Рикверц недељом: На Београд…

Пише: Мишо Вујовић

И минуле недеље су лајале, лисице, режали којоти, заувијале хијене…

Сви заједно хорски против Србије. Страсти је узбуркала набавка моћног ПВО система из Кине, планирана градња аеродрома у Требињу, хапшење Дарка Шарића, српска пшеница из отвореног Балкана…

Чудно је то како сваки искорак Србије чак и хуманитарни или економска подршка сународницима у окружењу, улагање у привреду и инфраструктуру, код суседа изазива нападе фрустрација и потезање истих аргумената са којима су разбијане све три Југославије. Очито да аспирације свођења Србије на Београдски пашалук и поред великих уступака, максималне флексибилности званичног Београда, отимања територије, не сплашњавају.

Чак и братска Црна Гора морално обамрла од криминала и корупције не пропушта прилику да апострофира руски утицај и хегемонистички концепт звани српски свет. Наравно у свему предњаче и барјаче Хрвати као перјанице свих досадашњих насртаја на српско биће које су готово искоренили из лијепе им домовине, ослобођене српским шајкачом у Првом и личком кићанком у Другом светском рату.

Како се приближава почетак планиране градње аеродрома у Требињу из Дубровника већ стижу дисонантни тонови праћени старом реториком о великосрпском националном пројекту, хорски запомажу дубровчани, позивајући се на опасност аспирација Србије по суверенитет Босне и Херцеговине.

“Чудно је да друга држава у овом случају Србија гради аеродром у Босни и Херцеговини”, каже Мато Франковић, градоначелник Дубровника, апострофирајући српски свет као нови идеолошки концепт велике Србије.

Градоначелнику Дубровника Франковићу и водећим људима Дубровачко – Неретванске жупаније наводно забринутим за извориште пијаће воде удаљено осам километара од локације будућег аеродрома, није спорна градња већ чињеница да ће требињска зрачна лука економски подићи Источну Херцеговину и самим тим умањити зависност од дубровачког аеродрома коме гравитира овај део Републике Српске.

Наше суседе који су етничким чишћењем решили српско питање сврби наоружавање Србије. Већ данима хрватски војни стратези инвентаришу опремљеност Војске Србије, али нико не помиње нападе хулигана на остатке остатака српског живља у Далмацији, асимилацију Срба у Загребу и свим већим градовима. Наши сусједи више пажње поклањају збивањима у Србији него криминалним аферама у врху Владе РХ.

Отровно палацање по Србији свакако није прошло без учешћа Подгорице и приштине. Најпре је примијер Црне Горе Здравко Кривокапић, бивши Србин сада Црногорац 200 посто, оптужио Србију да је испоруку животних намирница условила учешћем Црне Горе у “Отвореном Балкану”, узвратила је премијерка Србије Ана Брнабић изјавим да је то без срамна лаж, затим се Аљбин Курти забринуо за безбедност Космета због наоружавања Србије. Сагласје са Куртијем нашао је предсеник Црне Горе Мило Ђукановић, изражавајући нагласивши да Србија набавља оружје од земаља непријатељски расположених према НАТО алијанси.

Ђукановић се препоручује за новог генералног секретара НАТО -а уместо одлазећег Стотелберга, али му споразумевање представља велики проблем. Упућени тврде да на енглеском језику зна да пита како сте, колико то кошта и колико је мај процент.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: