанци. Остатак су сплачине – недефинисана мјешавина комада и комадића свега и свачега.
Овакав Монтенегро.( мали простор), може да опстане или у већој држави, гдје ће поштовати правила, или да се распадне на делове, који ће се прикључити својим матицама.
brate pozdrav iz niksica.kad dodjes u nk za ovaj tekst castim te ruckom dje ti srce pozeli u niksic.
Један од главних задатака Ватикана и римокатоличке цркве уопште је ликвидација православља као наводно „шизматичке вере“ тј. „отпадничке вере“ од „праве“ католичке вере- како произилази из њиховог учења.
Књаз Никола је био свестан опасности која прети православљу у Црној Гори од прозелтизма, тј.католичења православних па је нашао за сходно да то брани чак уставном нормом.
Познати руски дипломата и историчар, Алексадар Фјодоривич Гиљфердинг, у делу “Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији” запазио је колико је јака српска национална свест код свих православних Срба, без обзира где живе, док за Србе католичке вере каже: “Србин католик одриче све српско, пошто је православно и не зна за српску отаџбину и српску прошлост. Код њега постоји само ужа провинцијална домовина; он себе назива Босанцем, Херцеговцем, Далматинцем, Словенцем, према области где се родио. Он свој језик не зове српским, него босанским, далматинским, словенским итд. Ако он жели уопштити појам о том језику, назива га нашким језиком. Он пита на пример странце: “Умијете ли ви нашки.” Но који је то “нашки језик” он не уме да каже. Он зато не зна да тај језик назове својим правим именом, јер он сам нема општу отаџбину, опште народно име, ван своје уже области, у њега је само једна отаџбина: Римокатоличка црква.” Исти прозелтизам и унијаћење су на делу у Црној Гори и оно се неће одређи свога ктајњег циља-ЛИКВИДАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВЉА КАО НАВОДНО „ШИЗМАТИЧКЕ ВЕРЕ“, А СВЕ ПОД МАНТРОМ БОРБЕ ПРОТИВ АСПИРАЦИЈА “ ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ“ и „ВЕЛИКОСРБСКИХ ПРЕТЕНЗИЈА“. ПРОВИДНО И ИЗЛАЊАЛО ДО БОЛА АЛИ ЗА НЕУК НАРОД И ОСИРОМАШЕН НАРОД У СВАКОМ СМИСЛУ И ПОГЛЕДУ-ЈОШ УВЕК ЛАКО СВАРЉИВО.