Резултате Пописа хитно имплементирати у Устав и законе Црне Горе: Српски народ и српски језик сачувати од дискриминације!

Иако смо на резултате Пописа становништва чекали недопустиво дуго, што је с пуним правом изазвало сумњу у народу и бојазан да нас очекује још један удар идентитетског инжењеринга – са јасним посљедицама искључиво по српски народ, свједочимо резултатима који нам указују колико је незамисливо велика неправда и дискриминација с којом се суочавају Срби у Црној Гори!

Држава у којој чак трећина народа (32,9%) од укупног броја грађана функционише без Уставне и законске сатисфакције њихових етничких, националних и идентитетских права, не може да буде сврстана у ред демократских држава.

Најфлагрантније кршење поменутих права очитава се на пољу језичке дискриминације, па тако упркос чињеници да већина грађана Црне Горе говори српским језиком (43,1%), имамо недопустиву ситуацију да тај исти језик уопште нема задовољавајући третман у правном поретку ове државе.

Заправо, ријеч је о бруталној дискриминацији и незабиљеженом случају гдје црногорски језик којим говори 34,5% грађана има статус званичног и службеног језика, иако је српски језик у значајно већој употреби – чак 54.000 грађана Црне Горе више говори српским језиком.

Стога, очекујемо да се, сходно пописном резултату, чињенично стање имплементира у Уставу, законима и у пракси – макар у свим оним општинама гдје је српско становништво доминантно. Подсјетићемо, то су сљедеће општине: Пљевља, Плужине, Андријевица, Беране, Бијело Поље, Жабљак, Херцег Нови, Тиват и Будва. Када је ријеч о заступљености српског језика, тај број је далеко већи, па тако имамо ситуацију да је српски језик у потпуности доминантан у свим оним општинама са већинским православним становништвом, осим на Цетињу.

Дакле, неопходно је, за почетак, исправити неправду на нивоу општина, па тако гдје су год Срби у већини или, гдје већина грађана говори српским језиком – јавне установе и организационе јединице локалне самоуправе морају да имплементирају ћирилично писмо у потпуности.

С друге стране, службена комуникација у органима државне управе – ако је логике, правде и принципа, мора да се одвија на српском језику, или, макар, да српска ћирилица има у потпуности равноправан третман у службеној комуникацији у односу на латинично писмо и све остале језике – када је ријеч о општинама гдје Срби нису већински народ.

У наредном периоду, када се слегну утисци, неопходно је повести широку парламентарну расправу о овом питању, а све у циљу да се пронађе општедруштвени консензус и једном за свагда елиминише дискриминација која се свих ових година и деценија, нажалост, и те како одомаћила у Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: