Резолуција Европског парламента – мртво слово на папиру или нови притисак на Србију?

Пише: Маринко Учур

„Кинески пут свиле не смије да постане пут срама“ поручили су прошлог четвртка посланици Европског парламента, усвајајући Резолуцију о Србији, изазивајући притом гњев званичног Београда који је, као кандидат за чланство у Европској унији, оптужен за наводно кршење људских права вијетнамских радника запослених на изградњи кинеске фабрике ЛингЛонг која се гради у Србији.

Пословично опрезни, али увијек на правовремену реакцију спремни, Ивица Дачић, предсједник српског парлмента, овај документ европских парламентараца је означио као „још један пример лицемерја и двоструких стандарда”,наводећи апсурдну ситуацију у којој “у данима када је Србија отворили кластер 4 у процесу придруживања ЕУ, чиме је одато признање Србији за напредак у реформама, Европски парламент усваја потпуно супротну резолуцију, која се заснива на лажним тврдњама појединих опозиционих странака и невладиних организација. А у исто вријеме смо свједоци бруталних акција полиције у многим земљама чланицама ЕУ“, наглашава Дачић.

Иначе, током представљања нацрта Резолуције у Стразбуру, услиједила је велика расправа која је, и поред значајне већине гласова којом је усвојена, показала неконзистентност и рањивост заједничке европске политике. Стање у Србији су осудили Хрват Тонино Пицула, Словенац Кремен Грошељ, Нијемица Виола фон Крамон, док је против осуде устао француски посланик Тјери Маријани. Француз је одао признање Србији што „није попустила под притисцима ЕУ и бомбардовања НАТО, да призна нелегално проглашену независност дијела своје територије” и отужио Џорџа Сороша за мијешање у унутрашња питања других држава.

„Ова Резолуција ће бити мртво слово, јер нема независне истраге”, поручио је Маријани.

У Резолуцији је Србији поручено да „ЕУ неће игнорисати утицај Кине, али ни кршење људских права“. Стразбур је, овим потезом показао колико ће Београд бити пред великим искушењима на свом „европском путу“. Наиме, очигледно је да је Србија постала колатерална штета у покушају ЕУ да заустави кинеску експанзију у земљама чланицама али и кандидатима за чланство у Унији.

Европски посланици у Резолуцији изражавају и забринутост због све вец́ег утицаја Кине у Србији и широм Западног Балкана, а Србију позивају “да ојача своје законске стандарде за кинеске пословне активности”, како би закони о раду и заштити животне средине у Србији требали да се односе и на кинеске компаније.

Нешто раније, српске власти су реаговале на наводе да вијетнамски радници запослени на изградњи велике кинеске фабрике ЛингЛонг живе у нехуманим условима, шаљући инспекцијске тимове да провере стварно стање. Притом је наложено измијештање вијетнамских радника на другу локацију, уз квалитетније смјештајне и хигијенске услове.

Јасно је да сви који послују у Србији морају да поштују важеће српске законе, али они који прате ову проблематику, указују на друге мотиве критичара из Стразбура и Брисела. Наиме, дијелећи лекције Србији, европарламентарци се, уствари, обраћају Кини и њеној повећаној инвестиционој кампањи у готово свим земљама Западног Балкана. То је препознала и српска премијерка, Ана Брнабић, која „не искључује могућност да су напади на фабрику Линглонг организовани против кинеских инвестиција“, а фактуру је добила Србија и то у дијелу за који на први поглед није надлежна. Наиме, држава је издала легалне радне и боравишне дозволе за 500 Вијетнамаца чији је послодавац кинески инвеститор и тиме га обавезала, као и све странце, на поштовање српских закона, укључујући и Закон о раду.

Али, очигледно то није било довољно предлагачима Резолуције, међу којима се нарочито истиче словеначки европосланик Клемен Грошељ, који се пита “да ли то значи да кинеске инвестиције имају посебан правни статус у Србији“ . Виола Фон Крамон, европски извјестилаца за самопроглашену српску покрајину Косово*, коју Београд сматра отвореним лобистом косовске независности је отишла и корак даље, оптужујући Србију да је „заробљена држава са слабим реформским резултатима”.

На чињеницу да је за Резолуцију је гласало 586 посланика, против је 53, а 44 уздржаних, реаговао је и министар полиције у српској влади, Александар Вулин, чији је ресор такође прозван у Резолуцији, због наводне прекомјерне употребе силе према демонстрантима и члановима еколошких покрета, који су недавно учествовали у блокадама путева. Тим поводом је изјавио “да посланици Европског парламента (ЕП) хоће да лијече своје фрустрације на Србији, јер се у својим земљама не питају ништа”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: