Ровчанин: Девет компанија жели да гради вјетроелектрану “Гвозд”, четири ушле у други круг
1 min readИзградња вјетро парка Гвозд инсталисане снаге 54,6МW финансираће се из кредитног аранжмана који ће Електропривреда Црне Горе потписати са ЕБРД. Сви тендерски поступци за вјетро-електрану воде се на електронском порталу набавки ЕБРД у складу са транспарентним процедурама, каже за Банкар.ме извршни директор ЕПЦГ Никола Ровчанин.
“На претквалификациони дио тендерског поступка за набавку вјетрогенератора, у којем спада набавка, уградња и пуштање у рад вјетрогенератора, пристигло је девет понуда реномираних свјетских компанија од којих су четри ушле у другу фазу тендерског поступка. У наредном периоду, поред друге фазе тендера за набавку, уградњу и пуштање у рад вјетрогенератора, биће расписан тендер за изводјење градјевинских радова на платоима, интерна средњенапонска мрежа, путеви, затим тендер за прикључење на преносну мрежу ВЕ Гвозд. Такодје, биће расписан и јавни позив за имплементационог консултанта”, казао је Ровчанин.
ЕПЦГ је, истиче Ровчанин, због потребе енргетске транзиције, а у циљу ускладјивања са енергетским и климатским политикама ЕУ, покренула велики инвестициони циклус из области обновљивих извора енергије. Производња соларне енергије започета је реализацијом пројеката СОЛАРИ 3000+ и 500+, недавно настављења са СОЛАРИ 5000+. Посебан изазов представља и могућност кадровског одговора тржишта на брзу енергетску транзицију. ЕПЦГ је проблем недостатка радне снаге препознала, а потом и осјетила на својој кожи.
“Покретање пројекта СОЛАРИ 3000+ и 500+ актуелизовао је ову пријетњу, али били смо спремни за њу, јер смо је антиципирали. Правовремено смо планирали обуке, радили на усавршавању запослених и мислим да данас у компанији ЕСГ имамо један значајан број јако добрих и спремних монтерских екипа да одговоре озбиљним изазовима када је у питању инсталација фотонапонских система, било да се они монитрају на крововима објеката или на земљи”, истиче Ровчанин.
Нови објекти, истиче Ровчани, отварају нова радна мјеста и то је оно што видимо као шансу у нашој компанији, али не само као компанијску већ и ширу слику у смислу друштвене одговорности.
“Сматрам да држава мора да се укључи да, како кроз своје школске програме тако и програме преквалификације и доквалификације радне снаге, омогући људима учење, усвајање нових вјештина и усавршавање. Јер је чињеница да потражња за овом врстом радне снаге постоји. Сматрам да су земље западног Балакан добар извор радног потенцијала и треба да се потрудимо да обучимо људе, да их спремимо, али онда и да их обавезно задржимо у својим земљама а не да нам лако оду у неке друге земља. То можемо остварити само убрзаним развојем и реализацијом планираних и отварањем нових инвестиција”, поручује Ровчанин.
ЕПЦГ успјела да преброди енергетску кризу
Директор ЕПЦГ објашња да праведна транзиција није нешто што се може очекивати за годину или двије, то је процес, али оно што је важно јесте да не треба да се стоји и чека, већ снажно да се крене у инвестиционе циклусе.
“ЕПЦГ је успјела да преброди енергетску кризу, не заустављајући инвестициони циклус, већ одржавајући стабилност енергетског система, без рестрикција, као и не повећавајући цијене струје”, казе Ровчананин.
Јавне набавке највећи изазов
Ровчанин је говорећи о изазовима са којима се суочава највећа енергетска компанија у Црној Гори, истакао да су то законска регулатива, јавне набавке, јавни регистри и стручна знања у односу на нове технологије.
“Спроводјење сложеног процеса енергетске транзиције, како у земљама региона тако и у Црној Гори, захтијева сагледавање вишеструких изазова и превазилажење многобројних баријера као што су компликоване административне процедуре исходовања дозвола, техничка ограничења мрежа са аспектра прикључења обновљивих извора енергије, унапређење трзишта електричне енергије и свакако позитиван приступ међународних финансијских институција новим пројектима, тј. обезбјеђење повољних услова финансирања у времену када неће бити предвиђена подршка у виду подстицаја, било феед-ин тарифа или аукција, односно приооритетног приступа мрежи или диспечинга обновљивих извора енергије, већ ће нпр. бити могућа опција склапања корпоративних уговора о отукпу електричне енергије”, казао је Ровчанин.
Истиче да процес зелене транзиције треба да се спроводе у веома кратком року, што је изазов имајући у виду очекивања, законодаваство, директиве и оно што су обавезе Црне Горе. Такође, са финансијског аспекта, актуелан је и изазов повећања каматних стопа.
“Уколико желимо да велике инвестициије, које су вриједне, брзо спроведемо, морамо направити одређене интервенције које се односе на законодавство. Државно законодавство није било спремно за брзу енергетску транзицију, али сада се ту дешавају одређени помаци”, каже Ровчанин.
Зелени пројекти ЕПЦГ
Широј јавности је, каже Ровчанин, свакако познат и пројекат Солари 3000+ и 500+ гдје се, управо кроз механизам куповине ЦО2 кредита, држава, кроз Еко Фонд, одлучила да коначно значајна новчана средства пласира кроз зелене пројекте.
“Једино на такав начин се долази до пуног смисла уредбе, односно да се плаћањем пенала за ЦО2 емисије, финансирају пројекти из обновљивих извора енергије. Електропривреда је јако поносна на концепт пројекта и што је креатор идеје одрживог развоја кроз сарадњу више учесника, а на коначно задовољство и бенефите грађана Црне Горе. Свакако, надлежни органи су ту да прате захтјеве Енергетске заједнице и да врше усклађивање прописа са европским, увијек водећи рачуна о националним интересима који се огледају и у интересима Електропривреде”, закључује Ровчанин.
(Банкар)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A konacno da mi neko ne soli pamet i vrijedja inteligenciju u vezi davanja koncesija, subvencija ovim nasim „sposobnim“ privatnicima i izmuzavanjem IRFa.
Podrzavam izgradnju sto vise ovakvih i slicnih projekata u vidu solarnih elektrana, vjetroelektrana i oduzimanjem svih privatnih elektrana jer su u startu prekrsena pravila. Mi tu struju ne koristimo vec je oni izvoze preko nasih dalekovoda itd…
Kakvih 9 kompanija, đe su ona fina vremena kada se raspiše tender, javi se Blažo Blavor, Bitanga mu da posao, Blavor nađe podizvođače i kajmak se podijeli. Pa onda Blavor kupi kompaniju za 40 centi a ona poslije par godina vredi milione. Nikad više takvih genija-biznismena!