ИН4С

ИН4С портал

Родољуб Лазић: „Ако је Господ с нама, ко ће против нас“

1 min read

Икона Христа Пантократора која се чува у ризници манастира Хиландар (Извор: hilandar.info)

Пише Родољуб Лазић

Да би се у неком науму успело, мора се жртвовати, мора се уложити труд. То је један од основних животних, али и хришћанских постулата. „Ко хоће побожно да живи, биће гоњен“… „Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи“… Апостоли су оставили све и кренули за Христом. Мученици су давали своје животе за веру. Преподобни подвижници су се „до крви“ борили против поднебесних духова…

Без саможртвености нема остварења циља. Постоје људи који су склонији „светским“, „овоземаљским“ акцијама и жртвују своје време, ум и енергију покушавајући да решење нађу у политичком и друштвеном деловању. То је и легитимно и потребно. Али постоје ситуације, каква је ова садашња у Србији, када такво деловање не може дати реалног резултата, барем не у догледно време. Проблем који је сада горући – питање Косова и Метохије (а и многи други који или већ постоје или се наговештавају) – не може се првенствено на тај начин решити. Нити има времена нити довољно овоземаљских „ресурса“. Ради се, изгледа, о свега неколико месеци у току којих ће се разрешити косовски „чвор“. Могуће заувек, или за дуги, дуги период времена. Да ли смо свесни тог судбинског тренутка пред којим се налазимо и далекосежних последица које наступају? СПЦ је поводом Косова послала поруку са мајског сабора, патриотски интелектуалци такође кроз Видовданско и Петровданско обраћање и разне апеле у претходном временском периоду. Али све то је „хоризонтално“ (нужно, али не довољно) деловање. То је улагање ума, енергије и времена на хоризонталном нивоу. Упућено је, с једне стране, властима а, с друге стране, србском народу. Власти су ставове изнете од стране Цркве и интелектуалаца одбиле, а народ је углавном летаргичан и инертан. А све и да прихвати ове ставове, народ нема прикладан и ефикасан начин да их спроведе у дело.

Да би се проблем Косова и Метохије решио (а дугорочно и многи други проблеми у Србији), потребно је превасходно „вертикално“ деловање, усмерено ка Ономе без кога не можемо чинити ништа, а са Киме можемо чинити све. Потребна је синергија хоризонталног и вертикалног деловања, са нагласком на вертикалном („Иштите најпре Царство небеско и правду његову, и све остало ће вам се додати“). А то значи – покајање, молитва и пост, признавање пред Богом да смо немоћни и слаби и да од Њега иштемо спасење. Више од 90% народа у Србији не разуме да је управо ово оно што сада треба чинити, зато што 90% Срба или не верује у Бога или верује формално. Али ми који смо у Цркви то и можемо и МОРАМО разумети. Бојим се, међутим, да и многим верујућим Србима повест о Ниневљањима (Јон. 3, 5-10) и њиховом избављењу од пророковане пропасти изгледа и далеко и неуверљиво. Међутим, паралела Ниневе и данашње Србије је више него јасна. И руски светитељ Серафим Вирицки у 20. веку поручио је исто то својим сународницима: „Ако би макар и на кратко, али у исто време, заједно, сви руски људи пали на колена и из дубине душе завапили ка Господу и Мајци Божјој за спасење отаџбине од сатанског ропства, Господ би показао чудо свога избављења и развејао би сатански мрак који је притиснуо Русију и наш народ.“

Да се вратим на почетак: да би се у нечему успело, мора се жртвовати, мора се уложити напор, труд… Оно што у овом тренутку сваки Србин може (и треба) да уради, јесте да приложи молитву и покајање. Јер, свако од нас говори да у њему гори љубав према Косову и Метохији, да га доживљава као срце Србије, жели да потруди за његово спасење. И, шта ћемо да урадимо са том љубављу, како да је реализујемо, шта да учинимо да спасемо Косово и Метохију? Хоћемо ли да одемо тамо с пушком да се боримо? Хтели бисмо, али не можемо. Можемо ли ефикасно да утичемо на власт, домаћу и светску, да промени свој став? Не можемо. Практично једини начин јесте да ту љубав преточимо у покајну молитву. Да ли нам неко то може забранити, да ли нас у том испољавању љубави неко може спречити? Не може нико. Дакле, сви ми, који (тврдимо да) горимо љубављу према Косову и Метохији имамо неодузмиву могућност да то и покажемо и докажемо, имамо могућност да се жртвујемо и да ратујемо за Косово – покајном молитвом (и, по могућству, постом). А та наша жртва и љубав ће засигурно покренути Најмоћнијег да, само Њему знаним путевима и начинима, уместо нас и за нас све извојује све победе које ми нисмо у стању. Јер ако је Бог Свемоћан, то значи да је моћнији од свих оних који су сада наши противници: било који човек, било која држава или група држава, било која војска, укључујући и НАТО. А пошто је и Свемудар, пронаћи ће и најбољи начин. Шта је то, ми не можемо знати. Од тога да просветли и уразуми оне које треба, да устраши друге, да помете језике и планове трећима… Препустимо то Њему. Све што ми треба да урадимо, јесте да Му се молимо свим срцем.

Хвала Богу, неколицина епископа је покренула управо ову „духовну акцију“ молитве и поста у својим епархијама (остаје недоумица зашто се то није урадило саборно на нивоу целе Србске Цркве). А још раније, крајем јуна, покренута и молитвена акција саборног мољења за спас србског народа на мање формалан, али такође црквен, начин.

Има у Јеванђељу потресна прича о човеку који позива Господа да спасе његову кћер која беше на самрти. И док Господ иде ка његовом дому, „дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмијеваху му се знајући да је умрла. А он изгнавши све узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах“ (Лк. 8, 41-55).

Ова јеванђелска повест је данас намењена свима који мисле да за Косово и Метохију нема спаса, да је „умрло“. Не, није умрло, само нам се чини. Зато не причајмо више и не објашњавајмо више једни другима. Све је речено, све објашњено, све схваћено. Не жалимо се више једни другима, не плачимо више на рамену једни другима. Јер овај проблем се тако не може решити. Превише је тежак, а времена премало. Може га решити само Господ. Зато плачимо пред Њим.

Извор: Стање ствари

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Родољуб Лазић: „Ако је Господ с нама, ко ће против нас“

  1. Коначно! Ево решења за Косово! И за све наше проблеме! Браво! Браво! Браво!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net