ИН4С

ИН4С портал

Режимски удар на српске медије: На информативни разговор позвани уредници ИН4С и Борбе, Гојко Раичевић и Дражен Живковић

Уредник портала ИН4С Гојко Раичевић и Борбе Дражен Живковић, добили су позив на информативни разговор. Ово је наставак полицијских притисака и режимски удар на српске медије

Гојко Раичевић

Уредник портала ИН4С Гојко Раичевић и Борбе Дражен Живковић, добили су позив на информативни разговор. Ово је наставак полицијских притисака и режимски удар на српске медије.

Подсјећамо да напади на наш портал трају већ дужи временски период, али да су се активности појачале од директног напада отправнице послова у америчкој амбасади Џуди Куо, која је у обраћању медијима саопштила да је наш портал под утицајем Москве.

Такође, појачане су и активности хибридних одјељења званичних и тајних агената у Црној Гори, који покушавају да кроз своје канале хакерских активности обале наш портал.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

30 thoughts on “Режимски удар на српске медије: На информативни разговор позвани уредници ИН4С и Борбе, Гојко Раичевић и Дражен Живковић

  1. Пар ствари, у(с)поредног тока,

    Телевизија Српске (РТРС) је, након измена неколико месеци назад, изостављена из програма највећег кабловског оператера у Србији. Јавни сервис (телевизијскорадијски, РТС) је, након тих измена, на трећем месту листе понуде програма.
    Вијвођанска банка је продата ОТП мађарској банци. Замењен је препознатљиви ћирилични лого Војвођанска банка латиничним Vojvođanska banka уз измену боје натписа у зелену визуелно идентично логоу банке купца.

    Опозиција у Скупштини Српске није гласала.
    Неку ноћ је човјек убио човека, мигранта, у обијеној кући у околини Билеће. Остали уљези су се разбежали. Отишао је ујутро и пријавио се.

    Из текста Зорана Чворовића, на тему,

    …“Иако је глад за националним програмом, као што рекосмо, очигледна и оправдана с обзиром на незавидну ситуацију у којој се српски народ данас налази (са још незавиднијом перспективом), та иста ситуација захтева трезвен и озбиљан приступ, јер можда историјског времена за исправљање грешке неће бити. О садржају будуће декларације о заштити и очувању српског народа могуће је судити само на основу изјава њеног предлагача, А. Вучића.

    Према ономе што је Вучић изјавио 2. 9. 2017. године, будућа декларација ће се ограничити на одбрану једног корупса права, која треба да ужива српски народ независно од тога где он живи. Реч је о класичним личним и колективним правима којима се штите поједини елементи националног идентитета, а међу којима је Вучић посебно истакао право на употребу српског језика и ћириличног писма, изучавање и неговање српске културе, изучавање српске историје и неговање слободарских традиција, право на информисање на српском језику.(овде)4) Иако је реч о правима чије је уживање гарантовано бројним међународноправним документима, што је истакао и сам Вучић, као и уставима бивших југословенских република у којима живи српски народ, непоштовање у пракси ових права, у Хрватској, Црној Гори, Федерацији БиХ, Македонији и Словенији, захтева да се она нађу у једном документу који би требао да има карактер српског националног програма. Посебно што се у овом случају предлаже израда једног пратећег акционог плана у коме би биле дефинисане радње и рокови за побољшање садашњег лошег положаја српског народа на наведеним територијама.

    Да ли побројане теме чине суштину нерешеног српског националног питања и да ли, сходно томе, документ који је ограничен на овај круг питања може да има карактер једног српског националног програма, каквим нам се представља?

    Декларација која би се ограничила на питања заштите права на језик, писмо и културни идентитет Срба, а која би, при том, ћутке прешла преко права српског народа на државност, односно конституитивност и на политичко-територијално самоорганизовање у оним државама у којима су Срби аутохтони и државотворни народ (Црна Гора, БиХ, Хрватска и део Македоније, тзв. Стара Србија), лишила би српско национално питање елемента државности, без кога ово питање ван граница данашње Србије деградира у мањинско питање. Пошто државност подразумева територију, српско национално питање је пре свега државно и територијално, а тек у вези са тим и после тога идентитетско. Оно је само идентитетско у Темишвару, Сент Андреји и Љубљани, док је у Бања Луци, Палама, Подгорици, Херцег-Новом, Книну и Вуковару, те у Србији од Суботице до Качаника – пре свега државно и територијално…“

    Јежева кућица, Бранко Ћопић

    СЛАВНИ ЛОВАЦ

    По шуми, широм, без стазе, пута
    Јежурка Јежић поваздан лута.
    Ловом се бави често га виде,
    с триста копаља на јуриш иде.
    И вук и медо, па чак и – овца,
    познају јежа, славнога ловца.
    Јастреб га штује, вук му се склања,
    змија га шарка по сву ноћ сања.
    Пред њим дан хода, шири се страва,
    његовим трагом путује слава.

    ЛИЈИНО ПИСМО

    Једнога дана, видјели нисмо,
    Јежић је, кажу, добио писмо.
    Медено писмо, причао меца,
    стигло у торби поштара зеца.
    Адреса кратка, слова к’о јаја:
    „За друга Јежа
    На крају гаја“.
    У писму пише:
    „Јежурка, брате, сањам те често и
    мислим на те.
    Ево ти пишем из камењара гускиним пером.
    Дивно ли шара!
    Дођи на ручак у моју логу, пожури само,
    не жали ногу.
    Са пуним лонцем и масним брком
    чекат ћу на те, пожури трком.
    Њежно те грли медена лица
    и поздрав шаље лисица Мица“
    Јеж се весели: – На гозбу, вели,
    ту шале нема, хајд да се спрема.
    Јежурка Јежић лукаво шкиљи,
    прегледа бодље и сваку шиљи.
    – Ако би успут дошло до боја,
    нек буде спремна обрана моја.

    КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ

    Сунчани круг се у зенит диг’о
    кад је Јежурка до лије стиг’о.
    Пред кућом- логом, каменог зида,
    Јежурка Јежић свој шешир скида,
    клања се, смјешка, кавалир прави,
    бираном фразом лисицу здрави:
    – Добар дан, лијо, врлино чиста,
    клањам се теби, са бодља триста.
    Нек перје пијетла краси твој дом,
    кокош нек сједи у лонцу твом!
    Гускино крило лепеза твоја,
    а јастук меки паткица која.
    Живјела вјечно у миру, срећи,
    никада лавеж не чула псећи.
    И још ти ово на крају велим:
    ја сам за ручак трбухом цијелим!
    Отпоче ручак чаробан, бајни.
    И јеж и лија од масти сјајни.
    Јело за јелом само се ниже,
    Јежурка често здравицу диже:
    у здравље лије и њене куће,
    за погибију ловчева Жуће.
    Ниже се ручак четверосатни,
    затегну трбух к’о бубањ ратни.

    НОЋ

    Ево и ноћи, над шумом цијелом
    надви се сутон са модрим велом
    Промакне само лептири који
    и вјетар ноћник листове броји.
    Утихну шума, нестаде граје,
    мачака дивљих очи се сјаје.
    Скитница свитац свјетиљку пали,
    чаробним сјајем путању жали.
    А сова хукну свој ратни зов:
    – Држ’те се, птице, почиње лов!

    РАСТАНАК

    Јежић се диже, њушкицу брише.
    -Ја морам кући, доста је више.
    Добро је било, на страну шала,
    лисице драга, е, баш ти хвала.
    -Моја је кућа чврста к’о град,
    преноћи у њој – Куда ћеш сад?
    Тако га лија на конак слади
    а јеж се брани, шта да се ради:
    -Захваљујем се позиву твом,
    ал’ ми је дражи мој скромни дом!
    -Остани куме, лија све гуче,
    моли га, зове, за руку вуче.
    Ал’ јеж тврдоглав, оста при свом
    – Дражи је мени мој скромни дом!
    Шуште и шумом јеж мјери пут,
    кроз грање мјесец свијетли му пут.
    Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају:
    – Кућицо моја, најљепши рају!

    ПОТЈЕРА

    Остаде лија, мисли се: – Врага,
    што му је кућа толико драга?
    Кад јежи тако жуди за њом,
    бит’ ће то, богме, богати дом.
    Још има можда од перја под,
    печене шеве красе му свод.
    Та кућа, вјерујем обиљем сја.
    Поћи ћу, крадом да видим ја.

    ВУК

    Пожури лија, нечујна сјена,
    паперје меко нога је њена.
    Док јури тако уз гробни мук,
    пред њом на стази, створи се вук.
    -Гррр, куда журиш, кажи-дер ловцу;
    можда си негдје пронашла овцу?
    – Идем да дознам – лија све дува –
    зашто јеж кућу толико чува.
    -Ех, кућа, трице! – вели вук зао.
    -Та ја бих своју за јагње дао!
    Поћи ћу с тобом јер волим шалу,
    хоћу да видим јежа – будалу!

    МЕДО

    Док јуре даље брзо к’о стријела,
    срете их медо, пријатељ пчела.
    – Сумњива журба – медо их гледа –
    можда сте нашли језеро меда?
    – Не, него машту голица моју,
    зашто јеж воли кућицу своју.
    -Кућица, глупост! Моје ми њушке,
    своју бих дао за гњиле крушке.
    За сати меда дат’ ћу је сваком!
    говори медо на јело лаком.
    -Поћи ћу с вама, јер волим шалу,
    хоћу да видим јежа – будалу!

    ДИВЉА СВИЊА
    Све троје јуре к’о дивља ријека,
    одједном- ево- каљуга нека.
    Дивља се свиња у њојзи бања,
    поспано шкиљи и – јело сања.
    – Хр-њи, јунаци, сумњива трка,
    негдје се, ваљда боговски крка?!
    – Поскочи свиња, уз много граје,
    а вук јој на то одговор даје:
    -Тражимо разлог, блатњава звијездо,
    зашто јеж воли рођено гнијездо!
    -Рођено гнијездо! Тако ми сала,
    за пола ручка ја бих га дала!
    Поћи ћу с вама јер волим шалу,
    хоћу да видим јежа- будалу!

    ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ

    Сви јуре сложно ка циљу свом,
    куда год прођу – прасак и лом!
    Пристигли јежа, гледе: он стаде
    крај неке старе букове кладе.
    Под кладом рупа, тамна и глуха,
    простирка у њој од лишћа суха.
    Ту Јежић уђе, плива у срећи,
    шушти и пипа гдје ли ће лећи.
    Намјести кревет, од педља дужи,
    зијевну, па леже и ноге пружи.
    Сав блажен, сретан, ниже без броја:
    – Кућицо драга, слободо моја!
    Палато дивна, дрвеног свода,
    колијевко мека, лиснатог пода,
    увијек ћу вјеран остати теби,
    низашто ја те мијењао не би’!
    У теби живим без бриге, страха
    и бранит ћу те до задњега даха!

    ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ

    Медвјед и свиња и с њима вуја
    грмнуше громко права олуја:
    – Будало јежу, бодљиви соју,
    зар тако цијениш страћару своју?!
    Колиба твоја права је баба,
    кров ти је труо, простирка слаба.
    Штенара то је, тијесна и глуха,
    сигурно у њој имаш и буха!
    Кућицу такву, хвалишо мали,
    за ручак добар сваком би дали!
    Рекоше тако, њих троје, љути,
    док мудра лија по страни шути.

    ЈЕЖЕВ ОДГОВОР
    Диже се Јежић , очи му сјаје,
    гостима чудним одговор даје:
    – Ма какав био мој родни праг,
    он ми је ипак мио и драг.
    Прост је и скроман, али је мој,
    ту сам слободан и газда свој.
    Вриједан сам, радим бавим се ловом
    и мирно живим под својим кровом.
    То само хуље, носи их враг,
    за ручак дају свој родни праг!
    Због тога само, луде вас троје
    честите куће немате своје.
    Живите, чујем, од скитње, пљачке
    и свршит ћете – наопачке!
    То слуша лија, па суди здраво:
    -Сад видим и ја, јеж има право!
    То ре е, клисну једном ћувику,
    а оно троје дигоше вику:
    – Јеж нема право, на страну шала:
    а и ти, лијо, баш си – будала!

    КРАЈ

    Шта даље бјеше, какав је крај?
    Прича учи то, потанко, знај.
    Крвника вука, јадна му мајка
    умлати брзо сељачка хајка.
    Трапавог меду, ох, куку, леле,
    до саме смрти изболе пчеле
    И дивља свиња паде к’о крушка,
    смаче је зимус ловачка пушка.
    По шуми данас, без стазе, пута
    Јежурка Јежић лови и лута.
    Вјештак и мајстор у послу свом,
    ради и чува рођени дом.

    +Слава Теби Христе Боже, надо наша!

    +НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ, Ршум

    На пољу где се чавке чавче

    У оном густом сплету трава
    Роди се једно плаво мравче
    Међу милион жутих мрава

    Мрави имају послове прече
    Плав се родио па шта с тиме
    Али мравуљак одлучно рече
    ИЗВИНИТЕ МЕ ХОЋУ ИМЕ

    Наденуше му неко именце
    Нит запеваше нит се напише
    Ал врисну опет мравље детенце
    ДАНАШЊИ ДАТУМ ДА СЕ ЗАПИШЕ

    Љутну се на то главна мравчина
    ЖЕЛИШ ЛИ МАЛИ ДА ТЕ СМЛАВИМ
    Мравче одврати ТРАЖИМ НАЧИНА
    ДА МОГУ РОЂЕНДАН СВОЈ ДА СЛАВИМ

    Мрављи поглавар извади мапу
    И жврљну нешто у регистар
    АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ
    ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР

    Суд Паштровића је давао заклетву да „… ћу судити по Законику, и да ћу увијек призивати Име Божије из кога произилази сваки праведни суд….“

    ….“Немогуће је не уважавати људе који чувају своју породицу, помажу једни другима, поклањају се Богу у Духу и истини, поштују свог суседа и једу поштено зарађени хлеб. Али је зато могуће гнушати се оних који ништа од тога не раде. И тада њихова земља полако и неприметно престаје да буде њихова….“, из беседе протојереја Андреја Ткачова

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm

    у називу филма, крај-край, је израз, како код Руса, тако и код нас, Срба, за географско подручје… Метохија, Косово, једна од српских земаља, као Шумадија, Црна Гора, Босна, Херцеговина… није крај

    „Права према вама никада није било! Увек су вас мрзели и има да вас мрзе док год постојите. Не због тога што сте лоши или добри, већ због тога што сте пркосни. Ако једног дана у очима бар једног Србина, од хиљаду вас, ја не видим тај пркос, ја ћу знати да вас више нема: постали сте робови, оно што су желели од вас да направе. Нисам се ја борио за робове, нисам се борио уз робове, и нисте ви овде мали Руси на Балкану, како неки воле да кажу, већ сте велики Срби код себе кући. И то треба да запамтите! Не бих желео да за вас постоје границе, ни моралне, ни физичке, ни границе срца вашега. Свакога треба да волите, сретнете као пријатеља, али бих желео да не патите од синдрома кратког памћења. Никада да вам се не деси да заборавите оно што је учињено према вама. Док то памтите, бранићете оно што је ваше и бићете оно што јесте – Срби!….
    …Када год ми се неко захваљује за учешће у овом рату ја њима увек одговорим на овај начин: не треба да се захваљујете мени, ја сам захвалан вама што сте ми дали прилику да се уз вас борим против већег непријатеља, јер лако је да се бориш кад си јак, али јачина се, колико знам из искуства мога народа, не гледа у бројности твоје војске већ у величини твога срца, и у пркосу.

    Ако ниси одустао не можеш да изгубиш, борба је добијена. Никада немојте да се предате!

    Ма како да је ситуација безизлазна, предаје нема. Свако на свом месту чиме год да се бавите, ја би вас замолио да за своју земљу дате оно најбоље што има у вама. То је ваша љубав, непопустљивост према непријатељима, љубав према пријатељима, и сачувајте пркос који је особина вашег народа, српског народа. Због тога вас волим, други разлог не постоји. Хвала.“, Алберт Андиев, руски добровољац+

    Дан руских добровољаца у Републици Српској је12. април.

    Слава Браћи вечна и хвала, мир душама наших покојника+

    +„Буди имя Господне благословено отныне и до века.“

    https://www.youtube.com/watch?v=j2NO3HL7Isg

  2. Sramota od policije sto slušaju rezim a juce sam pričao sa nekoliko policajaca i rekli su da ce ukoliko bude došlo do nereda da predju na strani naroda a nijesmo daleko od promjena i propasti dps izdajnickog lopovskog režima samo hrabro i svaki dan na ulice mora Crnu Goru da oslobodimo od diktatorskog režima,!

  3. Срби морају имати свој и слободан инфо канал ПОД ХИТНО

    Почетком 1992год. основана је СРНА , с ове временске дистанце вриједила је колико цјели 1. Крајишки Корпус

    РТ С(лободна) Црна Гора
    РТСЦГ

    Студио треба отворити на простору слободне Србске Државе тамо гдје је недоступан поглавнику и његовим сатницима предлажем

    Требиње, с репетиторима на граничним планинама према ЦГ

    Усра, поглавник и вјерне му монтеусташе урадиће све да вас угуше, те монтеусташе спремне су пуцати, прва крв кад падне право ЗЛО ће почети

    Ово је уједно и тест Милораду Додику, ако стоји иза оног што је казао , тај ТВ студио би прорадио врло брзо, логистика постоји.

    п.с. СРНА је кренула ни из чега

    Пуна подршка ИН4С

    Пуна подршка момцима с портала, кажите нам како да помогнемо?

  4. У име Оца и Сина и Духа Светога Амин! каже:

    Они ово не могу прочитати,ко зна можда и читају али једноствно то немогу да рзумију,роћени су у другој вјери а и у дргој култури,тако да су од почетак хендикетирани и нема шансе да оно овдје нешто направе,од њих не траба имати страха,ми треба да се бојимо нас и наше издаје ,не код Ђукновћа и друштва јер је то иста школа, него код наших стварних вјерника ,то је опасност,који црни Мираш и будале око Мила Ђукновића.

    Зато гордост разума и незаконите власти која је, насупрот одлуци целе Цркве (израженој на Ефеском сабору), присвојила себи право да Символу Никео-Цариградском дода своја приватна објашњења и људску досетку, и јесте већ само по себи нарушење светости и неприкосновености Цркве. Као што је сама гордост појединих цркава, које су се усудиле да измене Символ целе Цркве без пристанка браће своје, била покренута не духом љубави и била злочином пред Богом и Светом Црквом, тако је исто и слепа мудрост њихова, која није постигла тајну Божију, била онакажењем вере, јер се није сачувала вера тамо где је оскудевала љубав. Зато (римокатоличко) додавање речи filioque садржи некакав привидни догмат, који није познат никоме од богоугодних писаца или епископа или апостолских прејемника у прве векове Цркве, нити га је Христос Спаситељ изрекао. Као што је Христос јасно казао, тако је јасно исповедала и исповеда Црква, да Дух Свети исходи од Оца (Јн. 15, 26): јер су не само спољашње, већ и унутрашње тајне Божије биле откривене Христом и духом вере светим апостолима и светој Цркви.

  5. Americka ambasadorka…sta reci o jednoj gluperdi…!Misli da je mocna i u borbi protiv Boga,e nece moci,krenuo je Hristov narod u sukob sa demonima!Neka im je to jasno.

  6. Не постоји основ њиховог задржавања. Мора се окончати саслушање што пре, или режим улази у опасну фазу!

  7. Trampe vidiš li što ti rade ambasade. Ova u PG te bruka. Gojko borac protiv medijskog mraka u CG. Istinu prenosiš i održavaš u životu ovdašnju informativu. Podrška novinara Boke.

  8. Gojko, Sine nas, Ljudino Srpska…..
    Zivim sa tvojim portalom, sama, u dalekoj tudjoj zemlji,,,,
    Tvoj portal mi je razgovor sa mojim ljudima u Crnoj Gori, sa mojom otadzbinom….
    Tvoj portal je svijetla Luca istine….

    Od kada sam cula tvoje rijeci za Bozic, u Baru: „Gdje je iskra, tu ce i da gori….“, dnevno slusam posljednje vijesti Portala… Hvala Ti za to….

    Ali, pazi se, pazi svoju djecu, svoju porodicu…. Teska su nas vremena zatekla….

  9. Mafija na vlasti se preračunala. Mislila je doneće zakon, svojom propagandom će ubediti narod da je to otimanje crkava po najvišim evropskim standardima i da će se stvar smiriti do Nove godine, da će narodu bitnije biti da se najede i napije za doček.

    Sada kada je ustala Crna Gora, pokušava se medijski minimizirati broj lica koja podržavaju crkvu, danas Vijesti piše nekoliko hiljada u Podgorici, gde je nikad više ljudi bilo. Ali smetaju In4s i Borba ako pišu istinu o tome.

    Samo napred ljudi, mirno i bez odustajanja, biće nas sve više.

  10. Све им је џаба,све имају, компјутере, сајбер ратнике медије потурице код нас новца и ко и шта не све још али опет ништа.Колико новца им је требало да узбуне народ у дргим држава,колико труда разних новинара шпијуна ,квази интелектуалаца и опет ништа.У чему је проблем ,да ли је могуће да они полицајци свијета не виде да су неспосбни,и да не знају шат и какао даље.Било је бомбардованје просипали су отров ,бомбе од осиромашеног уранијума ,разне локаторе ,невидљиве авионе ,и шат би ништа,ту им је почео карј ,јест башту код нас ,од тада иду низбрдо.Гојко Ришевиц и портал ИН4С руши лажи ББЦ НБЦ ЦЦб и које не све куће информативне, и које имају не помаже,дају препоруке доводе како воле да кажу сајбер ратнике ,гдје је та снага тих лажова,приводе Гојка и Дражена ,изгледа дасу се на Дражена окомили као ови наши несртници на портал због имена Драже,то је та глупа маса са Запада све врхунски интелктуалци с опроштењем јебигузи и гузатори,инсталирили овамо све из Геј популације и мисле сада ћемо им успјети,црне јаде ћете успјети,нијесте ви за ове карајев било је овдје и бољих и виших ,па се зна како су завршили.
    Немате ви моји структуру за овај нардо,немате ни знањја ни моћи да га побиједите ,дрги смо ми народ и друга цивилизација,није то вама јасно ,а како ће ви бити јасно кад вам је главни Мило Саво Кентра и друштво,у религији Мираш у науци Новак било Аџић или Килибарда,с тим ћет да придобијете овај нардо,жао ми је вас и ваше кобајги свјетске премоћи.Ако сте Иранце убиједил да признају да су срушили авион који нијесу срушили ,нас нећете убиједити да ви знате што је Црква и сведруго у шат ми вјерујемо а ви то називате архаичним!
    Знате ви вјештачки укрстити и карву и коња можда,али нешто мало теже и за многе несхавтљиво и не можете да разумијете,за то треба хиљадугодишње искутво а тога немате и зато губите

  11. Докле мисле спроводити диктатуру? Виде ли они колико људи излази на улице. Јесу ли свјесни своје несвјести?. Све што су они репресивнији народ је све огорченији. Дефинитивно хоће белај. И мисле да ће побједити оволику масу на улицама која је из дана у дан само бројнија. Народ је вјерујући, миран и стрпљив, и питање је докле. Овим тиранима паметније да не чачкају, већ да се пресаберу и на вријеме отперјају пут бијелог свијета. Доста је више. Пишем српски, а не руски. Подршка портали ИН4С и Гојку Раичевићу.

  12. Pod hitno treba da se osnuje neka objektivan TV stanica, da znamo sta se zaista desava u drzavi u kojoj zivimo.
    I svakako, treba jos štampanih i elektronskih medija za nas obespravljene.
    NDH nine ravna ovim „našim“ vlastodršcima.

  13. Vrlo evropski i demokratski u pošljednoj tiraniji na kontinentu!
    Kada ste čuli, od vremena češkog proljeća i rumunske revolucije, da se medijski poslenici pozivaju u policiju, kada i đe???
    Ima li kraja montenegrijskom bezakonju!?
    Zamislite da u Francuskoj, recimo, pozovu novnara, urednika kakvog medija na informativni razgovor! … A tamo na ulicama gori.
    … Dukljo odmetnice od pravne države!

  14. ovo je pritisak i represija diktatora!!! braco vidjeli ste da nas je mnogo,mnogo vise nego sto su mislili milo djukanovic,dusko markovic i beba popovic i ostala kompanija!! samo jako! samo slozno! uporno do kraja idemo! ako im damo svetinje mirasu i dps-u sa nama je gotovo! zapamtite to svakog cetvrtka i nedjelje moramo biti na ulici! ali i ostalim danima da se organizuju barikade! a oni neka broje!

    1. Зашто диктатор не протјера америчку амбасадорку, или је подучи памети? Она каља углед Монтенегра, као суверене ( може и сујеверне,) државе.
      Прекардашила је сваку мјеру у испољавању својих мишића, а још не видјесмо неки мождани производ.
      Нека јој неко прослиједиш декларације о слободи говора. Ево на пр. Залијепитд Марку и пошаљите јој ово:
      Universal Declaration of Human Rights (1948)—Article 19 states that „Everyone has the right to freedom of opinion and expression; this right includes freedom to hold opinions without interference and to seek, receive and impart information and ideas through any media and regardless of frontiers

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *