Рукометна утакмица и неописива мржња Монтенегра према Црној Гори
1 min read
Дашо Дурутовић
Пише: Драгутин Дашо Дурутовић
Онолико бесмисленог славља, острашћености и разних видео записа у којима се приказује епска побједа Монтенегра над Србијом у рукомету – помислио би неко да је у питању макар финале или борба за медаљу. Рекли би неупућени да је утакмица од планетарног значаја, иако су, вјеровали или не, обје репрезентације испале из даљег такмичења. Земља чуда била и остала.
Чак и на међународном аеродрому Подгорица, коју није дужи од 50 метара са једним јединим излазом, било је двадесетак чељади који су у френетичном стању дочекали своје „хероје“– рукометаше, побједнике над рукометном репрезентацијом Србије.
Уз сво славље на разним поталима најчешће су ишли коментари пуни острашћене мржње вријеђања, посебно Срба из Црне Горе иако ми никакве везе немамо са том утакмицом. Мене лично не занима рукомет, нијесам га никада пратио иако сам велики љубитељ другох спортова и бавио сам се многим спортовима у животу.
Помислио бих, као на почетку приче, да је Монетенегро освојио неку од медаља, како знају да кажу – бронзу или сребро златног сјаја, уз тепање својим репрезентативцима као „лавовима“ , „лавицама“, „ајкулама“ …
На порралима је био и коментара како поједини ватерполисти не пјевају химну , те им
замјерају, псују, куну – у кам затуцају.
Спорт у Монетнегру одавно више није спорт . Како клубови, тако и репрезентативни спортови су били претворени у омладинске филијале ДПС-а и осталих политичких сателита, који су се шлепали уз њих. Скоро све репрезентативне селекције су биле острашћени промотери ДПС политике и идеологије тзв. монтенегринства, заједно славећи нешто што не може ићи заједно.На разним утакмицама су се могле видјети фотографије Крста Поповића, Тита, Мила, Љуба Чупића… Зеједно су били и монархисти и комунисти и комити. У најкраћем – симбиоза неспојивог, али у МНЕ је све могуће. Последњи догађај гдје су се у последњем колу састале репрезентације Србије и Монтенегра, побиједио је Монтенегро, пирово, у последњим секундама. Обје репрезентације су послате кући већ из првог круга. Но како рекоше острашћеници, милија им је побједа над Србијом но да су освојили првенство!
У инат онима из ЦГ који навијају против своје земље?!
Наишао сам на низ таквх коментара. Суштински безначајна побједа је праћена стравичном острашћеношћу и еуфоријим приличном једино за златну медаљу уз обавезно највљен и остварен дочек за освајање четрнаесетог мјеста. Чак су неки политичари и јавни дјелетници тражили да се одмах смијени министар спорта, што није честитао четрнаесто мјесто, а зграда Скупштине општине Цетиње је наредбом СДП-а обојена у црвено, у част побједе над Србијом. Иста зграада која је била зграда Зетске бановине у вријеме краљевине Југославије саграђена од тако мрског краља Александра, иначе рођеног Цетињанина и унука црногорског краља Николе првог!
Дакле, битна је побједа против Србије, испадање у првој фази је занемарено, јер све је по страни, битно да је побијеђена Србија. Људи из Србије који тамо живе или етнички припадају том дијелу српског народа нијесу острашћени према Црној Гори и Црногорцима, већ су благонаклони упркос отровним стрелицама једног дијеле Црне Горе који је уперио прст у око Србији од 1997. године, када је Мило преузео потпуну команду над Црном Гором претворивши је у Монтенегро. Наравно, због свог личног интереса.
Случајно или намјерно се поклопио његов лични интерес са оваквом атмосфером у друштву. Постоји и друга страна медаље, и други дио становништва у ЦГ, који не навија „за своју државу“ како воле да кажу ови први! Често се питају како је могуће да неко из ЦГ не навија за своју државу и прате коментарима псовки, увреда, клетви осталих сличних категорија. Једном је један паметар рекао, ја бих навијао за Црну Гору, али су ми одузели језик. Одузели су много тога, покушали су да Црну Гору претворе у Монтенегро, а резултат је постојање дуалитета. Дакле, Црне Горе и Монтенегра. Једна другу у пракси искључују, негирају, вријеђају и очигледно се не слажу. Црна Гора не воли Монтенегро, не навија за њега, а Монетенгрини не воле Црну Гору и не навијају за њу. Неко би се запитао, ко није упућен у наше чудно друштво – како је то могуће. Али, нажалост, то постоји. И ми му свједочимо.
Као што је напријед напсано већина селекција Монетенегра је била исполитизована и била отворени промотер идеологије триа ДПС-СДП-СД. Чак су спотристи отворено стајали на једну страну код референдума, а цијеле екипа као ЖРК Будућност и женска репрезентација Монетенгра у рукомету била на свим билбордима ДПС-а. Нијесу много заостајали ни кошаркаши, фудбалери, рукометаши. Једино су дијелом на то били имуни ватерполисти.
Управо због тога и због званичне политике бившег режима један велики дио Црне Горе није навијао за репрезентацију Монтенегра у било чему. Државна политика била је дискриминаторска ,а спортисти су се поистовјећивали са њом и она са њима, те је услијед тога настао револт према репрезентацији.
Једном сам код пијаце у Бару прелазио булевар и наиђох на мањи аутобус са навијачима Монтегнегра из Печурица, који су кренули на фудбалску утакмицу Монетенегра и Укарајине чини ми се, а на десној страни вјетробранског стакла била је окачена фотографија Крста Поповића. Не знам какве везе има то са њима (и Крсто би се зачудио, но није могао вјечно живјети), а убили су га Вељко Милатовић и дружина чију идеологију подржавају управо ови који истичу Крста. Узгред стриц Крста Поповића, Ђоко Поповић је на Вучијем долу убио Селим пашу, али питање је ко то данас зна. Крсто је неизбјежан на утакмицама Монетенгра, а ја лично немам негативно мишљење о његоворм животу и дјелу, док они који се зоре његовом фотографијом ама баш о њему ништа не знају. Посебно припадници и обожаватељи ДПС-а немају ама баш додирне тачке са његовим дјелом.
Значи, имамо прве и друге. Једни навијају за Монетенегро, а други из Црне Горе не навијају. Нема Србија са тим никакве везе. Они имају доста свога јада и проблема. Проблем је наш и само наш, и као што каже рефрен пјесме:
„Да ли ће се икад
срести моја ноћ и твоја зора,
не, нема збора…“
тако не вјерујем да ће се лако сјединити Црна Гора и Монетенгро. Мене ако питате, а мислим да то знају сви који ме познају, ја сам за Црну Гору, тако да не навијам за Монтенегро. Не могу против истине, предака, традиције и тробојке! Не могу против самога себе! Не могу због Вучијег дола, Скадра, Равног Мојковца! Ето, моји преци су се тамо појављивали, па не би било у реду да се ја појавим на страни која то негира. Неко ће рећи да ја или моји истомишљеници нешто или некога негирамо. Не негирам ништа само се држим истине и аксиоматских историјских чињеница. Немам ништа против да се Монтенегро врати у Црну Гору, таман ону из 1918 –те, да буде краљевина, да Митрополија буде на првом мјесту, да буде као што је било тада, не бих ништа мијењао. Многим, ако не и свим Монтенегринима се не би допало то стање, а Крсту Поповићу не би данашње, у то будите увјерени.
Дакле Црна Гора против Монтенегра, у томе је суштина и проблем у нашим границама, тако да је помињање Србије овдје ван свега, односно послужила је само за обрачун Монтенегра са Црном Гором, са оном из 1918. које са је држим ,а не она из Јајца и оне са покраденог референдума, јер и попис вам показа да има више гласача но чељади.
П.С. Заиста ме није погодио резултат утакмице. Побједио је бољи, јер лопта више у мрежи кроји побједника. Не пратим рукомет, али ме је острашћеност и мржња Монетенгра према Црној Гори забринула. На овакав начин остаци те идеологије иду само у правцу потпуног губитка, поред власти и идеологије која ће се расплинути врло брзо.
Извор: Барски портал
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Čitao sam ovo na Barskom portalu. Tamo se potkrala jedna greška, ali sjajna, Monteprkno je nazvano Monet-negro! Inače sjajna elaboracija uvaženog gospodina Durutovića.
Pobjeda je značila direktan plasman na svjetsko prvenstvo, dal je trebalo slaviti ili plakati… Mislim da je Crna Gora trebala da izgubi, i onda ne bi bilo mržnje.
Ljudi su dobili u zadnjoj sekundi, i kvalifikovali se za svjetsko prvenstvo, logično da ce slaviti, nece plakat. Ko i malo prati sport vidjet ce da je to realnost, danas Crna Gora, sutra Srbija, ovo je sport, pobjede, porazi, tugovanja i slavlja. Pustite politiku
O čemu pričamo. Gol u u zadnjoj sekundi podiže adrenalin, ljudi slave nece valjda plakat. Sta je bilo kad je Srbija dobila u vaterpolu prije par godina, pola se ekipe umotalo u zastave i nikom ništa. Ljudi ovo je sport
BRAVO DASO,TI SI ADVOKAT IZ PONOSNE PIVE,ZNAS KO SI I STA SI,GDJE SU TI SE BORILI PRECI I ZA SRPSTVO GINULI…PRECI OVIH MONTENEGRINA SU VJEROVATNO BILI NA SUPROTNOJ STRANI ,JER NE BI MOGLI DRUGACIJE IZLIVATI OVOLIKU MRZNJU PREMA NAMA SRBIMA I SRBIJI…NO CIM IM ZATREBA LIJECENJE,STUDIJE ZA DJECU I SL.NE SMETA IM DA IDU U MRSKU IM SRBIJU….VJERUJEM DA NI REPREZENTATIVCIMA NIJE SVEJEDNO KAD IGRAJU JEDNI PROTIV DRUGIH,A OVA MINIMALNA POBJEDA OD JEDNOG GOLA ,BEZNACAJNA ZA DALJE TAKMICENJE NIJE POVOD ZA SLAVLJE VEC SAMO ZA IZLIV SRBOMRZNJE.OVO OD UNUKE SOLUNSKOG DOBROVOLJCA CIJI SU PRECI GINULI ZA SRPSTVO, PORIJEKLO-KOVACEVICI IZ SRDJEVICA KOD GACKA…
Drugaru ovo je sport…nema bitaka samo pobjeda…nakon dosta sati treninga ulozenog truda…nagrada…a srbomrznju ostavi politicarima…oni kupr poene na tome
Piiiiii
Dokle ove priče ovakve ljudi !!!!
Rukomet uopšte ne pratim, jer je po meni grub i nezanimljiv sport. Slučajno sam prebacio kanal na kome je bio prenos i video da igraju Srbija i Crna Gora. Verujte mi da nekoliko minuta, sve dok nije došlo do promene rezultata, nisam znao ko su beli, a ko tamni. Komentator je spominjao prezimena igrača i sva su bila „naša“. Recite mi, koga da mrzim?
Dašo dragi, kako drugačije i da reaguješ na jezivo ponašanje: nisu ni svjesni da sami sebe mrze, svoj korijen. Šta je sa jadnicima. Je li to ko uprtio našu Crnu Goru, da je ponese? Nije moguće pa i da je kontejner, jer od Nje ionako ništa nije ostalo- jedino more i jezero nisu mogli prodati i opljačkati bas oči i idoli nekih Montenegrina ( volio je tako da naziva Pircio Biroli). Toliko su zastranili da ne ne mogu drugačije da nas „vole“. E, da kako mogu umjesto ta dva tri slova ubačena u novo pismo, izbacili bi slovo „S“, a ubacili duplo „U“. “ Hrani sirotu, za svoju sramotu.“ Pozd.od Srpkinje iz Crne Gore- zemlje Nemanjića!
Daš dragi, kako drugačije i da reaguješ na jezivo ponašanje: nisu ni svjesni da sami sebe mrze, svoj korijen. Šta je sa radnicima. Je li to ko usmrtio našu Crnu Goru, da je ponese? Nije moguće pa i da je kontejner, jer od Nje ionako ništa nije ostalo- jedino more i jezero nisu mogli prodati i opljačkati bas oči i idoli nekih Montenegrina ( volio je tako da naziva Poručio Biroli).
Toliko su zastranili da ne u moju drugačije da nas „vole“. E, da kako mogu umjesto ta dva tri slova ubačena u novo pismo, izbacili bi slovo „S“, a ubacili duplo „U“.
“ Hrani sirotu, za svoju sramotu.“
Pozd.od Srpkinje iz Crne Gore- zemlje Nemanjića!
Nisi Srpkinja niti Crnogorka no sjedi tamo dje si i da ti je fino . Ti znaš dali se neko Kiti sa U ili sa S a ne mogu da zamislim da neko više voli londonsku kuću nego svoju i kako toga da voli neko.
Da,da.Pisao sam prije neki dan upravo o tome.Bas tako kao vi.Da je to zapravo izliv mrznje prema jednom narodu a nikako zbog jedne nevazne pobjede nad Srbijom koja u sustini nista ne znaci.I nije problem u sacici tih mrzitelja,oni mrze kako mrze i prije i posle utakmice.Za mene je problem igraci- reprezentacije Crne Gore.Sami sebe ponizavaju.Histerisu,radiju se.Cemu.14-stom mjestu.Ispali u prvom krugu kao oni nesretnici iz Srbije.Oni ponosni,slave uspjeh.Tragedija prava.Izgubljene vrijednosti,izgubljen ponos,dostjanstvo,realnost,ljudskost.
Jednoga dana pocece da slave kada se neko od srba razboli ili nedaj Boze umre.To su oni.To je njihova ideologija.Daleko su oni od sporta,od ljudskosti od pravih crnogoraca.Mrznja je njihov znak raspoznavanja.
Piiiiii
Piiiiii…opet piiiii…
Đedo, odmori. Utakmica je bila i te kako važna pa bila protiv Srbije ili protiv Finske ili koje god druge države. Da se razumijete u rukomet i da pratite rukomet znali bi. Ovako, đedo ili pošto srbujete Dedo odmorite sa unucima, po jednu ljutu ujutro protiv nervoze i u zdravlje. Srećna pobjeda našoj Crnoj Gori, koju prezirete. Srdačan pozdrav, dug životni vijek i manje zlonamjernosti prema državi koja vas njivi i hrani
Dokle god je ovakvih prepucavanja, tonućete sve dublje, u mulj nacion-šovinizma…
Moje dete odrasta u jednoj evropskoj državi, i ne zna za Mila, Vučića, Pipuna, Liberale, Troprstaše, Dritana… Zna za druženja sa vršnjacima, obaveze u školi, letovanja, zimovanja, vikende u prirodi, plivanje, pomaže nama u kući i privatnom poslu, a ima 11 godina.
Šta vi od vaše dece očekujete u budućnosti? Lep život neopterećen mržnjom ili da mu neko razbije glavu što je „druge“ balkanske nacije?
Razmišljajmo svi malo bolje…
Potpuno se slazem sa vama gospodine Dragutine, u ovih 30 godina napravili su svoj svijet od pljacke naroda u Crnoj Gori, fukara i ulizice, poltroni postali su braniosi Montenegra. To su sinovi i unuci ‘revolucionara’ koji kad su dosli iz sume ubijali inteligenciju i posteni narod po gradova Crne Gore. I sad bi to radili da im to basta. Ali hvala Bogu dosla su konacno duga vremena, jer oni su kuku-lele braca, oni u nista ne vjeruju to je sekta sotona je u njih usla.
Добра, реална и искрена анализа. Ово кажем као Србин из Србије. Поздрав за браћу Србе у Црној Гори и све људе добре воље…
ova utakmica je dokaz da su montenegrini ikompleksirani Srbi jer ovakvog izliva ostrašćenosti nije bilo što se vaterpolo tice
Црногорски спортисти гину за репрезентацију, иако им не вриједи пиш—а боба, а то је за похвалу, иако се ту крије мржња према братској земљи. Хрвати, такође, гину за своју спрдњу од државе, поданичку и страну филијалу, сметало то неком или не. Фарска Острва гину, сви гину, само Србијанци као снаше на вашару, а тако је и у фудбалу. Не треба заборавити да је Ђоковић, Динарац, чији су коријени из Црне Горе, прави Србин. Монтенегрини немају везе са Црном Гором сем што живе у њој и никако не могу да је воле више од нас Срба чија је она једина домовина.
Opet piii…ovo je sport…mrznju ispolji na drugi nacin
Sprega je kominterne i Vatikana i to sve objašnjava. I nove nacije, i mržnju i uništenje pravoslavlja i iste a različite jezike i HR pravoslavnu crkvu i izmišljeni makedonski jezik a i crkvu šestdesetih god (ruski lingvisti im kodifikovali jezik posle drugog rata) nasilna menjanja prezimena… nvo cpc, Antonija sektaša satanistu, Miraša tendu…Sve je to Drezdenskickongres i centar Rima kontra srba braćo moja! Sve je lako objasniti pa i idijotluke ove vrste u sportu.