Ријечи вјетар носи, дјела остају

Мултикултуралност је суштинска и држави драгоцјена ако долази као резултат природних процеса током развитка слободног друштва и уко-лико подразумијева добровољност лише-ну политичког профита, уцјена, присила и шпекулација.

Црна Гора није мултикултурално друштво, нити баштини те вредности иако се црногорска власт преварно и перфидно на њих нон-стоп позива.

Може ли се мултикултуралним назвати човјек који дословно каже: „Немојте нам се залијетати… Нас је много више”. Та реченица је хулиганска. Уобичајена је у криминалним срединама и по етничким основама подијељеном друштву. Злокобност те реченице огледа се у чињеници да је изговара предсједник државе, политички искусан човјек који се у претходних 30 година без престанка налазио на положају или предсједника владе или предсједника државе. Иронично је да такав човјек влада државом на основу мултикултуралности, међунационалног и мултивјерског склада на који се непрестано позива. Управо он са својом партијом на чијем је челу од њеног оснивања до данас умјесто заједништва, солидарности и толеранције раширио је по Црној Гори дух неслоге и дубоких подјела које унижавају мултикултуралност и раза-рају државу на свим нивоима. Док је њега и његовог ДПС-а подјеле и неслоге у Црној Гори само ће расти.

Ма којој страни наше историје се приклонили и величали је, ма који идентитет држави приписивали (црногорски, српски, грађански, мултикултурални, мултиетнич-ки, мултивјерски, евроатлански, натоов-ски) Црна Гора једноставно више није ка-дра да као заједница поднесе оно што јој је предсједник ДПС-а и предсједник државе намијенио. А намијенио јој је нове подјеле и сукобе упућујући половини црногорских грађана озбиљну и изазивачку пријетњу „Немојте нам се залијетати… Нас је много више”. Само та његова реченица била је више него довољан разлог да се уједини црногорска грађанска свијест и здружено подигне глас против хулиганства и прос-таклука која долазе с највишег мјеста. У грађанском духу васпитани и својим про-фесијама предани људи – љекари, професори, инжињери, морепловци, адвокати, медицински радници, спортисти, студенти… одлучили су да се на миран начин, потписујући струковне петиције и позивајући се на хришћанске вриједности супроставе улици, криминалу, пљачки, бахатости, безакоњу, беспризорном факинлуку оличеном у тој реченици првог човјека државе. У томе лежи суштина протеста у Црној Гори. Не ни у каквим тајним службама руским, српским, грчким, јерменским, румунским, кипарским и осталих држава диљем пра-вославне васељене.

Грађански отпор дакле проистиче из здравог разума, из духовног бића и морала црногорског грађанина. Народ Црне Горе јасно види какву власт има наспрам себе, на који начин му се та власт обраћа и шта је све њен први човјек спреман да уради како би задржао своју неограниче-ну моћ и богаство. Према онима који још не виде да је са Милом Ђукановићем и његовом партијом Црна Гора доживјела слом свих моралних стандарда који важе у цивилизованим друштвима мора се показати обазривост и стрпљење. Не треба им замјерати због тога што Мило покуша-ва да их увуче у своје отимачке, деструктивне, насилничке походе саопштавајући да на њих рачуна када каже „Нас је много више”. И када нашим неистомишљеницима али драгим мултикуртуралним суграђанима и држављанима, јаки идентитетски осјећаји и страсти налажу да ламентирање над историјом своје државе ставе испред морала, демократије и правде, и када виде угроженост државе, и када су убијеђени да су јој препознали историјске непријатеље морамо бити стрпљиви и вјеровати да ће доћи тренутак када ће и они таква своја становишта, убјеђења и идеале престати да сабирају и троше у корист човјека који позива на сукобе како би сачувао своје, од Црне Горе отето, богатство и проду-жио криминално политичко дјеловање. Уколико мало боље размисле схватиће да огромно материјално богаство ДПС ка-мариле и њихове недодирљивости пред законом почивају на нашим унутрашњим неслогама и подјелама.

Схватиће да се ДПС на челу са својим предсједником свим силама труди да неслоге и подјеле у Црној Гори по сваку цијену одржи. Будимо сигурни да ће се све наше смутње, суревњивости, заваде, диобе, неспоразуми, поларизације почети умањивати када ишчезне ДПС. А нама у нашој малој и новообновљеној држави превасходно су потребне и слога и заједништво и помирење и узајамно поштовање. Сви заједно морамо бити свјесни да је читава источна Европа оставила за собом вријеме у коме су државне институције биле покорне слуге вођи и партији. Тај пут раздвајања државе и партије прошле су све земље источног блока. Ред је да тим путем крене и Црна Гора слиједећи Чешку, Пољску, Словачку, Мађарску, Румунију, Бугарску и остале земље које су ушле и у ЕУ и у НАТО захваљујући томе што су раскинули с ригидним комунистичким режимима и њиховим партијским идеологијама. Ишчезнућем ДПС-а односно црногорског комунистичког режима, најдуговјечнијег у Европи ублажиће се наше неслоге и подјеле што ће донијети добро и црногорцима и србима и бошњацима и муслиманима и албанцима и хрватима.

Тада ћемо бити на путу ка истинском мултикултуралном, мултиетничком и мултиконфесионалном друштву. Дотле не заборавимо да су за мултикултуралност способни цивилизовани, духовно просвећени, еманциповани, од идеологија и предрасуда ослобођени људи, а таквих је данас најмање у ДПС-у. Та партија само пребројава, вага, одмјерава и бира појединце из разних националних и вјерских структура да би преко њих врши-ла узурпацију грађанских права и слобо-да, настављала пљачку и обесмишљавање државе, лицемјерно представљајући своје самовлашће као достигнуће вишенацио-налног и вишевјерског склада. Сасвим је логично да се нико од мултинационалних и мултиконфесионалних чинилаца ДПС-а није нашао да дискретно и срамежљиво скрене пажњу предсједнику своје партије, коалиције и државе да не смије јавно ис-тупати као вођа банде пријетећи и провоцирајући половину грађана Црне Горе ускликом „Нас је много више”.

Пријетње државом и пријетње већином нијесу демократске те-ковине. Поготово када је држава партијска и још приватна и када је већина којом се пријети до-бијена изборним махинацијама, манипулацијама и преварама.

И оно најзлокобније за крај. Грађанима који су посумњали у непристрасност државних инсти-туција проистеклих из преварних избора Ђукановић је поручио „Најбоље је да не живите у овој држави” очигледно мислећи да у држави институционално створеној према мјери својих личних и партијских интереса нема мјеста онима грађанима који одбијају да подржавају незајежљиви апе-тит и мутне радње њеног државно-партијског врха.

Само у друштву које је лише-но минимума државне одговор-ности и политичке озбиљности оваква изјава првог човјека др-жаве могла је остати без икакве реакције судских, скупштинских и владиних институција. Зашто? Одговор на то питање даје CV(curriculum vitae) шефа режима коме се прилагодила и око кога се формирала партијско-државна Црна Гора.

Његов CV је уједно и CV нашег посрнућа. Присјетимо се како је шеф режима почео и до чега нас је довео. У столицу предсједника државе сјео је као комунистички омладинац-приправник. За тридесет година владања није много држао до угледа положаја на који је ступио. Заклетву предсједника свих грађана и чувара Устава погазио је не-бројано пута без икаквих последица. Као учесник многобројних афера срозао је углед институције и премијера и предсједника државе у свим мандатима. Стало му је било само до личне моћи, новца и луксуза које је увећавао из мандата у мандат. Захваљујући столици шефа партије из које никада није устао контролисао је и експлоатисао све државне ресурсе и ме-ханизме. Недодирљивост пред домаћим и страним судовима обезбјеђивао му је имунитет загарантован скупштинском већином која је задобијана на свим доса-дашњим, неслободним изборима. Његово последње безакоње зачињено причом о црногорској историји, црногорској цркви и угроженој држави само је један у низу тродеценијских политичких маневара којим покушава да се домогне последње, још неопљачкане имовине коју је сачувало и својом марљивошћу и несебичношчу уз-висило свештенство Српске Православне Цркве и вјерни народ Црне Горе у интере-су и на доборбит државе Црне Горе.

Резултати владавине Мила Ђукановића и његовог ДПС-а су осиромашење, идеологизација и застрањивање црногорског друштва. О материјалном уништењу (деценијским пљачкама) Црне Горе довољно говори луксуз у коме ДПС врхушка живи. Ни у једном тренутку не поричу да су сла-би на ролексе, Луј Витоне, Арманије, Картијеов накит, уникатне модне креације, милионске рачуне на егзотичним острви-ма, приватне јахте и авионе. Пут омладинског активисте од дневнице и плаћене собе у хотелу “Југославија” до једног од десет најбогатијих политичара свијета платила је Црна Гора.

Резултати дјеловања митрополита Амфилохија су преко шесто обновљених цркава и манастира у којима се смјерно-шћу својом сабира народ Црне Горе. Миторполит је кренуо ни из чега. Из рушевина и штала стигао је до у сваком погледу духовно богате и материјално самоодрживе заједнице са монашким братствима која су на стотинама и стотинама мјеста широм Црне Горе само уз помоћ вјерног народа подигли и опоравили винограде, пчелињаке, рибњаке, воћњаке, повртњаке, маслињаке …формирали мале сточарске и живинарске фарме, мануфактуре и радионице разног типа, народне кухиње и љечилишта да би све то ставили на располагање своме народу.

Жалосно је погледати што је остало од црногорске државне имовине послије тридесетогодишње владавине ДПС-а. Разарања, пропадања, осиромашене породице,
личне трагедије, сукоби, судски процеси, и огромни дугови.

Милина је видјети што је све оживљено, обновљено и изграђено у крилу цркве и вјерног јој народа током истог периода. Култивисани простори, пољопривредна газдинства, занатске радионице, хумане монашке заједнице које брину о животним потебама младих и старих суграђана прегнућем сопствених руку, духа и дародаваца вјерника.

О спољним и унутрашњим политичким приликама којима је Ђукановић током своје неприкосновене владавине трговао, манипулисао, фалсификовао их, рециклирао и безочно искоришћавао одржавајући се на власти, довољно говоре његова општепозната превртљивост, тврде националистичке и шовинистичке изјаве, често мијењање страна, простачке увреде и хушкачки језик, као и многобројни видео записи из његовог још увијек, не посвеизбрисаног и преуређеног CV-а.

Хвала друштвеним мрежама што су сачувале дио Јанусовог лица и моралног кода шефа режима, али исто тако хвала им што су сачували и одређене, иритирајуће, непримјерене и не баш богоугодне изјаве Митрополита Амфилохија.

На крају!

Ако је човјеков земаљски пут попраћен неким животним мотом онда би Митрополиту Амфилохију одговарао онај из Књиге о Јову. „Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо.“ Уз Предсједника Црне Горе са седам мандата уз седам печата пристајала би животна девиза Француског краља Луја XV „Послије мене потоп“.

Прије неголи донесу свој суд и о Митрополиту и о Предсједнику Црне Горе слободоумни људи нашег друштва нека се независно од националних и политичких опредјељења, ослобођени гњева, сјете мудре изреке да o људима најбоље говоре и свједоче њихова дјела. Ријечи вјетар носи. Дјела остају.

Извор: Српске новине

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: