Рјазањ – град војне традиције и историје – „главни град“ руских ваздушно-десантних снага

Пише: Остоја Војиновић

Рјазањ (рус. Ряза́нь) је административни центар Рјазањске области и  град у Русији, који је смештен на реци Оки, 196 километара југоисточно од Москве. У Рјазњу на дан 01.јануара 2020.године према statdata.ru живи 539.290 становника. Западно од града се налази база за стратешке бомбардере Дјагиљево, а на југоистоку је ваздухопловна база Александрово и мали аеродром Рјазањ-Турлатово.

Рјазањ, град описан у хроникама, опеван у еповима и песмама, забележен у животима светаца, делима историчара, у романима и песмама, настао је у древном пољопривредном региону и првобитно се звао Переславаљ.

Плодност земље, погодност за бављење разним занатима и пољопривредом, трговински односи, неприступачност за непријатеље, у комбинацији са марљивим радом и храброшћу становништва, одредили су све већи значај овог града као једног од центара руске државности.

Тринаести и четрнаести век су били време савезништва и сукоба са московским кнежевима, ратова са Литванијом и Татарским Монголима. Переслављ је почео да игра значајну улогу у консолидацији руских земаља, а Олег Рјазански је назван једним од најмоћнијих принчева. Крајем четрнаестог века, Переслављ је коначно постао главни град кнежевине.

Године 1380. у Куликовској битки, једној од кључних битака руске историје, велики кнез Олег Рјазањски се борио на страни татарске Златне хорде на челу са Мамајем, у савезу са великим литванским кнезом Владиславом II Јагелом, против снага великог владимирског и московског кнеза Дмитрија Ивановича Донског.

У почетку, Рјазањем се звао центар Рјазањске кнежевине, који се налазио на 55 километара југоисточно од данашњег Рјазања. Године 1208. владимирски кнез Всеволод Велико Гнездо је спалио цео град а све становнике града отерао у ропство. После смрти Всеволода, његов син, Јуриј II Всеволодович је ослободио и грађане и њиховог кнеза. Насеље се, међутим, тешко опорављало а 1237. године је захваћено монголском инвазијом Русије те је страховито уништено. Као резултат новонастале ситуације, седиште кнежевине је померено око 55 километара северозападно, у Переслављ Рјазањски, који је касније, од 16. века незванично а 1778. године званично, добио име претходног седишта – Рјазањ. Првобитно насеље данас носи назив Стари Рјазањ.

У граду су 1800. године радиле кожаре, салони, пиваре и фабрика платна, док је  1801. године у граду отворена прва штампарија а 1804. године – гимназија. Од 1838. почињу да излазе новине, а прва јавна библиотека отворена је 1858.године. У граду је 1860. године живело 21,6 хиљада људи, а 1863. године железничка линија повезала је Рјазањ са Москвом, док су се први телефони појавили 1896.године.

Почетком 20. века број становника се више него удвостручио и износио је 46 хиљада људи. 1905. године почела је да ради прва градска болница, 50 лекара је приватно примало пацијенте. Комунална економија је почела да се развија ,а главни начин градског превоза били су таксији, којих је било око 300. Године 1918.  отворена је прва високошколска установа, Педагошки завод, затим – музичка школа, уметничке радионице, школа комуникација. Почели су да раде драмски студио, уметничка галерија и нови музеји. 1929. године, након ликвидације провинције, Рјазањ је постао центар округа Московске области, од 1930. – регионални центар, од 1937. – центар формиране Рјазањске области.

Социјално-економске реформе допринеле су повећању градског становништва на 95 хиљада људи 1939. Од 24. јуна 1941. до 1. јануара 1942. Рјазањ је био у ратном стању и више пута бомбардован.

50-их и 70-их година у Рјазању су изграђена постројења за металопрерађивачку индустрију (алатне машине, тешка опрема за ковање и пресовање) и петрохемијску индустрију. Покренута је највећа европска фабрика филмске штампе. Индустрија је за собом повукла пораст стамбене изградње и комуналних услуга, што је као последицу имало изградњу нових стамбених подручја.Са почетком радова на гасификацији и полагањем 30 км тролејбуских линија, Рјазањ прераста у ранг универзитетског града.

Чињеницу да род руске војске познат под скраћеницом ВДВ има свој главни град, вероватно не зна велики број људи.Тај „главни град“ није Москва, већ стари руски град Рјазањ. Доласком у овај град, можете се осетити као прави „стрелац“ Ивана Грозног, уживати разгледајући највећи иконостас у земљи и посетити кућу у којој је рођен велики руски песник Сергеј Јесењин.

Најбоље начин и превозно средство којим ћете стићи у овај стари руски град је воз који полази са Казањске железничке станице у Москви. Пут од 200 км до Рјазања траје око два и по сата.

Један од најстаријих руских градова има веома богату историју. Срце града је рјазањски кремљ, који представља једну од главних знаменитости Рјазања. За разлику од своје браће из других градова у Русији, овај архитектонски комплекс нема зидова. Овде се може посетити неколико старих цркава и храмова, а један од њих је храм Вазнесења Господњег из 17. века који има највећи иконостас у Русији.

Рјазањски кремљ је познат и по другим старим грађевина попут Олеговог дворца. Ова тврђава висока 9 и дуга 290 метара подигнута је у 13. веку, када је кремљ био окружен дрвеним зидовима и кулама и  рововима који су били испуњени водом.

Још једно место које одише дирљивом руском историјом је Музеј стрелаца – прве редовне јединице у армији коју је увео Иван Грозни. На овом месту кустос вам неће испричати само како су се појавили „стрељци“, већ ће вам понудити и да се сами осетите као ратник старе Русије. Можете обући војну униформу тих времена, учествовати у историјској реконструкцији битке, и уз све то бити нахрањени укусно по старим руским рецептима.

Љубитељи историје овде могу да чују податак да је прва јединица народне војске Пољске за време Другог светског рата формирана у Рјазањској области. Заједно са совјетским трупама ова је армија учествовала у ослобађању Пољске и освајању Берлина. У Парку дружбе у западом делу града стоји велики споменик посвећен совјетско-пољском војном савезништву.

Рјазањ карактерише јака војна традиција.У овом граду се налази један од главних центара обуке падобранаца, и зато нимало не чуди када се каже да је Рјазањ незванично главни град ВДВ-а. Туристи овде могу посетити први и једини руски музеј ваздушно-десантних снага, један од ретких сличних музеја у свету. У овом музеју такође је могуће сазнати све о историји овог рода војске, о његовом учешћу у ратовима и војним конфликтима, видети униформе, оружје и личне предмете, медаље и филмове о обуци падобранаца.

Рјазањска област је и родно место чувеног руског песника Сергеја Јесењин. Град се поноси овом чињеницом и нуди туристима сувенире који ће их подсетити на Серјожу: од магнета, преко постера до чоколаде са његовим ликом.

Сва места која су повезана са песником не налазе се у граду, а да бисте сазнали где је познати песник рођен, како је одрастао, где је ишао у школу, мора се поћи у  посету музеју у његовом селу Константиново, до кога се из центра Рјазања стиже аутобусом за сат и по времена.

Граду који има преко 500 хиљада становника не недостају  ресторани, кафићи, барови за свачији укус. У неким од градских барова имате могућност да се осетите као да сте у Русији времена пре револуције 1917. године јер вам се могу понудити јела руске кухиње, руска медовина, квас и различити ликери.

Погодан економски и географски положај Рјазања на пловној Оки, близина Москве, добре саобраћајне везе, све ово је било предодређено за значајан развој града. Међу водећим производним индустријама су производња инструмената, израда алатних машина, електроенергетика, петрохемија, машинство, металургија, индустрија грађевинских материјала, обрада дрвета, прехрамбена индустрија и индустрија брашна и житарица.

Културни и спортски живот Рјазања је широк и разнолик. У овом граду постоје 4 професионална позоришта, Рјазањска регионална филхармонија, циркус, 7 музеја, 9 паркова културе и одмора, 36 тргова, 3 булевара. Постоји више од две стотине споменика историје, културе и архитектуре. Међу њима, посебно место заузимају Солохински манастир и јединствени ансамбл Рјазанског кремља. У Рјазању постоји 6 стадиона (укључујући Олимпијску палату спорта) са 47 хиљада места, 146 теретани, 13 базена, 18 дечјих спортских школа (од којих је 13 општинских).

Могућност стицања образовања пружа 28 образовних установа, укључујући 15 високошколских , од којих је 8 државних, 7 филијала универзитета; 1 војношколска установа, Академија Федералне казнено-поправне службе Русије, Рјазањска филијала Московског универзитета Министарства унутрашњих послова Русије; 2 приватна универзитета.

Савремени Рјазањ  има значајан индустријски, културни и кадровски потенцијал.

Као извори код писања текста послужили:

https://rs.rbth.com/travel/80614-vikend-u-rjazanju-glavni-grad-vdv

https://admrzn.ru/

Прочитајте ЈОШ:

Преминуо последњи руски научник који је учествовао у прављењу прве совјетске атомске бомбе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: