Ролингстоун магазин: Шест разлога зашто су САД горе од земаља трећег свијета

Ролингстоун, један од најпопуларнијих америчких магазина, представио је прије два дана интересантну анализу, које упоређује САД са земљама трећег свијета.

Интересантан осврт на америчко друштво, приказује да кад су показитељи људског развоја у питању, као што су образовање, поштовању људских права, оружаног насиља, САД заостају за развијеним земљама, и пореде се чак са неким земљама које су у самом дну ткз. ,,трећег свијета“. Погледајте којих шест ствари наводе новинари једног од најпопуларнијих америчких часописа.

1. Законодавство

Амерички правосудни систем има својих мана, као и системи у другим земљама, али САД систем, предњачи у својим манама. У САД-у на 100 000 становника у затвору заврши њих 716. Поређења ради у Русији је тај број на исти узорак 484, у Кини, за коју многи сматрају да је међу најригорознијим земљама, тај број је у односу на САД готово пет пута мањи и износи 121. Иран, који се често налази на мети САД-а о кршењу људских права, има бројку од 284 затвореника на 100 000 људи.

Фрапантан податак је и да више од 2,5 милиона дјеце у Америци има бар једног родитеља у затвору. А чак 60 одсто затвореника служи казну због ненасилног кривичног дјела, док су многи затворени због дијела које имају везе са наркотицима.

2. Оружано насиље

САД се налазе на убједљиво првом мјесту кад су убиства ватреним оружијем у питању. Разлика изнеђу њих и других на листи је огромна, Према званичним подацима УН-а, САД имају 20 пута више убиства ватреним оружијем у поређењу са просјеком развијених земаља.

Подаци да је стопа убиства дупло већа од оне у Ираку, као и да се половина убиства, у последњих 50 година догодила у САД, су прави показатељ да неке земље Латинске Америке назаслужено носе синоним за ,,ватрене обрачуне“. Још један податак који би требао да забрине људе у САД, да 73 одсто убица дође до оружија легалним путем. Али лоби за наоружање у САД представља један од најјачих, и тешко да ће ишта да се промјени, без обзира што су у последње вријеме школе, све чешће мета разних немилих догађаја.

3. Здравство

Животни вијек у САД, по студији из 2013. године је нижи него у нпр. Алжиру, Никарагви, Бангладешу (који се сматра за једну од најсиромашнијих земаља на свијету). Америка је једина земља на свијету која не гарантује својим запосленима здравствено осигурање.Уз све то у САД на десетине хиљаде људи годишње умире, јер немају средстава да плаћају скупо здравствено осигурање.

4. Образовање

Уз Папуа Нову Гвинеју и Свазиленд, САД је трећа земља која не гарантује плаћено породиљско. За сиромашне мајке то значи да могу да бирју између подизања своје дјеце и задржавању својих послова. 

Амерички образовни систем је такође пун расних предрасуда, па се тако школе финансирају на локалном, а не на националном нивоу. То значи да школе из квартова са доминантном црном дјецом, немају иста средства као школе које похађају богата бијела дијеца. 

Данас је већа раздвојеност црне и бијеле дјеце по школама него 70-их година прошлог вијека.

5. Неједнакост

САД се налази и у врху скале што се тиче неједнакости прихода, углавном због диверзитета државног благостања, од било које друге развијене земље. Ова неједнакост има дубоке ефекте на америчком друштву.

На имагинарним линијама, нормалног социјалног живота, са прихватљивим примањима, је само три одсто становништва из насиромашнијих квартова. И то им није загарантовано, него морају да имају ,,специјалне таленте“ да би успјели да се извуку из немаштине.

Неједнакост се показује и у политичком утицају, тако да примејрице Шелдон Аделсон, један од најбогатијих магната, има више утицаја од људи из 12 држава заједно.

6. Инфраструктура

Инфраструктура у САД је на ивици, и полако пропада. Према студији процјена је да инфраструктурном систему треба 3,6 трилиона долара инвестиција у наредних 6 година. Примјер, подземна жељезница на Другој авенији у Њујорку, која је је започета послије Другог свјетског рата, још није завршена.

Процјењује се да 45 одсто Американаца, нема приступ јавном транспорту. Постројења за процесуирање отпадних вода нијесу мијењана више од пола вијека (она у Детроиту је подигнута чак средином 19. вијека). А податак који заокружује инфраструктурни крах је да је 66 405 мостова проглашено за нестабилне.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: