Рударство и металургија на Балкану представљали „рођење металургије“ у Европи
1 min read
Близу 3.600. године прије нове ере људи су на Балканском полуострву достиглу велику прекретницу: њихово рударство и металургија достигли су толико загађење да га можемо детектовати и данас, пише „Phys.org“.
Њихово истраживање открило је да су рударство и металургија на Балканском полуострву представљали почетак бронзаног доба у цијелом региону, као и „рођење металургије“ у Европи.
Временски контекст у којем је смјештен „почетак бронзаног доба“, а који се повезује с наведеним открићем, може се сврстати у исту раван с постојањем Сумерске цивилизације с простора Месопотамије, док је Британија још увијек била у каменом добу.
Дакле, тада још увијек нису биле изграђене прве пирамиде Египта, односно оне су изграђене тек хиљаду година касније.
„Phys.org“ пише да се о бронзаном добу на Балкану већ доста знало на основу археолошких ископина, различитог оружја и оруђа, али да смо сада у могућности да сазнамо више о том времену захваљујући траговима загађења које су оставили иза себе, преноси „Klix.ba“.
Процесу добијања челика ослобађао је микроскопске честице олова у атмосферу, које су затим вјетрови разносили на велике удаљености, све док не би пале на земљу. На основу одређених хемијских анализа могуће је доћи до спознаје о древним загађењима.
У чланку објављеном у „PNAS“ представљено је прво такво истраживање о промјенама загађења у југоисточној Европи, за које сматра да су настале из концентрација олова у западној Србији.
Пронађени су докази о повишеним нивоима олова који се односе на 3600. годину прије нове ере, што уједно представља најстарије познато загађење животне средине на планети. Балкан се тако повезује с развојем металургије и најранијем бронзаном добу.
Претходно је најстарије познато загађење животне средине у Европи, из 3000. године прије нове ере, било октривено у јужној Шпанији. Ново откриће повезује се са близу пет стотина година даљом прошлошћу.
У западној Европи је тај ниво металуршког развоја достигнут тек близу хиљаду година касније.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Није Балкан, него Србија, тачније Шумадија. Ту се први пут пре 5.600 година талило гвожђе и добио стаљени метал – челик ( турцизам, заправо персијска реч, који смо касније преко Турака прихватили као своју). Од српског израза „стаљен“ (истопљен) настао је немачки назив за челик „Stahl“, холандски „staal“, енглески „steel“, шведски и дански „stål“ , руско „сталь“ итд.
Još tačnije kod Pločnika u Srbiji,opširan članak o tome postoji u špiglu.