Резолуција и Савјет

Пише: Чедомир Антић

„Не брините ништа. Нико не воли духове прошлости. Европски парламент и Савет Европе имају стабилну социјалистичку већину. Никада нећемо дозволити једнострана отцепљења од СФР Југославије. Уосталом, Хелсиншки завршни акт не дозвољава распад или разбијање држава противно њиховим уставима.“

Речено нам је 1990. године. Онда је ЦИА дала процену да ће за петнаест месеци пропасти југословенска држава. Тако је и било.

„За СР Босну и Херцеговину ћемо пронаћи посебно решење, засновано на компромису, у складу са препорукама експерата и посредника.“

Онда је признат референдум који је Скупштина СР БиХ расписала кршећи Устав и не обазирући се на установу која штити равноправност три конститутивна народа. На референдуму није гласало онолико грађана колико прописује закон. Ипак независност је проглашена, а онда и безусловно призната („да би био спречен српски бес“ – гласила је изјава представника Европске економске заједнице).

„Међународним санкцијама казнићемо Србију и Хрватску, због њихове улоге у рату у Босни и Херцеговини.“

Хрватска војска ушла је у СР БиХ почетком марта 1992. пре почетка грађанског рата. Током 1991., пре почетка рата, у СР БиХ је убијено више од 500 људи, међу њима Срби и припраници ЈНА чине око 80%. Из Резолуције 757 је ипак, волшебно, нестала Република Хрватска. Босански Муслимани никада нису позвани на било какву одговорност – ни када су прогласили џихад против Британије и Француске 1914., ни када су 1941. подржали нацизам и Холокауст у мери у којој није нити један балкански народ, ни када су 1992. године започели рат.

„Оснивамо Међународни суд за ратне злочине за бившу Југославију и Руанду да би показали да су злочини индивидуални а не колективни, везани за неку нацију.“

Изјаве из 1993. године. До данас Хашки трибунал није казнио нити једног злочинца који је скривио смрт око 40.000 српски жртава, односно око трећине укупног броја погинулих, међу којима је било много цивила.

„За Албанце тражимо решење у оквиру Србије и СР Југославије. У складу са налазима Бандинтерове комисије Косово нема право да постане независна држава. Решење је у уставним моделима утемељеним на Уставу из 1974. (1974 +).“

Албанци са Косова и Метохије су, разуме се, одбили сваку помисао на било које решење осим независности. Тако су се понашали и на преговорима. Коначно подигли су устанак и добили подршку САД и савезника.

„НАТО интервенише да би спасао цивиле од геноцида. Ми не ратујемо да би подржали једну од страна, већ је ово хуманитарна мисија.“

НАТО је бомбародаво Србију и Црну Гору и окупирао Косово и Метохију. Током четири године њихове заштите убијено је 940 Срба – више него што је Албанаца убијено од 1945. до марта 1999. године. 2004. извршен је некажњени погром над Србима. Ипак, 2008. САД и НАТО су подржали отцепљење Албанаца од Србије, која је у међувремену променила власт и показала спремност да Косову и Метохији толерише самосталност далеко већу него што је Републка Српска имала према изворном Дејтонском споразуму.

„Ми не одузимамо уставна права ентитетима. Ми стварамо функциналну, европску Босну и Херцеговину.“

Од 1996. до 2004. одузете су 64 надлежности ентитета, само у три случаја за то су – уз велике притиске (отпуштено је са посла и ухапшено више од 2,000 грађана) – добили подршку демократских установа. Када је Ричард Холбрук, амерички дипломата и аутор Дејтонског споразума, од стране једног бошњачког часописа упитан о томе, одговорио је да Бошњаци треба да обесмисле Републику Српску, одузму њене надлежности и промене јој име у „покрајина“.

„Зашто би штитили српски језик у Црној Гори, он је ваљда исто што и црногорски. Према томе како год се звао свеједно је.“

Клаудија Крафорд, директорка Фонда Конрад Аденауер у Београду. Ово није важило за хрватски, бошњачки или било који други језик осим српског, који је једино дозвољно асимиловати.

„Признање независности Косова НИЈЕ УСЛОВ СРБИЈИ ЗА УЛАЗАК У ЕУ.“

Општа тврдња представника ЕУ све до 2012. године.

„Не брините, независно Косово ће бити под мониторингом демократских држава.“

Општа тврдња западних дипломата до 2018. године.

„Косово је независна држава. Мора имати пуну самосталност без било каквог страног уплитања.“

Општа тврдња западних дипломата од 2018. године.

„Република Српска ће постојати без обзира на реформе, она ће и даље имати највишу аутономију у Европи.“

Општа тврдња западних дипломата.

„Босанци су један народ, морају имати заједничке уџбенике без обзора на етничку припадност.“

Делегација француског Сената у посети Сарајеву 2009. године.

„САД и ЕУ остају посвећени БиХ као земљи мира и просперитета; и једне и јединствене територије, једне земље и једног народа.“

Ангелина Ајнохорст, холандска политичарка, представница ЕУ за реформу изборног система у ФБиХ – јануар 2022. године. „На овом свету постоји један народ, један Рајх и један вођа.“ Адолф Хитлер 1933. година.

Године 2013. месецима су трајали протести широм Федерације БиХ. Демонстранти су тражили да заједничке установе БиХ, уместо ентитета, издају ЈМБГ грађана. Наговорили су или натерали несрећне родитеље неколико беба да им не изваде документе па је једно и умрло зато што наводно није могло да оде на лечење у иностранство. У кампањи су учествовали и српски глумци, какав је Бранислав Лечић. Демонстрације нису успеле, а њихова намера је била да буде створено заједничко министарство унутрашњих послова и укинута полиција Републике Српске.

„Нико неће укинути Републику Српску, нити жели да српски народ назове геноцидним.“

Професор Универзитета у Новом Саду Бојан Пајтић, београдски књижевник Саша Илић, Андреј Николаидес и многи други априла 2024. године.

“Забринутост Србије је јако реална. Сви се сјећамо пресуде из 2007. године, када је Међународни суд правде пресудио да се у Сребреници десио геноцид. Пресуда није Србију директно имплицирала као одговорну за геноцид у Сребреници, него да није спријечила геноцид. Србија је тада мислила да се ријешила великог бремена геноцида, јер пресуда директно наводи Републику Српску, њене институције и вође као одговорне за геноцид. Пошто ентитет Република Српска није држава, испало је да се геноцид планирао и извршавао на нивоу државе Босне и Херцеговине и да се тиме потврдила теза популарна у службеном Београду да није било међународног оружаног сукоба и да Србија као држава није имала ништа с ратом у БиХ…

… Такођер, враћањем на имплементацију већ постојећих пресуда за геноцид доводи се у питање никада ненапуштена идеја о српским интеграцијама, што не би било могуће ако БиХ затражи имплементацију пресуде ИЦЈ-а из 2007. и захтијева укидање ентитета Република Српска.”

“…Наравно, у неком стадију може услиједити и питање ратне одштете и то не само од стране БиХ и Косова као држава, него би и они који су преживјели геноцид, као и породице жртава геноцида могле тражити одштету од Србије, и то на судовима у Србији.”

Др Невенка Тромп (април 2024), предавач на Европским студијима Универзитета у Амстердаму и некадашњи сарадник Хашког трибунала. Невенка Тромп рођена Вркић је из хрватског градића Ораховице. У Западној Славонији Срби су протерани већ 1991. године. Срби су у Ораховици 1991. чинили 17% становништва, а према Попису из 2021. они чине 0,75%. Већ током 1941. усташе су у две прилике извршиле злочине над Србима овог места.

Упркос нашој тешкој историји, Хрвати и Муслимани су ипак и непресушан извор духовите инспирације. Мени је јасно да се бивши амерички председник Трамп презива тако вољом свог претка који није желео да се презива Друмф. Такође, верујем у оригиналност и дуговекост презимена супруга или супруге госпође Невенке. Ипак, досетио сам се и стално ме – упркос опасности од будућег укидања Републике Српске, прогона Срба у Србију и наметања стотинак милијарди одштете грађанима Србије (а све да би Насер Орић, који прима и српску пензију, могао што квалитетније да живи и присећа се како је вадио очи живом судији Србину)- опседа виц који је – сада већ давне 1991. године – измислио мој друг Срђан Смиљанић.

У то време, Хрватска није могла да се досети како да јој се зове валута. За “куну” су се нећкали будући да је тај неисторијски назив измислио еуропски ентузијаст и семитофил др Анте Павелић, па су привремено ковали “хрватски динар”. Словенци су за то време увели толар. Мој Срђан је питао саговорнике како ће се звати будућа хрватска монета, а онда им указивао на логично решење – “тунта”.

Већ призор Невенке Тромп, те спечене ругобе. Стручњакиње потврђене на једном кенгурском суду. Рођене у три рата потврђеном, геноцидном, провинцијском градићу. Која се удала у Холандији – држави од чијег су народа само Хрвати и босански Муслимани више волели Хитлера и која никако да званично и у својим установама на достојан начин осуди злочине над хиљадама Индонежана извршене после Другог светског рата. Која конвулзира од уживања на помисао о укидању Републике Српске и кажњавању Србије – од које ће вековима да без рада живе потомици оних који су столећима убијали и подјармљивали српски народ. Поправља ми расположење и насмејава ме. Помишљам на све хрватске “тунуте” и “трумпове”. Знам да је њихово зло и мржња у њима самима. У наше време не кољу, не гуше децу плином, не стрељају, не мрцваре Св. Вукашина из Клепаца, не развлаче црева деци у Дракулићу… Сада се боре против наше колективне кривице… Можда једном и успеју: затворе последњег Србина, напишу последњу лажну експертизу, разбију последњу ћирилићну таблу, коначно осуде Србију зато што је њен народ протеран… Можда се и деси да овог пута освоје Русију. Па по рецепту хрватског либерала и опозиције др Павелићу, усташког министра Младена Лорковића, све преостале Србе са Балкана евакуишу “у Сибирију”. Ипак, остаће “тунта” а не “фунта” и Трумп – у бољм случају Тромп – уместо Трамп.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: