„Ријеке“ асфалта „потекле“ Никшићем: Новац грађана пресипају у џепове рушитеља конака и параприватника

Јосип Броз Тито, доживотни предсједник СФРЈ, посјетио је Никшић у два наврата. Први пут се то десило маја 1959, а други пут – деценију касније. Оба пута обишао је Жељезару „Борис Кидрич“, коју су његови „омладинци“ – практично „затворили“.

Током прве послијератне посјете, Тита је на Тргу, који је носио његово име, дочекало на десетине хиљада грађана. Урбана легенда каже да су тадашње локалне власти окречиле фасаде неугледних здања поред којих је предсједник пролазио, те да је један никшићки објешењак тим поводом ускликнуо:

„Друже Тито у част твоју, окречише кућу моју“.

Традиција „ванредних грађевинских активности“ уочи доласка носилаца власти одржала се и до данас. Али, ако је незнани аутор поменуте „пјесмице“ знао у чију је част окречена његова кућа, Никшићани се данас чуде количини асфалта којим их „налива“  одлазећа локална администрација.

И, знају једно – такво поступање не служи на част онима, који ће још мало сједјети у општинским фотељама.

У бестидном покушају да, по узору на истомишљенике са државног нивоа, новим властима оставе „спржену земљу“, празну касу а новац прелије у џепове подобних параприватника, одлазећа администрација је одлучила да асфалтира, на примјер, чак и тзв. „Опозициону“ улицу (иза католичке цркве), којој се грађевинске машине нису „примицале“ упркос дводеценијским молбама мјештана.

Наш извор, који је замолио да остане анониман, потврдио је и да Општина „великодушно“, новцем грађана, помаже и никшићку фирму која се прославила рушењем манастирског конака на Бриској Гори код Улциња.

Они су, како тврди, ангажовани на санирању лоше одрађених послова у новом кварту који „ниче“ поред школе „Браћа Рибар“, а детаљи овог уговора могли би постати познати јавности веома брзо.

Лучић: „Зли језици“ би рекли – Механизација продала више асфалта него што се надала

Социолог Жељко Лучић одазвао се позиву ИН4С-а да прокоментарише изненадно асфалтирање чувене „Опозиционе“ улице (Пут поред Бистрице).

„Сјећам се да се наша улица толико пута премјеравала (обично пред изборе) да сам безмало био почео да сумњам да се укупља или расте. Обећања да ће бити асфалтирана и уређена, у виду одговора на наше иницијативе, било је још више. Једном нам је неки тип из Општине рекао да спремимо јагње за понедељак, стижу машине… Има 10 година од тад.

Иначе, мислим да је то била једина неасфалтирана улица у првој пореској зони. Зашто је тако, вјероватно најбоље илуструје надимак улице који сам чуо од таксисте који ме довозио кући – „Опозиционарска“.

Зимус опет примјетих геометре у улици. Само се осмјехнух. Рекох, да, баш ће је сад асфалтирати – кад знају да губе, а у нашој улици немају ни два гласа. Међутим, у једном тренутку се појавише машине и збиља асфалтираше пут испред наших кућа у ширини од 3 метра. Другу половину ће, рекоше тада, након што среде канализацију. Улицу иза моје куће су тада нешто као поравнали. Рекоше да ће у догледно вријеме и то асфалтирати.

У једном тренутку, радове је обишао и градоначелник Милутин Симовић. Комшије су искористиле прилику да га подсјете да су на рачун комуналија уплаћивали огромне износе, а да заузврат нијесу добили ама баш ништа. На шта им је одговорио ријечју: „срамно“, и обећао да ће за почетак асфалтирати улицу у ширини 3 метра.

У међувремену су завршени избори, а од асфалта ништа. Већ сам осјећао неку тјескобу што ћемо наново морати да скупљамо потписе и пишемо молбе. Иако сам чуо за причу да асфалтирају неке своје засеоке јер су кидисали да потпуно испразне касу, а напуне џепове својих приватника, бојао сам се да Опозиционарска неће доћи на ред ни овог пута – а да нова власт једноставно неће имати средстава да уреди улицу.

Кад оно међутим. Улица иза моје куће од данас има асфалт ширине 4.80m. Мало је танак слој асфалта (5 cm), али тврда подлога. Мислим да ће фино служити. Задовољан сам. Не бих да кажем нешто што би се могло тумачити у смислу да ми ни добро не ваља. Улица иза моје куће је за метар и осамдесет шира него што је господин Милутин обећао. Само би зли језици рекли да је Механизација продала више асфалта, него што се надала.“, закључио је Лучић.

Прочитајте још:

Не може „прчевитије“ – Вуксановић Станковић: Премијер „вазалске владе“ моли Брнабићку да га позове у Београд

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: