Рукавишњиков у Београду: Руски вајар обишао споменик Стефану Немањи
1 min read
Рукавишњиков је изразио задовољство што је коначно дошао у српску пријестоницу и са осмијехом је у друштву Горана Весића пажљиво посматрао споменик.
Фото: АЛО
Руски вајар и аутор споменика Стефану Немањи Александар Рукавишњиков дошао је у Београд и заједно са замјеником градоначелника обишао монумент на реконструисаном Савском тргу.
Рукавишњиков је изразио задовољство што је коначно дошао у српску пријестоницу и са осмијехом је у друштву Горана Весића пажљиво посматрао споменик, прнијеле су Новости.
„Овакво дело нема ни Москва, ни цела Русија, нити иједна друга земља на свету“, рекао је Рукавишњиков, објавио је Горан Весић на Фејсбуку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не прави себи кипа нити каква лика ни горе на небу ни доле на земљи немој их поштовати нити им служити. Да је требало једном светцу дизати кипа његова три сина не би чекали на комунисте да то раде, него би они били ти. Али шта комунисти знају о догматима Цркве. Они пошто им Шлосер као и они није никада био омиљен у народу мисле да ће му се овим малумним чином додворити. Чуди ме да им није у помоћ притекао и Јохан Младеновић па да освешта кип?
Hvala Rukavisnjikov-u….
Umjetnicki Genije…. Ruski Pravoslavni Brate….
Cestitamo Sretenjsko Odlikovanje….
ZASLUZIO SI GA….
Od Srca je Zahvalan SrpskI Narod….
Да се темпером на сировој подлози одслика једна фреска на зидовима једног храма потребне су седмице рада. Поред тога потребни су квалитетан алат и још квалитетнија фарба. Да се у ливници направи некакв грбави старац, који не личи на Немању уопште, са мачем од десет кила, па онакав изгледа као да тај грбави прети целом свету да га покори, у чем нема никакве логике, требају два чекића, један калуп, пећ за топљење олова и неколико сати рада. И Ви то називате врхунско уметничко дело? Ти Рукавишњикови су познати по израдама кипова комунистичким вођама. Радили су кипове за Владимира Уљановића, кога су комунисти звали Лењин, веровтно зато што је био лењ. Незнам, да ли је био лењ, али знам да је био највећи тиранин у читавој писаној историји човеанства. Бар таквим њега и Троцког назива Максим Горки. Ја се слажем са констатцијом.
Маните се кичераја и помодарства. До шестог века док Византија није раскинула са варварима из Рима, световним владарима, као рецимо Константину Великом за живота су исклесане скулптуре, још понеке су се ту и тамо негде одржале. Према логосу и традицији Византијске културе, никоме ко је напустио световни и прешао у монашки живот, нису подизани кипови, већ су као такви одсликани на фрескама у својим задужбинама. (Уз пут мој једна рођа који је љубио Брзову задњицу дуго година, будући да је био завршио предртану гимназију, и он је за логос Византијске културе знао чак и више него ја). Од шестог века пракса скулптурења у Византији је сасвим била напуштена, пошто су световни владари, чак и они који нису прелазили у монаштво себи градили задужбине, и као такве уметници су их над њиховим криптама, које су обично постављане у припратама духвних храмова, одсликавали у жиописном изгледу. Фрескар се народним жаргоном назива живописац, зато што се њихова дела повезују са, кроз уметност, оживотворењима заслужених богоугодника.
Зато да ако ништа друго поред питања поставњеног у предходном коментару запитајте се зашто ни испред једног нашег, и свих народа који следе дух Православља, духовног храма нема ни једног кипа ни једном светцу нити светвном поглавару, у виду скулптуре, или вакјаног кипа или попрсја.
Где сте на и једном крсту, оном који свештеник носи у руци или онима који красе куполе многобројних Православних Храмова широм света видели кип разапетог Спаситеља? Римокатолици су ту праксу напустили, па погледајте на шта им личе њихове богомоље? Научите прво о споменутом Логосу Византијске Културе па онда да расправљамо.
„А када смо код кипарења ево нешто из доба Француске Буржоаске Револуције. На врху једне цркве била је постављена биста Мадоне¹, заборавио сам тачно где. Револуционари су имали тенденцију да сва обележја на врховима црквених купола зафарбају црвеном бојом па су тако и ту Мадонину бисту премазали били фарбом споменуте боје. Убрзо иза фарбања једне вечери је пала киша. Киша је опрала највећи део фарбе но у појединим пределима, нарочито између ногу фарба се одржала. На то су почели да падају одвратни коментари од стране локолног становништва, како је ето чак у доба револуције и Мадона изгубила невиност и добила период.“
Свети се Сименон не може одвојити Стевана.
Од кад је он постао монах Симеон, од тада, он припада искључиво цркви. Зато и с којим правом неко ко са црквом никаквих додирних тачака нема, даје себи за право да се са једном тако значајном личношћу из нашег световног и црквеног живота поиграва, собственим простсклуком, и да на тај начин лечи комлексе ниже вредности? Између осталог Свети Симеон је наш први светац те и у толико горе да се овако и на овакав начин, неки полуписмењаци без карактера и образа ругају његовом лику и делу.
На крају да се светитељима подижу кипови, статуе и скулптуре, први ко би Светом Симеону подигао бисту био би то његов највољенији син Свати Сава. Постоји и разлог зашто није.