Ријека Об – плава артерија и „бисер Сибира“

Пише: Остоја Војиновић

Об (рус. Обь) је река у азијском делу Русије, која тече кроз Западносибирску низију.

У бепућима Русије, тамо где почињу њена огромна пространства иза високих венаца Урала, која ову велику и огромну земљу деле на Европу и Азију, почиње ‘’успавана земља’’ – Сибир, како се њено име изговара на татарском. А кроз њене непрегледне равнице, тајге и тундре, које се смењују са високим планинама, протиче једна велика река – Об, за коју смо многи сазнавали решавајући укрштене речи, или играјући занимљиву географију у временима школских дана.

Смер тока реке Об је његова главна карактеристика. За разлику од других руских река, Об тече од југа према северу. Об је најдужа река у Русији, и његова дужина прелази чак и дужину река као то су Јенисеј и Лена. Дужина реке износи 3.650 км (спајањем реке Катуња и Бије у Алтају) или 5.410 км (од изворе њене притоке Иртиша).

На свом дугом путу Об скупља воде многих сибирских планинских река.На свом путу преко Западносибирске равнице, подељен је на рукавце и канале. Доласком пролећа подручје ствара илузију бесконачног воденог простора са малим острвима земље. На неким местима река Об постаје врло широка ( више од 50 километара)

Ова велика река, најважнија за цео Сибир, огромна, плава артерија, док убрзава низ висоравни подно Алтаја у почеку свог тока и лењо се касније ваља кроз непрегледне сибирске равнице, носи живот и под ледом и када у летњим данима излије своје хладне воде, прекривајући тако поља начинивши тако непрепознатљивим своје велике рукавце.

Река је подељена на горњи (до ушћа реке Том), средњи (до ушћа Иртиша) и доњи ток (до ушћа у Обски залив).
У горњем току река тече кроз висораван. У доњем току тече веома споро стварајући мочваре у околини. Лети се излива и плави околно земљиште. Средњи проток износи око 12.500 м³ воде у секунди, а максимални око 42.800 м³/с. Од Новосибирска добија одлике равничарске реке. Низводно од ушћа Иртиша јавља се асиметрија обала: десна је висока и стрма, док је лева ниска.

Обски залив (руски: О́бская губа́) је залив Арктичког океана, лоциран је у северном делу Русије и представља ушће реке Об.

Сам почетак ове реке налази се скривен на северо истоку Азије, близу административне границе са Алатајском републиком, у шумама горостаса међу планинама, моћног Алтаја, огромног масива који се протеже на Русију, Казахстан, Кину и Монголију.

Између високих брда ове планине спајају се две реке: Катуњ која своје ледене воде сакупља од глечера који се лагано слива са највишег врха Белухе и Бија, која дубоко међу дивљим шумама истиче из Телецког језера.Свака има своју боју. Боја има беле или прљаво сиве боје, а Катуњ је зеленкаст. Спајајући се у један заједнички ток , вода се не меша неко време, што резултира вишебојним пругастим воденим млазом. Овај феномен је посебно добро видљив и изражен у лето и у јесен.

Ове две реке заједно стварају Об који спуштајући се са ових високих планина наставља свој дуг пут кроз непрегледне равнице Западносибирске низије.

Ова велика река добила је је име управо по својој величини. Сибирски народи Ненци, Ксанти и Манси у свом језику је називају великом реком, а Коми њено име везују за снег и сметове јер је залеђена и прекривена снежним покривачем вечи део године. Руси су је први пут открили када су ловци и трговци заједно са водичима и Комима прешли на другу страну Урала. А постала је њихова након похода на Сибир који је предводио руски истраживач и вођа козака Јермак Тимофејевич.
Од планинске и јаке, спуштајући се кривудаво низ Алтај, препуна риба и живота, чак и када је под ледом читавих 170 дана у години, дуби своје корито кроз руске тајге, између јела, борова, ариша и бреза у чијим шумама живе медведи и вукови.

Барнаул је први град кроз који протиче, а код овог града су и први мостови који се надвијају над овом реком. На овом простору прекривена је ледом од новембра до априла, али и поред тога, клима овде није непријатна за живот.

Када напусти овај град, Об наставља даље својим непредвидивим током кроз долине у којима рађају диње и лубенице и где су на све стране расути виногради који у рану јесен дају крупно зрело грожђе.

Својим током Об чини и границу између Алтајске и Новосибирске области, па преко Камена на Обу улази у нови крај док се полако приближава првој и јединој брани у свом току.
Испред великог града Новосибирска средином 20.века саграђена је брана, а да би се направило велико вештачко језеро, потопљена су многа села и део града Бердск.Тако је настало популарно Обско море, како га називају становници Новосибирска, који га користе за рекреацију, али и као лечилиште.То је заправо највеће вештачко језеро у Сибиру, називају га још и Новосибирски резервоар јер се у њему налази велика количина воде неопходне за рад хидроелектране.

Об потом у свом даљем току улази у највећи град дуж свог тока, а уједно и у целом Сибиру – Новосибирск.У овом граду основаном због велике Транссибирске железнице, изграђене крајем 19. и почетком 20.века која је спојила целу Русију, од Москве до Далеког Истока, подигнут је и први мост преко Оба.

У овом великом граду са оштром сибирском зимом, преко Оба има највише мостова, чак осам, међу којима је и највећи метро мост на свету, подигнут крајем 20.века. По лепоти се ипак издваја као најлепши Октобарски или такозвани Комунални мост подигнут средином 20.века, који је био и први новосибирски мост направљен за аутомобиле , трамваје и пешаке.

У свом даљем току по изласку из Новосибирска река наставља свој ток кроз велику Западноевропску низију прошарану шумама бреза, борова и јела, типичним за сибирске тајге, препуне ветрова и мраза, а у јесен најлепших боја које је природа у стању да створи. Овде Об постаје права равничарска река , спора у свом широком току и препуна рукаваца са скривеним ритовима насталим услед разливања реке по околним пољима након отапања снегова или када порасте ниво воде у реци због киша.

У Томској области, у Об се улива река Том која носи воде са планине Абкан, која као и извор Оба, потиче са ланца Алтајских планина.

Као и свака равничарска река, и Об у свом даљем наставку према западу кроз пространу низију, између непрегледних зелених пространстава и бескрајног модрог неба има много притока. Једна од таквих је и река Кет која се у Об улива код места Колпашево.

Ова река је посебно важна за Об јер је у 19.веку преко ње направљен канал који је повезао ову велику реку са реком Јенисеј, што је направљено ради транспорта дрвета, што је била једна од најважнијих делатности, јер иако залеђена, пловна је током целе године. Ипак од свега се одустало јер је сам Кет замрзнут већи део године,а и Транссибирска железница се показала као економичније решење, те је отуда и сам канал у ове сврхе напуштен.

У свом даљем току кроз велике руске степе и тајге Об тече до Сургута, хладног сибирског града Ксанти – мансијског округа, у којем се над Обом диже велики мост, најдужи на свету са једним пилоном. У овом крају почиње предео ледених зима чије трајање се продужава на седам месеци.

У свом даљем току код града Ксанти – Мансијака, Об се среће са својм најважњом притоком, захваљујући којој је толико моћан и бујан. На овом месту, у бурној матици самог ушћа меша своје воде са великом реком Иртиш.Тако набујао и спор, после овог великог ушћа лети све више плави своје обале и мочваре приљубљене уз његове обале.

Код града Пјерегребноја Об прави своје највеће рачвање и ставра два рукавца, позната као Велики И Мали Об, који теки одвојено више од 400 километара да би се код града Салехарда спојили у заједничко корито велике ширине, чак преко 20 километра, а дубине и веће од 40 метара.

Одавде почиње крај арктичке тундре, хладне сурове сибирске области која наговештава све већу близину Арктичког круга и Северног пола.То је предео у којем је Об прекривен ледом 220 дана у години. У давним временима потпуно замрзнут, а захваљујући повлачењу вечите зиме на Арктик, овај део Сибира је пресвучен ниским биљкама, навикнутим на хладноћу, смрзнуто тло, дане без сунца и оштру зиму која траје од октобра па све до јуна. Тако и Об, својим током прати природу и у њеним суровим условима.

Када стигне у овај последњи предео свог тока, Јамалско – ненецку област и потече кроз ледене крајеве полуострва Јамал, земљу на крају света, како му и само име каже, кроз многобројне смрзнуте мочваре, почиње да ствара своју огромну делту пре него што се стопи са морем.

Ушче Оба налази се у Обском заливу и река се широка и склона разливању, и на свом последњем делу пута шири у непрегледни естуар, дуг 80 километара, а широк од 30 до 90 километара. И то је њен последњи додир са хладним леденим копном пре него што се улије у Карско море, у заливу који раздваја два велика сибирска полуострва – Јамал и Гидан.

И тако река, која читавим својим током тече кроз Русију, мада јој притоке доносе воду из Казахстана, Кине и Монглије, вијуга кроз хладни Сибир, кроз његова залеђена пространства и таму дугих зима, блешти на сунцу у свим јарким бојама кратког и бујног лета и прелива се у најлепшим нијансама јесени.

Али она нас учи да и у суровим условима природе, и у оним деловима планете која није обдарена топлином и сјајем сунца, живот може да постоји. И можда је тамо и вреднији јер је сваки нови дан нова борба за њега.

Об је плован целом дужином. Иако је велики део године залеђен на реци је развијен транспорт. Око 80% транспорта представља транспорт дрвета. У горњем и средишњем току развијен је риболов. У доњем току налазе се велике залихе нафте и земног гаса. У реци живи преко 50 различитих врста рибе.

По мишљењу многих становника европског дела Русије, сибирске реке пуне су вредних рибљих врста, а сибирци свакодневно једу кавијар. У Обу,’’бисеру Сибира’’ живе 52 врсте риба. Рибарство је на реци од давнина добро развијено. Највреднији становници реке су јесетра, нелма, старлет, бела риба…

Последњих година туризам се активно развија на реци Об.Током лета цела регија уз реку постаје својеврсна мека за љубитеље риболова, рафтинга, кајака. На реци се може доживети узбудqљво путовање бродом, јахтом, а тиристички центри региона су градови Барнаул, Новосибирск, Ксанти – Мансијск.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: