Ријешена велика египатска загонетка: Ко је сфинги украо нос? (ВИДЕО)
Велика сфинга
Умјетност древног Египта својом љепотом привлачи генерације научника и посјетилаца, али готово сваки од артефаката крије мистерију која му додатно даје на атрактивности. Ипак, једна од највећих мистерија везана је и за највећу скулптуру у својој врсти — Велику сфингу.
Како је ова грандиозна статуа митског бића са људском главом и тијелом лава остала без носа, питање је које мучи науку од момента од када је откривена, а инспирише писце романа, сценарија, стрипова па чак и цртаних филмова.
Једна од најраспрострањенијих легенди каже да су га одстријелили Наполеонови ратници током похода на Египат, али постоје слике које доказују да је Велика сфинга остала без носа прије Наполеона, преноси британски Експрес.
Међутим, кустос музеја у Бруклину Едвард Блајберг дошао је до открића које решава ову чувену египатску загонетку.
Као и многе његове колеге и претходници, и Блајберг је вјеровао да је сфинги нос одгризао зуб времена, пјешчане олује или нека од сличних појава током дугих 4.000 година колико краси Гизу.
Међутим, након истраге, он је дошао до још једног разлога зашто су многе од скулптура оштећене тако да им баш нос недостаје.
Древни Египћани су представама са људским ликом приписивали велике и важне моћи. Вјеровали су да се суштина бога или богиње може уградити у слику, а код смртника да би дио покојне душе могао да насели скулптуру те особе.
Управо зато, вандализовање ових статуа, сматра он, имало је за циљ да деактивира снагу слике, односно, да се контретним иконоборством поремети или ослаби та моћ.
„Оштећени дио тијела више није у стању да обавља своју функцију. Без носа, статуа више не може да дише, односно уништавањем носа вандал заправо убија статуу и њену моћ„, објаснио је он.
Тако на примјер, ако су на статуи бога унуштене уши, то је значило да он не може да чује молитву.
Код статуа које су представе људи које богу приносе нешто, одсјецане су лијеве руке којом се нуди нешто.
По истом принципу се може претпоставити и да су се пљачкаши гробница плашили да би покојник могао да се освети уколико статуа није осакаћена.
Пракса наношења штете представама са људским ликом датира још од почетка египатске историје, истакао је Блајберг.
Током историје постојао је и велики страх међу фараонима да би њихове статуе могле да буду оштећене па су разним декретима прописивали оштре казне за свакога ко би се усудио да им науди. Он је додао да уништавање статуа тада нису чинили вандали.
„Овдје није реч о вандалима који су безобзирно нападали и уништавали умјетничка дјела. Њихова прецизност сугерише да су ова оштећења дјело добро обучених мајстора“ рекао је он.
Извор: Спутњик
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nos mi okide. O’kide mu nos. Nos mi okini, akoches… morali su razni tragachi vrazhbina da im nos okinu.
Nama ove posrbice svaki dan nos kidaju predsvijetom, pa zapad nishta.
Ima jedno jednostavnije objašnjenje zašto gotovo svim antičkim figurama nedostaje nos ili ruke. Skulpture su klesane iz jednog komada mermera a nos i ruke uvijek štrče na skulpuri. Da su ih klesali zajedno morali bi uzeti mnogo veći komad mermera i puno duže klesati i obrađivati. Zato su uzimali manji komad stijene, isklesali lice a nos i ruke bi naknadno učvrstili na skulpuru. Takav spoj naravno nikada nije bio čvrst kao stijena iz jednog komada i protokom vijekova i milenijuma su uvijek otpadali sa skulpture.