Роберт Ходел: Црњански ме довео у Србију

На промоцији својих превода на немачки језик, пре неколико дана у Матици српској, професор Роберт Ходел говорио је о српској књижевности са пуно уважавања – и са покрићем, јер је овај рођени Швајцарац студирао у Новом Саду, Прагу и у Санкт Петербургу, а докторирао је 1992, са темом „О сказу Н. С. Љескова и Драгослава Михаиловића“.

Данас је Ходел и предавач српске књижевности на хамбуршком Институту за славистику, и један од њених најбољих зналаца међу страним славистима. Из његове дугогодишње посвећености нашој литератури, 2009. произашла је врло значајна књига „Дискурс српске модерне“, у издању Филолошког факултета и Института за књижевност и уметност у Београду. У књизи су обједињени ауторови прилози о значајним српским ствараоцима – од Доситеја Обрадовића, Лазе Лазаревића и Боре Станковића, преко Момчила Настасијевића, Милоша Црњанског и Иве Андрића, до савремених аутора, Драгослава Михаиловића и Давида Албахарија.

– Интересовање за славистику и српску књижевност усадио ми је некадашњи професор Јан Петер Лохор – каже Ходел у разговору за „Новости“. – Он ми је скренуо пажњу на Црњанског, конкретно, на његову књигу „Сеобе“, и ја сам 1988. године дошао на студије у Нови Сад.

За разлику од неких домаћих „европејаца“, професор Роберт Ходел нема никаквих проблема са ћирилицом – напротив: – Течно читам ћирилицу, и сматрам је специфичном обележјем српског идентитета, које свакако треба неговати.

О нашем писцу, који га по списатељском сензибилитету подсећа на Рилкеа, говори са усхићењем:

– Црњански је чист лиричар који свет упија емоцијама, а онда те исте емоције чудесно претаче на папир – истиче Ходел, који је пуно урадио и на представљању српске књижевности и културе у земљама немачког језичког простора.

Тако је 2012. у Немачкој објавио двојезичну антологију о 28 савремених српских песника, рођених између 1940. и 1960. године – „Сто дека душе“ (Хундерт Грамм Сееле). Књига је представљена на Лајпцишком сајму књига.

Годину касније, на немачком се појавила књига превода поезије Момчила Настасијевића, његова прича „Дарови моје рођаке Марије“ и програмски есеј „За матерњу мелодију“. Обе књиге прате обимни предговори, у којима немачки читалац добија пуне и компетентне информације о српским писцима.

– Распадом оне велике Југославије, у књижевности овог региона није се много тога променило – сматра Ходел. – Кроз књижевност Србије, Хрватске и БиХ, прелама се разноврсност култура што се уочава код Андрића, Настасијевића и још неких писаца. А, сваки писац кога можете да читате у оригиналу, ваш је писац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: