Ризик од нестанка струје све већи, врућине пријете систему

Изазван растом потрошње и нестабилним везама за снабдијевање, нестанак струје у Црној Гори крајем јуна покварио је мреже у земљама региона и изазвао хаос у домаћинствима, болницама и баровима на плажи. Инцидент који се десио на Балкану, десио се касније и широм свијета.

Под жарким јадранским сунцем, почетком љета ове године, живот у Подгорици је скоро стао. Аутомобили и аутобуси били су заглављени у саобраћају јер су се семафори угасили, интернет је пао, а сигурносни аларми су се огласили као реакција на изненадни губитак напајања.

„Послије једног сата без струје, били смо на ивици панике јер је постајало неиздрживо“, рекао је Драго Мартиновић, 61-годишњи пензионисани полицајац.

„Бојим се да би то могло потрајати дуже ако се понови“, додао је он.

Лоша вијест за Мартиновића и стотине милиона људи широм свијета је да је ризик од прекида све вежи. Топлија љета значе нагли пораст потражње за хлађењем, јер високе температуре узрокују савијање жица и ризик од изазивања шумских пожара. Надоградње електроенергетске инфраструктуре не иду у корак, чак и када напори да се смањи употреба фосилних горива чине дистрибуцију електричне енергије важнијом.

Милиони домаћинстава у Хјустону претрпјели су нестанке струје након урагана Берил прошле недеље, изгубивши клима уређаје пошто је велика врућина услиједила након олује. Погађајући земље у развоју и развијене економије, прекиди од Еквадора до Индије последњих недјеља дају предосјећај надолазећег поремећаја.

Климатска криза излаже електричне мреже наглим поплавама које руше преносне стубове, сушама које исушују хидроакумулације и наглим порастом потражње због хлађења током велике врућине.

„Цио електроенергетски систем је изграђен и дизајниран у једној климатској ери, а сада се тражи да ради у другој климатској ери“, рекао је Мајкл Вебер, професор енергетике на Универзитету Тексас у Остину. „То само значи да више ствари може поћи наопако.“

Нестабилне мреже стварају нестабилност за предузећа, изазивају политику и угрожавају животе. Проширење мреже коштаће око 24,1 билион долара за постизање нет-нула циљева до 2050. године, надмашујући инвестицију која је потребна у капацитете обновљиве енергије, према БлоомбергНЕФ-у. Због својих огромних површина и велике потрошње енергије, САД и Кина суочавају се са највец́им рачунима, али ниједна земља није поштеђена.

Већина замрачења се дешава када се велики комади понуде или потражње изненада укључе или искључују. Оштећења од олуја, експлозија обновљивих извора енергије или скокови у употреби могу да изазову прекиде када мрежа није довољно отпорна.

Климатске промјене проширују рањивост изван економија у развоју. Проблеми су недавно погодили више земаља средњег ранга, укључујући енергетски богати Мексико и Кувајт, као и увознике попут Албаније.

„Како се температуре и приступ климатизацији повећавају, то ће додатно оптеретити мрежу“, рекла је Фелисија Аминоф, аналитичарка у БНЕФ-у. „Већ смо примијетили повећање љетње потражње у одређеним европским земљама, као што је Грчка, као и на Блиском истоку“, каже она.

У земљама које су већ имале лоше системе, климатске промјене погоршавају проблеме. Подморска веза вриједна 1,3 милијарде долара отворена је између Италије и Црне Горе 2019. године, али се њен капацитет већ сматра недовољним и друга се разматра.

Постојећа мрежа није била у стању да спријечи велики нестанак струје у четири балканске земље, укључујући Босну и Херцеговину и већи дио хрватске обале у јуну, који је захватио 4 милиона људи. Потрошња је порасла како су се температуре кретале близу 40 степени, што је довело до отказивања једног система за другим.

Шумски пожар у региону Балкана вјероватно је допринио квару, покваривши прекограничне интерконекторе, захвативши више земаља, укључујући Албанију чије ослањање на хидроенергију чини подложном све топлијем и сувом времену, преноси Финанциал пост.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: