ИН4С

ИН4С портал

Руше се снови Зеленског: Један његов план би могао да се оствари али не како би он желео

1 min read

Фото: АП

Новембарски самит о Украјини је одложен. Самит у Рамштајну на коме је требало да учествују кључни савезници Кијева такође је одложен након што је Џозеф Бајден отказао долазак. НАТО чланице не желе Украјину у својим редовима, а од Запад им не даје безбедносне гаранције. На фронту не иде како би Кијев желео. Снови Владимира Зеленског се урушавају.

Једини план Зеленског који би могао да се оствари јесте крај сукоба 2025. године. Међутим, ни та завршница неће бити онаква каквој се он нада, каже руски експерт Ростислав Ишченко.

„Новембарски самит није дефинитивно отказан, пошто Зеленски каже да очекује да ће бити одржан, а самит у Рамштајну је, како је саопштено, одложен на неодређено време – можда за две недеље, можда и више, не зна се још тачно. Званично, Бајден је изјавио да не може да присуствује самиту због надолазећег урагана у Сједињеним Државама“, каже Ишченко.

Самит у Рамштајну требало је да буде одржан 12. октобра, али уместо тога Зеленски креће на европску турнеју у оквиру које ће посетити Париз, Лондон, Рим и Берлин до суботе. Ова турнеја долази у време када украјинска војска трпи поразе на фронту и мање од месец дана пре неизвесних америчких председничких избора, чији би исход могао да угрози кључну подршку Вашингтона Кијеву, ако победи Доналд Трамп, који критикује велика издвајања за Украјину.

Зеленски рачуна на подршку западних савезника и очекује да ће Украјини бити дат позитиван сигнал о њеној будућности, напомиње Ишченко, додајући да се одлагањем Рамштајна политички ништа не мења.

„Запад и даље изјављује да је потребно закључити мир, али њихови предлози никако не одговарају Русији, јер се практично предлаже замрзавање конфликта по корејском сценарију. Дакле, то није закључивање мира, већ примирје. Запад, опет, инсистира да Русија учествује на другом мировном самиту о Украјини, али Русија на то не пристаје управо зато што су предлози о којима се тамо разговара за њу апсолутно неприхватљиви и она не види потребу да томе присуствује…“, додаје Ишченко.

Дакле, одржавање самита без Русије је бесмислено, а Русија не планира да у њему учествује. Заправо, то је проблем Запада и Зеленског, истиче експерт. Русија апсолутно није задовољна њиховим предлозима које износе у вези са форматом могућих мировних преговора.

„Русија има свој захтев – повлачење свих украјинских трупа ван уставних територија Русије, односно ван ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области, а после тога, можда, може уследити прекид ватре и могући почетак таквих ривалских преговора. Али прво, мора доћи до повлачења украјинских трупа ван уставне територије Русије. За сада ни Запад ни Украјина уопште не разматрају ова питања. Они предлажу замрзавање сукоба дуж садашње линије фронта, што Русији, понављам, не одговара. Дакле, заправо се ништа није променило прекидом састанка у Рамштајну, јер су две државе заузеле исте позиције какве су имале пре месец и пре два месеца. Постоји покушај дипломатског притиска на Русију, али до сада ти покушаји нису дали никакве резултате за Запад“, објашњава Ишченко.

Након почетка руске специјалне операције, Вашингтон је окупио истомишљенике у америчкој ваздушној бази Рамштајн у југозападној Немачкој, формирајући групу од око 50 земаља чији се министри одбране редовно састају како би усагласили одговоре у вези са захтевима Кијева за обезбеђивање наоружања.

Планирани састанак, који је отказан, био је први такве врсте на нивоу лидера, и требало је да га отворе Бајден, Зеленски и немачки канцелар Олаф Шолц.

Хоће ли се рат завршити 2025.

На питање шта очекивати од самита у Рамштајну ако он буде одржан у наредном периоду, Ишченко каже:
„Бајдену није остало много, ускоро су избори у Сједињеним Државама и питање је да ли ће успети да одрже тај састанак пре избора или не, али ако се окупе у Рамштајну, још једном ће рећи да су сви за мир и да се мир мора закључити под њиховим условима. Понављам да Русију то не задовољава, тако да ће све остати у исто као што је и до сад било“.

Зеленски је очекивао да ће главна тема састанка бити његов „план победе“. Позив Украјини да се придружи НАТО-у први елемент његовог „плана победе“, a такође кључни елемент су и континуиране испоруке напредног оружја из западних земаља. Ово укључује оперативну подршку савезника земље као што су САД, Немачка и Велика Британија.

„Знате, и сами лидери држава чланица НАТО-а су говорили о томе да је позивање Украјине у НАТО у овој фази немогуће, а самим тим је и пријем Украјине у НАТО у овој фази немогућ, пошто у НАТО-у нема консензуса по овом питању. Велики број, чак и већина држава чланица НАТО-а не жели да види Украјину у НАТО-у. А да би позвали Украјину, неопходно је прво постићи јединствено мишљење унутар НАТО-а, а колико схватам, у наредним годинама неће бити таквог јединства мишљења. Дакле, Зеленски у својим плановима може да пише шта хоће, али он и државе НАТО-а имају различите погледе на тај проблем“, оцењује Ишченко.

Зеленски је изјавио и да је рат у Украјини је могуће завршити најкасније до краја 2025. године. Говорећи о „плану победе“, Зеленски је изјавио да види прилику у наредним месецима да се отвори пут за окончање рата, под условима прихватљивим за Украјину и да ту прилику ствара ситуација на бојном пољу.

„Мислим да је у том погледу можда и у праву, јер је ситуација на ратишту заиста таква да се сукоб може окончати ако не пре почетка 2025. године, онда у крајњем случају већ у зиму, пошто је украјинска војска изгубила способност да пружa отпор, a o томе већ говоре и украјински команданти. Ако украјинска војска не буде довољно јака да пружи отпор, онда ни сукоба неће бити, фронт ће се једноставно урушити, а то заиста може отворити пут миру, али не у оном облику у којем он то представља“, каже Ишченко.

Самим тим, Зеленски може да представља мировне планове какве год жели, они се међусобно разликују само по датуму који је на њима назначен, а у ствари у тим плановима се ништа не мења. Нису прихваћени и неће их нико прихватити, истиче Ишченко.

Зеленски је рекао и да би Кијев до новембра требало да припреми документ за који се очекује да ће бити представљен на новој конференцији о регулисању ситуације у Украјини, али није прецизирао када је планирано да се та конференција одржи.

Ишченко каже да од тог документа не очекује ништа и да ће све бити као и раније – Зеленски ће тражити замрзавање сукоба дуж линије разграничења, али неће признати нове територије у саставу Русије и захтеваће њихов повратак, мирним путем.

„И наравно, Украјина ће инсистирати да добије безбедносне гаранције од НАТО-а, тражиће обећања да ће бити примљена у НАТО и ЕУ, да ће бити дат новац за обнову. Укратко, традиционални сет захтева Украјине, које износе целе године – у различитим верзијама, али увек готово исте“, каже Ишченко.

Одговарајући на питање да ли ће Кијев добити безбедносне гаранције Ишченко сматра неће.

„Они то могу да траже и захтевају то све време. Они траже, али не добијају. Тражиће и даље“, закључио је руски експерт.

Спутњик

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Руше се снови Зеленског: Један његов план би могао да се оствари али не како би он желео

  1. Овим светом управља окултна англосаксонска олигархија. Међутим, ко би горе, тај је доле, коло среће се окреће. Саудијска Арабија је била велика жртва притисака центара моћи. Морали су да уђу у сукоб са Хутима. Бил Салман је одредио да ову нафту употреби у друге сврхе и добио је подршку Кине и Русије. Подлога долара је нафта. Сада те нафте има све мање. Американци су као империја подценили Блиски Исток. Да би се поново тамо вратили смишљен је Хамас. Тај Хамас је ништа, а Израел не може да изађе на крај с њим. Русија се спрема да извози Индији нафту по мањој цени од тржишне. Запад је превршио све мере. Основни је центар моћи ова четворка: Русија, Иран, Киндија и Кореја. Још прави сукоби нису ни кренули и овај рат ће на крају бити ракетни рат. Што се тиче економије украјине, није лако живети од помоћи. Што се тиче енергије, унштено им је 76% термоелектрана. Зато центри моћи хоће да пребаце све ове трошкове на ЕУ која је заморче центара моћи.

  2. Већина земаља Европске уније пристала је да буде америчко заморче. Први генерални секретар НАТО-а Лорд Исмај својевремено је истакао како је НАТО савез формиран како би Њемачка била стављена под контролу, како би се Руси истјерали из Европе, а Американцима омогућило да уђу у њу. Вашингтон је управо рат у Украјини искористио да то спроведе у дјело. И добрим дијелом су већ успјели у томе. Њемачка, некадашња европска локомотива данас грца у рецесији и пријети јој економски колапс. Зато је и уништен гасовод “Сјеверни ток”.
    Примјетно је, међутим, да се унутар појединих земаља, због погрешних политика, народ диже на ноге. Јача и десница. Партије које гравитају удесно противе се мијешању у сукоб Украјине и Русије. То би у неким земљама могло довести и до отворених побуна и грађанских немира. Погледајмо само шта се дешава на политичкој сцени некадашње источне Њемачке, гдје АФД ужива све већу подршку. Десница се буди и у Француској, што тјера Вашингтон да тражи неке нове европске савезнике као што је Пољска. Зашто им је ова земља толико битна? Ако би којим случајем НАТО, односно САД, жељели ући у сукоб са Русијом, што је сада мало вјероватно, онда би то ишло управо преко ове земље, али и Румуније из које је већ гађан херсонски мост.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy