Русија је опредељена за наставак сарадње са пријатељском Србијом, претње осуђујемо
1 min read
Боцан-Харченко Фото: Новости
Русија је опредељена за наставак свестране сарадње са пријатељском Србијом, поручио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Додао је да се Москва не меша у унутрашња питања Србије, што је, како је навео, јасно наглашено и у коментару Министарства спољних послова од 13. фебруара ове године.
„Најоштрије осуђујемо претње упућене са скупа који је синоћ одржан у близини Председништва Србије“, написао је Боцан-Харченко на Твитеру.
Подсетимо, синоћ је код Председништва у Београду одржан протест, а окупљени грађани носили су транспаренте „Косово је срце Србије“ и „Нема предаје“.
Русија је опредељена за наставак свестране сарадње са пријатељском Србијом и не меша се у унутрашња питања Србије, што је јасно нагласио и МИП Русије у коментару од 13. фебруара. Најоштрије осуђујемо претње упућене са скупа који је синоћ одржан у близини Председништва Србије.
— Александр Боцан-Харченко (@ABocanHarcenko) February 16, 2023
У једном тренутку, демонстранти су порушили ограду код Председништва Србије и пришли згради узвикујући „Где је Вучић?“, након чега је стигла полиција у опреми за разбијање демонстрација.
Припадници Министарства унутрашњих послова, у сарадњи са Безбедносно-информативном агенцијом и надлежним тужилаштвима у Београду и Новом Саду, ухапсили су данас Д. К. (1988), Д. З. (1971) и Д. Б. (1987) због постојања основа сумње да су извршили кривично дело позивање на насилну промену уставног уређења, док се Д. Б. терети и за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, пише Спутник.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Кнежева вечера
Славу слави српски кнез Лазаре
У Крушевцу мјесту скровитоме.
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана,
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића,
И осталу сву господу редом:
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв’је српске војводе:
Једно ми је Косанчић Иване,
А друго је Топлица Милане.
Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи српској:
„Коме ћ’ ову чашу наздравити?
Ако ћу је напит’ по старјешству,
Напићу је старом Југ-Богдану;
Ако ћу је напит’ по господству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако ћу је напит’ по милости,
Напићу је мојим девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако ћу је напит’ по љепоти,
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит’ по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит’ по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу.
– Та ником је другом напит’ нећу,
Већ у здравље Милош-Обилића!
Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!
Прва вјеро, потоња невјеро!
Сјутра ћеш ме издат’ на Косову,
И одбјећи турском цар-Мурату!
Здрав ми буди, и здравицу попиј,
Вино попиј а на част ти пехар!“
Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
„Хвала тебе, славни кнез-Лазаре,
Хвала тебе на твојој здравици,
На здравици и на дару твоме:
Ал’ не хвала на таквој бесједи!
Јер, тако ме вјера не убила!
Ја невјера никад био нисам,
Нит’ сам био нити ћу кад бити,
Него сјутра мислим у Косову
За хришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
Испод скута пије хладно вино!
„- А проклети Вуче Бранковићу!
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову
Ко је вјера, ко ли је невјера!
А тако ми Бога великога,
Ја ћу отић’ сјутра у Косово
И заклаћу турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гр’оце;
Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
Ухватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ’ уз преслицу,
Носићу га у поље Косово!“