Русија се вратила у западни живот и то не као заједнички непријатељ

Главни резултат првог разговора председника Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа, јесте обнављање односа између Русије и Америке. То јест, Русија се вратила у западни живот и то не као заједнички непријатељ, против кога се треба објединити.

Важно је и превазилажење међународне изолације Русије на Западу коју је покушала да оствари претходна америчка администрација. Што се тиче остатка света, незападног, ова стратегија је пропала још за време Џозефа Бајдена.

Овако је руски политиколог Александар Носович прокоментарисао први телефонски разговор лидера две светске силе, који је трајао скоро сат и по.

И други руски експерти такође оцењују да би разговор двојице лидера могао да буде почетак дугог процеса нормализације дијалога између Москве и Вашингтона.

„Очигледно је да се целокупна међународна агенда, целокупни међународни дискурс унутар западног клуба, између САД-а и Европе, данас врти око разговора Путина и Трампа. Русија се, хтеле то западне земље или не, вратила као једна од страна у преговорима или боље речено као једна страна у међународном дијалогу. Пошто то жели главна западна земља – САД, то је онда чињеница од које се све остале земље НАТО-а и Европске уније не могу да побегну“, оцењује Носевич.

У том погледу, веома су важне две околности, додао је експерт. Прво је то да сат и по разговора два председника није било посвећено само Украјини. Иако је украјинско питање била главна тема, Путин и Трамп су разговарали и о Блиском истоку, енергетици, историјским односима, иранском нуклеарном програму, размени затвореника између Вашингтона и Москве као и билатералним руско-америчким односима у сфери економије, подсетио је експерт.

„Дакле, руско-амерички односи не своде се само на украјинску тему. То је веома важно. Обнaвљање руско-америчких односа није повезано само са Украјином. Украјина је главно питање, јер је то препрека на путу развоја ових односа и зато је то оно што се прво разматра и што треба решити. Поред тога, постоји много других питања”, додао је Носевич.

Хоће ли се Путин и Трамп састати у Кремљу

Други важан фактор је најављени лични сусрет Путина и Трампа, истакао је Носевич.
„Чули смо сигнал о спремности руског и америчког лидера да посете један другог. То јест, могућ је сусрет чак и у Кремљу и у Белој кући. Ако се то догоди, то је пробој који подиже односе Русије и САД-а на принципијелно нови ниво и шири сферу разговора не само на проблеме Украјине, него и на односе са Европом“, каже Носевич.

Руски председник је позвао председника САД да посети Москву и изразио спремност да прими америчке званичнике у Русији у оним областима од заједничког интереса, укључујући, наравно, тему украјинског решења, док је Трамп рекао да би први састанак о крају рата у Украјини могао да се деси у Саудијској Арабији.

„Али и чињеница да је дозвољена могућност састанка у Москви и Вашингтону, чак и ако се ти састанци не догоде, веома је важна“, нагласио је Носевич.

Први корак после разговора два председника је формирање преговарачког тима за решавање ситуације у Украјини и договарање самита лидера.

Док се Трамп радује, Европа паничи

Руски експерти оцењују као веома важну чињеницу да је Трамп прво позвао Путина, а не Владимира Зеленског. Према њиховим речима, Путин и Трамп ће бити главни преговарачи у решавању украјинског питања, али и бројних других.

Телефонски позив нагласио је Трампову одлучност да брзо испуни своја предизборна обећања и прекине приступ бившег председника Џоа Бајдена, који је избегавао директне контакте између САД и Русије.
Москва оцењује да су европске земље одбациле дијалог и дипломатију као начин комуникације са спољним светом и прешле на језик претњи, санкциони притисак и наоружавање Кијева.

Многе европске земље сада траже место за преговарачким столом, мада има и европских лидера попут Виктора Орбана, који сматрају да Европа то место не заслужује.

У сваком случају, закључују експерти, Русија самостално контролише своју преговарачку позицију, док ће разне снаге сада почети да изврше притисак на Трампа и поремете овај дијалог. Демократе су почеле да састављају међународну анти-Трампову коалицију, у коју су брже боље појурили Британци.
Ипак, стручњаци истичу да разговор Путина и Трампа поништава западну формулу „ништа о Украјини без Украјине“.

Руски захтеви су јасни и гласни

Лидери су се усагласили да је потребно да се сукоб у Украјини заврши, те да Русија и САД намеравају да без одлагања почну преговоре о решавању украјинског сукоба.
Ипак, експерти срећу пажњу на то да не треба мислити да је сада све готово. Преговори тек предстоје, биће дуги и тешки.

„Тај процес је дуготрајан, није брз, јер Русија инсистира на неколико ствари. Пре свега, да буду уклоњени узроци овог конфликта, који су повезани са оним што је Русија изложила у својим предлозима, у децембру 2021, а то је међународна и европска безбедност. То се односи на ширење НАТО-а на Исток, а постојао је и захтев за повратак на границе из 1997. године. То јест, све земље које су ушле у НАТО 1997. године требало би да постану ванблоковске, неутралне. То је веома значајан захтев на који нико неће брзо пристати, то је јасно“, каже руски војни експерт Алексеј Леонков.

Друго, Русија инсистира да постигнути договори треба да буду неповредиви, као што су били договори који су постигнути на Техеранској, Кримској и Потсдамској конференцији, и они треба да трају деценијама.

„А ту је још и обнова или повратак улоге Уједињених нација као главног регулатора међународног права у целом свету, пошто су САД и њихови савезници практично дискредитовали рад УН. И то је такође сложен процес…“, истакао је Леонков.

Русија се противи замрзавању конфликта у Украјини, као и стварању тампон зона и увођења НАТО снага под плаштом мировњака, јер то би значило ширење НАТО-а на Исток. Москва се залаже за трајни мир, али поучена ранијим искуствима борбена дејства неће заустављати док буду трајали преговори, како ту паузу Запад не би искористио за наоружавање Украјине.

Што се тиче америчке позиције, Трамп не сматра да су чланство у НАТО и пуна обнова територије за Украјину изводљиви, што је већ добар основ за почетак преговора.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: