Римски брод отривен у Виминацијуму

У равници сјевероисточно од Виминацијума откривен је брод, објавио је директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум, др Миомир Кораћ, преноси Танјуг.

Како је објаснио, брод је откривен на дубини између седам-осам метара испод површине земље, а у профилу се јасно уочава корито ријеке у којој је био потопљен.

„Лежао је на песку који је очигледно речни седимент, а био је делимично затрпан њиме, а делом глином која је највероватније мочварни седимент који је настао након промене речног тока када је овај простор постао рит. Слој изнад брода је мешовит и настао је комбиновањем еолског и флувијалног наноса. Ветар је доносио лес, а река повременим и честим плављењем муљ”, каже Кораћ.

Лоциран је источно од ушћа старе Млаве у Дунав, 500 метара источно од ове локације прије мјесец дана је пронађен и моноксил у истом кориту.

„Пре годину дана на истом потезу пронађено је и гвоздено сидро, које је нестало исто вече кад га је багер избацио. У питању је веће речно корито које је својевремено или било главни ток Дунава или већи рукавац Дунава”, наводи Кораћ.

Како објашњава, све је почело када је џиновски багер на површинском копу угља Дрмно током рада наишао на остатке дасака на већ поменутој дубини.

„Багериста је, имајући у виду богату историју овог подручја, правилно закључио да је реч о остацима из минулих времена и обавестио археолошку екипу упослену на истраживањима античког Виминацијума, која је посетила локацију под светлостима рефлектора будући да се ближила поноћ”, додаје Кораћ.

Међу дислоцираним дрвеним дијеловима уочени су дијелови крме и кормила тако да је одмах било јасно да су то остаци пловила, сачуваног захваљујући специфичним анаеробним условима и високој влажности.

Већ рано изјутра, наставља стручњак, започета су ископавања у циљу да се што краће буде на сметњи тешкој машинерији копа Дрмно. Убрзо је потврђено да је ријеч о изузетно добро очуваном рјечном броду равног дна, са лежиштем за јарбол помоћног једра.

Према ријечима Кораћа, очувани део брода има дужину од 9,5 метара, а може се претпоставити да је био дугачак до 15 метара, док је широк максималних 2,70 метара. Сам тип брода посједује елементе који се нису битно мијењали током миленијума, тако да налаз није могуће на тај начин датовати.

До сада нису нађени артефакти који би указали на припадност, поријекло или датовање брода, а дио је оштећен радом багера, али ће, како додаје, брод у цјелини моћи да се реконструише.

„Прамац подсећа на римски рострум што можда указује да је у питању мањи ратни брод. На крми је откривен квадратни усадник за једно крмено весло. Равно дно брода указује да је пројектован за дејства у плитким речним водама. Брод залази у профил под скоро правим углом и одлично је очуван у делу који је опстао”, каже директор.

Он додаје да на дну има трагова репарације и поправљања пукотина које су могле настати неким ранијим насукавањем.

Наглашава да тренутно раде на пражњењу унутрашњости корита гдје су се можда очували делови покретног инвентара.

„Свакако ће се сигурнији подаци о хронолошкој провенијенцији налаза добити након укључивања мултидисциплинарне екипе у рад. Геолози ће на основу слојева утврдити у ком периоду је на овом простору постојала река, док ће физикохемичари путем анализе радиоактивног углењиковог изотопа Ц!4 моћи да утврде у ком је периоду посечено дрвеће употребљено за градњу брода”, објашњава.

Треба рећи да је на Виминацијуму била смештена чувена флота Classis Flaviae, која се помиње у, за науку изузетно важном, спису Нотитија Дигнитатум, односно Војно-административном регистру римске војске.

„Без обзира да ли ће анализе показати а је реч о римском, византијском или средњовековном броду, или пак о броду из много ранијег праисторијског периода, већ сада је јасно да ће ово откриће заузети посебно место у већ изузетној понуди Археолошког парка Виминацијум, као јединствено откриће на нашим просторима”, закључује Кораћ.

Прочитајте још:

Дивна прича из Србије: Зауставили старца на улици, вратили га кући и допремили му намирнице за џабе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: