Ршумовић: "Свака преведена реч – руковање са светом"

Омиљени дечији песник Љубивоје Ршумовић, који ће прекосутра отворити 58. Међународни београдски сајам књига, поручио је данас да „свака српска преведена и штампана реч у уностранству значи пружену руку, прихваћену руку и руковање са светом“.

Ршумовић је у интервјуу Танјугу рекао да је књига недавно проглашена изумом епохе, а на питање да ли тај „изум“ изумире, као што многи говоре, да ли је књига угрожена, он категорично вели: „Не“.

„Мислим да је Београдски сајам књига, не само овогодишњи, већ и сви досадашњи и будући, такође, доказ за то велико ‘Не’. Књига, која је стара преко две и по хиљаде година, у разним облицима одржала се до данас, дакле не може бити угрожена и не може нестати тек тако“, истакао је Ршумовић, добитник најпрестижнијих награда за поезију за децу.

Он је рекао да је Сајам на неки начин светковина, пре свега, писаца, а тек онда издавача, додавши да се издавачи труде да афирмишу своје писце, а писци се труде да помогну својим издавачима да се књиге пласирају.

Ршумовић је рекао да би Сајам требало, у сарадњи с Министарством културе или неким другим државним, културним и просветним установама, да на неки начин организује „сталније превођење српских књига на стране језике“.

„Свака српска преведена и штампана реч у уностранству значи пружену руку, значи прихваћену руку и руковање са светом. То је основа и о томе држава мора да води рачуна. До сада су то углавном радили писци. Сећам се муке Данила Киша да се књиге пласирају, преведу“, казао је Ршумовић.

„Писцима треба дати времена и слободе да пишу, а о њиховом делу, у једном том сегменту, мора да брине држава, јер писци су легитимација државе“, додао је аутор „Буквара дечијих права“.

Ршумовић је први писац за децу који отвара Београдски сајам књига, а то ће учинити заједно с пољском књижевницом Олгом Токарчук.

„Не знам много о њој, сада ћемо се упознати. Познајем пољску књижевност колико може да је познаје човек који је студирао књижевност, али и као читалац који је одрастао и васпитан, на неки начин, на књизи Хенрика Сјенкјевича – ‘Кроз пустињу и прашуму’, на књизи ‘Qуо вадис?’. То је питање и данас постављено Србији – ‘Куда то идеш, Србијо?'“, рекао је Ршумовић.

Своју децу је доводио на Сајам и сматра да децу треба фасцинирати књигом у најранијем раздобљу, тако да им то одушевљење за књигу остане за цео живот.

„Моје синове су највише интересовали стрипови, најмање песме, морам да признам, јер су то ваљда имали код куће. Чак нису хтели моје песме да уче у школи, већ су тражили од учитеља да им дају песме других песника“, испричао је Ршумовић.
Један од најзначајнијих савремених писаца за децу, аутор 86 књига, најавио је да ће на Сајму представити наслов „Видовите приче“ који је посветио свом двоипогодишњем унуку Виду.

„И њега ћу довести на Сајам. Он већ прича свима около: ‘Мој дида је написао мени књигу’. Хоћу да он види да има још књига и још писаца и да није његов ‘дида’ једини“, уз осмех је испричао Ршумовић.

Најстарији унук Алекса био му је „помоћник“ у писању књиге „Алексине песме“. „Његово дружење са мравима, његови фазони које је имао када је био дете, послужили су ми као мото за сваку песму у тој књизи, за сваки циклус. Сада је Вид добио књигу, Марина још нема. Размишљам да њој напишем неке ‘Мариниране песме’, песме о храни наравно, али она је већ девојка, па се бојим да се не наљути, па ћу се договорити са њом“, рекао је Ршумовић.

Признаје да је његовим синовима „дошла преко главе“ успаванка „Једног зеленог дана оног зеленог лета“, коју је написао као шпицу за емисију „Хајде да растемо“, али је, поносно додаје, сада, ипак, певају својој деци.

Ршумовић је оценио да ће овогодишњи Београдски сајам бити један од богатијих, али се са тугом осврнуо на Франкфуртски сајам књига, са кога се вратио пре два дана, а на коме Србија није имала национални штанд.

„Жалосно је да Србија није имала свој штанд, да су Срби, наши песници из дијаспоре, из Немачке и других земаља, закупили мали штанд у Хали 5. Међутим, нигде име Србије ни на том штанду није се помињало. А, ту се шепурио штанд Косова са огромним црвеним транспарентима, готово величине бразилског, а Бразил је био почасни гост. То ме је растужило. Не могу да верујем да чак ни приватни издавачи нису могли да организују штанд у име државе Србије“, рекао је аутор наслова „Још нам само але фале“, „Вести из несвести“, „Ма шта ми рече“, „Причанка“…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: