Рилкеова писма женама

На данашњи дан, 29. децембра 1926, умро је аустријски писац Рајнер Марија Рилке, један од највећих лиричара њемачког језика. Студирао је историју умјетности, књижевност и филозофију у Прагу, Минхену и Берлину, а затим га је истраживачки дух одвео на путовања широм Европе и Африке. Комплетна личност, повучен у себе и преосјетљив, постао је израз једног времена и свијета на размеђи Истока и Запада, посебно мјешавине словенског и германског.

Дјела: збирке „Нове пјесме“, „Девинске елегије“, „Сонети Орфеју“, „Мелодија о љубави и смрти“, „Књига часова“, „Пјесма о љубави и смрти корнета Кристофа Рилкеа“, „Књига слика“, „Часловац“, роман „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“.

Песник који је направио преокрет у развоју европске поезије, творац једног новог схватања о односу живота и смрти, један од ретких који је наслутио силну духовну енергију Русије и Истока, визионар који је осетио да слика космоса устукне пред језиком бројева („Ту прсну слика”), Рајнер Марија Рилке са истом снагом и изражајном моћи писао је не само стихове и прозу него и писма својим пријатељима. Из његове обимне преписке Вера Колаковић је изабрала и с немачког превела 33 писма женама, како гласи и наслов књиге коју је објавио КОВ.

Зашто писма женама? Одговор је у једном од њих из 1904. дао сам Рилке: „За мене је сасвим природно да схватим девојке и жене. Најдубљи стваралачки доживљај је женски. Јер је то доживљај који прима и рађа.” Рилкеова писма нису само његово биографско сведочанство, сведочанство о једном узнемиреном духу Европе који се најбоље осећа на путовањима, својеврсним бекствима у којима су настајала његова најбоља дела; његова писма су и уметничко сведочанство о мукама стварања, о преко потребној самоћи, у којој се као у каквом чуду његов живот уметнички остварује, пише Политика

У избору највише је писама упућених Клари Рилке, с којом је кратко био у брачној вези, а потом Лу Андреас Саломе, са којом је био дугогодишњи пријатељ, од 1897. до његове смрти 1926. (Рилке је рођен 1875). Најпре су то писма из Париза, за време боравка код Родена (једно време био је његов секретар), у којима се диви Роденовој снази и усамљености, покушавајући да проникне у тајну стварања, у разлику између вајарског и песничког доживљаја света. Лу Саломе је жена којој се Рилке највише диви, којој пише најсадржајнија писма, јер у њој „столују зрелост и смиреност”, а он се на неки начин осећа као њен изгубљени син… Али, било је дана, у последњој години живота, кад му је по сопственом признању било мучно да пише писма, кад је можда већ осећао оно што је својој драгој Лу једном давно, 1903. године, написао: „Иду дани а понекад чујем како иде и живот.”

Прочитајте ЈОШ:

Јединствен пројекат у РС: Соба сјећања на Петра Кочића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: