Руперт Смит: Бомбардовали смо гробове Младићевих родитеља да би га понизили

Драган Иветић, бранилац генерала Ратка Младића, рекао је да је бивши командант Унпрофора Руперт Смит одлуку о бомбардовању Војске Републике Српске /ВРС/, после друге експлозије на сарајевској пијаци Маркале у августу 1995. године, донио без пресудног доказа о кривици српске стране, на основу на брзину добијених и непотпуних информација, преносе бепградски медији.

,,Ако се генерал Младић осјетио пониженим, требало је само да заустави своју војску”, рекао је Смит.

Смит је одговорио да је ,,био и остао потпуно увјерен у своју тадашњу одлуку”, понављајући да је, после разматрања свих доступних извјештаја о истрази на Маркалама, ,,закључио да је граната на пијацу долетјела из правца на којем су били положаји ВРС”.

На питање да ли је у обзир узео и налаз руског пуковника Унпрофора Андреја Демуренка, према којем граната није могла бити испаљена са положаја ВРС, Смит је одговорио потврдно, наглашавајући да се с тим налазом није сагласио зато што није био заснован на свим расположивим информацијама.

Одлуку да због тога затражи ваздушне нападе на ВРС Смит је, како је објаснио, донио на основу закључака Лондонске конференције из јула 1995. године, према којима је сваки напад на заштићене зоне узроковао НАТО ударе. О тим закључцима, према Смитовим ријечима, на вријеме је био обавјештен и генерал Младић.

Према оптужници, која генерала Младића терети за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима, та граната убила је 43 особе, а ранила 75 грађана.

Бранилац Иветић сугерисао је да Унпрофор није демилитаризовао муслиманске енклаве у источној БиХ – Сребреницу, Жепу и Горажде – иако му је то била дужност према споразуму о проглашењу енклава за ,,сигурне зоне УН”, потписаном 1993. године.

Потврђујући да енклаве нису биле демилитаризоване и да је такозвана Армија БиХ из њих покретала нападе, британски генерал је, међутим, назначио да разоружавање није било задатак Унпрофора, већ самих зараћених страна, а да су ,,плави шлемови” били задужени да буду ,,свједок” тог процеса.

Одговарајући на питања Младићевог адвоката, Смит је потврдио да је у фебруару 1995. знао за ,,бар једну” испоруку оружја и опреме Армији БиХ преко тузланског аеродрома, око чега је дошло до ,,напетости” између Унпрофора и НАТО-а, који је негирао да су авиони слијетали у Тузлу.

Армија БиХ је у једном случају спријечила припаднике Унпрофора да прегледају авион, посвједочио је Смит. На Иветићево питање да ли је због тога запријетио властима у Сарајеву ваздушним ударима НАТО-а, одговорио је негативно. Суђење Младићу биће настављено, исказом следећег свједока оптужбе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: