Руке горе, присегни заставу, попушти химну

Пише: Мишо Вујовић

Млади поштени, образовани, наочити, храбри људи попут Марка Ковачевића сметају транфетитском тренду у свим сверама живота.

Традиционално друштво полако изумире и на његово место долази биполарни сват. Глобално друштво које ће ресетовати традицију, баштину, добићемо се свему што нас је згражавали и саблажњавало. Мајмунско бестиђе, демонски нагони лишени било каквог начела етике и морала, постаће нови симбол вере, човека деперсонализоване личности наочитог и снажног с’поља, сићушног и плаховитог у бити.

Оклоп је суштина.

Њу не видимо, нарочито ми у своме нефилтрираном огледалу, додатно замашћеном целивима тренутних носилаца кампање “хвала ти што постојиш”, “ док ти стојиш они неће пасти”, “ Сами га Бог посло преко онога стрмоглава, од Пиве и Бањана у наш крај…”, дичимо с њиме ко Пјешивци смоквама”, ко “будала даровима и була гаћама”. Е није ми јасно зашто су були сметале гаће, а димије немају аеродинамични облик”!

Они трају док се не стрмоглави епоха. Они су њени чувари, али и тада постоје преседани. То су Чувари, Јачи од свега. И од Комитета – тако их зову. Некада ударна песница идеологије данас средство убеђивања , одличан метод за враћање меморије. Изузеци су или капитални примерци које је превазишло време а самим тим и сахранило им идеологију те су постали незаразни али толико руинирани за пример маси како пролазе они што су се на академски начин одрекли Вође.

О онима нађеним и неидиетификованим, несталим под непознатим околностима, о масовном преласку мото-развозача хране у плаћене убице…
Али нећу о нашим фелерима. Закрпљени смо од главе до задњице. Цури на све стране. Смењују се две врсте амонијака фекални и метиљави.

Е они хоће да нам се усеру у живот!

У свећу, у крст и кандило! Нисмо били претерано религиозни и то нису били религиозни већ одбрамбени симболи.

Црна Гора је заслепљена таквом количином светлости прва потамнела, прва је окађена и миропомазан а. Живот на земљу је делић трептаја у смирај човека.

Знају то свети а зна и нечастиви!

Искра у камену најбоље варничи. Ако постоји несаломиви камени он је ту у овим горама.

Не прогоне Марка Ковачевића они прогоне Бога, замагљују памћење борећи се са сабом, са својом невером, превером, муче се да би убедили себе свесни да ће их када потпуно поверују у ту лаж, та лаж и сахранити.

Њихов пројекат дукљанизовања становништва није успео. Мањина без већине у било чему, осим капитала, јавног кривеног. Црна Гора нема језик, у пројекат такозване ЦПЦ запетљала Удба, док верујући народ ни у једно тренутку није био у дилеми да има било какву комуникацију са људима избаченим из других црквама, међу којима су и предступници од закона.

Ушли су у тесно одело, уско – нечије друго. Као расног коња да убаце у магарећу кожу . Он се обично рита предњим ногама. Покушава да се покаже као коњ. Он рже, каса, галопира, али је постао магарац.

И када је у строју покушава да се представи као службени коњ, брзо га препознају и ћушну у товарна грла.

То га изнервира па се лати новог гласа. Риче ко магарац, а тек када се химна свира пропне се на прве ноге и пусти глас.

Његова блиска рођака мазга је током интонације химне пустила гас. Стидљиво прдуцкање, док је стари коњ опалио ко из топа да се војни оркестар затресао.

Ако је интонирање химне дубоко интиман чин сваког појединца, зашто се спочитавају глупости човеку да је држао руке близу интимних делова тела, пита се угледни професор философије додајући да у окупираним земљама приликом интониирања химне законом треба регулисати дизање руку у вис.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: