Руска балерина која је освојила цара, али није Русију
Пише: Милош Ћурчин
Нико за време снимања није могао ни да сања да ће до било каквог скандала доћи — то се десило неколико месеци касније, сви смо били изненађени, јер је за све нас филм представљао једну дивну љубавну причу, без контроверзних момената, објашњава Михалина Ољшанска, главна глумица руског блокбастера „Матилда“, чија је премијера у Београду вечерас.
У ексклузивном интервјуу за Спутњик млада пољска глумица каже да су неки људи који су погледали разочарани јер су очекивали далеко више контроверзности, будући да се због тог филма прилично затресла политичка и културна сцена Русије.
„Цела та збрка која је избила око филма је прилично жалосна, али све је испало добро на крају, премијера је одржана“, рекла је она, иако лично није присуствовала премијери 24. октобра у Санкт Петербургу .
На наше питање зашто је одбила да отпутује у Русију, одговара кратко: „Иако ми нико не верује, ја сам заиста била на снимању у том тренутку“. Потом је објаснила и да тренутно ради за једну америчку продукцију, те да су изузетно ригорозни услови када је снимање у току. „Отишла бих да сам могла“, додала је.
Ољшанска каже и да се цео тај скандал није у великој мери одразио на њену личну каријеру, иако су поједини пољски листови на различите начине тумачили целокупну хајку руске јавности и појединих политичара која је вођена против режисера Алексеја Учитеља.
„Пољски медији су на прилично узбудљив начин писали о свему томе, мада морам признати да је то углавном била жута штампа. Неки су писали као да Руси наводно хоће да убију пољску глумицу, додуше из угла како је то супер и интересантно. Знате, људи воле такве сплетке и збрке“, кроз смех препричава Ољшанска своја искуства након снимања „Матилде“.
Шта вас је навело да уопште прихватите ту улогу?
— Ја за Матилдино постојање нисам ни знала пре него што сам добила сценарио, она уопште није позната у Пољској. Када сам прочитала о њој, схватила сам да је она изузетно фасцинантна особа, велика балерина. Она је руска Мерилин Монро тог времена. Мислила сам да ће то бити изазов за мене.
У питању је један изузетно велики и прелепи филм, сцене су снимане у велелепним зградама, палатама, дворцима, костими су фантастични, увек сам желела да играм такву улогу. У Пољској немате такве филмове, с обзиром да је ово изузетно скуп филм.
Да ли вам је руски језик представљао проблем за време снимања?
— Јесте помало, морала сам напамет да учим текст, да се прилагођавам, али нисам морала да знам да га причам. Заправо, идеја је била да се моје усне померају, али то што чујете у филму није мој глас. Својевремено сам играла у Чешкој у једном филму па сам морала да научим чешки, тако да сам се навикла на то. Није то толики проблем, такав је посао.
Међутим, увек кажем да руски језик није био ни приближно проблем као што је био балет. Мислим да то никада нисам у потпуности савладала. Морала сам много да вежбам, јер ако то не вежбате као дете, ваше тело је другачије и није навикнуто на те покрете. Морате да знате како се балерина креће по просторији, а то је јако тешко.
Први пут сте били у Русији. Јесте ли уживали у Санкт Петербургу?
— Уживала сам јако. Наравно, зима је нешто посебно у том граду, с обзиром да је влажност велика. Ја обожавам воду, а у том граду канали су прелепи, тај град и јесте Венеција на северу. Јако сам волела тај град, поготову лети.
Како вам се допао сценарио?
— За мене је цела та прича царске Русије фасцинантна. Сви, наравно, знају за цара Николаја Другог, за Анастасију, за тужну причу о последњем руском цару и његовој породици. Међутим, никада нисам чула за причу о његовој љубавници. То је тужно јер је она Пољакиња и јака је жена, она би могла да буде и симбол феминизма, стварно ми није јасно зашто о њој не причају у свету, можда ће се то променити, она то заслужује, она је фасцинантна.
Шта поручујете нашим гледаоцима?
— Не очекујте да филм буде нешто попут контроверзног остварења Ларса фон Тријера, да личи на неку чудновату филмску уметност. Није то била намера уопште. Идеја је да филм буде визуелно јако леп, пун страсти и љубави. То је само једна љубавна прича — прича о двоје људи који су у љубави.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Режисер Алексеј Учитељ је аутор овог филма. До сада сам гледао два његова филма (не и „Матилду“ и ретко кад сам гледао нешто болесније од тога! Као уметник, мајстор филма јеиначе добар.
КАКО СУ ПРОЛАЗИЛИ ЦАРЕХУЉИТЕЉИ?
Опасно је играти се са светима које Бог прославио. То се види из судбина оних који су хтели да лажима о Распућину као развратнику који влада Царем и Царицом облате спомен последњих Романова. Марк Касвинов, који је, седамдсетих година прошлог века, у совјетској штампи објављивао фељтон „Двадесети и три степеника на доле“, о последњим данима Царске породице. Умро је, а дело није завршио, па га је наставила његова жена. Писац историјских романа, Валентин Пикуљ, објавио је 1979. године роман „Код последње црте“. „…Демон га је саплео да напише овај лажни и клеветнички роман о Николају Другог и Григорију Распућину”, писао ја касније уредник за прозу часописа „Наш савременик” А. Сегењ, у коме је својевремно Пикуљ објавио свој роман. „Зашто? Није јасно. Знајући, на пример, да је ожиљак на глави [цара] Николаја остао од времена његовог путовања у Јапан где је руског цара сабљом напао суманути самурај, Пикуљ је измислио сцену у којем млади Николај врши малу нужду у православном српском храму и за то добија заслужени ударац од српског жандарма сабљом по глави. А оваквих примера у Пикуљевом роману има као плеве. То је тим увредљивије, пошто је Валентин Савич био заиста изванредан писац и патриота наше Домовине.”(1,651) Када је Русија почелада се буди и да тражи канонизацију Царских Мученика, 1990. године, 13. јула, Пикуљ слави свој 62. рођендан. Три дана касније, 16. јула, целог дана се лоше осећа, а у ноћи између 16. и 17. јула, управо на годишњицу стрељања Царске породице, Валентин Савич умире од срчаног удара. А како су прошли они који су били везани ца царехулитељски филм „Агонија“ Елема Климова, који је опет, преко карикатуралног лика Распућина, настојао да облати Цара Мученика, и који се појавио пред сам крај СССР-а, средином осамдесетих година прошлог века? О томе, у тексту писаном 2003, извештава Сергеј Фомин: “Дошао је ред и на глумца А. Ромашина, који је у филму играо улогу цара (прво се претпостављало да ће ову улогу играти И. Смоктуновски). 2000. године, уочи доношења одлуке Архијерејског Сабора о прослављању Царских мученика убио га је претестерисани бор, који је „пао на погрешно место” на његовом плацу с викендицом. Кад је аутор ових редова почео да пише о сижеу филма, који се нуди пажњи читалаца Е. Климов је још био жив, сањао је о томе да сними „Мајстора и Маргариту”. Неочекивана смрт десила се у недељу, 26. октобра, увече сахрана 30. октобра (на дан иконе Мајке Божије „Избавитељка” и чудесног спасења 1888. г. царске породице приликом саобраћајне несреће воза у Боркама), одржана је цивилна сахрана (без икаквог помињања опела) и ево довршавам, кад покојнику нема још ни девет дана…“(1,665)
УМЕСТО ЕПИЛОГА
Овај чланак је почео упозоравајућим писмом једног младог србског човека, који је схватио да без обнове морала и породице као основне јединице друштва нема никакве друге обнове; настављен је причом о томе како један режисер у Русији покушава да филмом, који је провокација, удари на свети спомен оних који су били оличење хришћанског духа и моралне лепоте, Свете Царске Мученике. Руси и Срби су православни народи, којима је дат Завет са Богом и Царством Небеским. Зато је једини пут њиховог опстанка пут ка хришћанском животу и моралној чистоти. Не буде ли тога, и Руси и Срби губе смисао свог постојања; а многи историјски народи нестали су кад су изгубили смисао свог постојања. Зато је патријарх Павле и говорио да ће Бог помоћи ако буде имао коме да помогне. О томе вреди мислити на дан Успења Пресвете Богородице, оличења девства и чистоте, када Црква слави њено телесно васкршење и узношење у славу Царства Божијег и Њеног Сина, Господа нашег Исуса Христа.
Др Владимир Димитријевић
ОТАЦ РАФАИЛ (КАРЕЛИН) О ФИЛМУ
Велики духовник наших дана, отац Рафаил (Карелин) о филму јасно каже: “Свети Цар Николај је примио на себе први удар сатанских сила. Он је умро као војник у боју, као војник на свом положају. Његова мученичка смрт са целом породицом, то је незацељујућа крвава рана и огољени нерв историје Русије. Смрт је коначни збир живота, у њој се открива суштина човекова. У предсмртном заточењу се нарочито пројавило благородство Цара: његова чврстина вере, мужаство, трпљење, великодушност, морална чистота и хришћанска љубав чак и према својим џелатима. Његово име је постало символ и знамење, као луча светлости у тами која се згушава. Зверски убијени Император се показао као победник у духовној борби, у вечној борби добра и зла. Лишен царства, па чак и гроба, он је нашао своју бесмртност и живот у срцу православног народа, који је, без обзира на клевету која траје, осетио величину и светост Цара – мученика Страстотерпца. Уосталом, за христоубице и цареубице и њихове духовне потомке, Цар је такође жив: они га мрзе као живог непријатеља – мртвог је немогуће тако мрзети. Филм „Матилда“ – то је продужетак јекатеринбуршког злочина, то је покушај да се светли образ Цара прикаже као порочан и запрља путем чудовишне лажи и клевете, то јест да се продужи његово погубљење, али већ не у подруму Ипатјевског дома, већ на екрану, пред лицем целог света. Тако се и пси труде да покидају на делове тело мртвог лава, који је и по смрти страшан за њих.“(7) И заиста: огромна је Царева духовна снага кад покушавају да га, сто година после Фабруарске и Октобарске револуције, облате у очима руског народа.
БОРБА СЕ НАСТАВЉА
Упркос многим протестима, Министарство културе Русије дало је дозволу за приказивање филма „Матилда“ у руским биоскопима, али је оставило локалним админстрацијама да одлуче хоће ли да филм приказују или не. Власти кавкаских република су рекле да је приказивање филм недопустиво због лошег утицаја на младе. Власти Крима нису забраниле приказивање, али су упозориле власнике биоскопа да их грађани могу тужити због вређања верских осећања. Биоскопи на Криму су већ одбили да приказују чак и трејлер за филм.(4)
Председник Ингушетије, муслиман Јунуз Бек-Евкуров, кога је Владимир Путин недавно одликовао за верност Русији, изјавио је: “Чини ми се да филмови попут овога о коме говоримо морају да прођу кроз озбиљну цензуру. У крајњем случају, „Матилда“ нас наводи да о томе мислимо. Не треба се плашити тога. Од тога се демократија неће смањити, него ће се повећати. /…/ Сада су нам као никад неопходни филмови не толико војничког, колико грађанског патриотизма. Њихов темељ мора да буде љубав према домовини и историји. Потребни су нам филмови за младе и о младима. Потребне су нам теме какве су поштовање према старијима и брига за младе. Треба се бавити и теретом међунационалних односа. То нам је сад потребно, а не „Матилда“.“(5)
Руска биоскопска мрежа „Центарфилм“ одбила је да приказује „Матилду“, а њен директор Алексеј Бородин је изјавио: «Хулитељском филму „Матилда“ забрањујемо приступ у наше биоскопе, јер он вређа осећања не само верника, него и читавог нашег народа, скрнави спомен последњег руског цара, светог страстотрпца Николаја Другог. Бринемо о нашим гледаоцима, поштујемо духовне вредности Русије и њен голготски пут, који је умногоме почео убиством Царске породице“.(6) Огласили су се и Центри за експертизу и заштиту права Светског руског народног сабора, на чијем челу се налази патријарх московски и све Русије Кирил. После заједничког заседања, истакли су да приказивање филма који свеце Руске Цркве представљња на неприкладан и историјски нетачан начин може да изазове велики раскол у друштву, поготово уочи стогодишњице почетка великих прогона верујућег народа и убиства Царске породице од стране бољшевика. Нарочито је недопустиво да се тај филм емитује на телевизији. Стручњаци Светског руског народног сабора позвали су на строгу контролу новца који се из државног буџета даје за филмове и позоришне представе који могу штетно утицати на јавни морал у Русији.(7)
НАЈНОВИЈИ ДУХОВНИ РАТ
У Русији је за 26. октобар 2017. најављено приказивање филма „Матилда“ Алексеја Учитеља, чији је циљ да облати Цара Мучерника Николаја причом о његовој вези са балерином Матилдом Кшешинском, која, као и прича о Распућину некад, треба да баци дугу сенку на једну од најчистијих, заиста светих, личности руске историје. Митрополит Иларион (Алфејев) о филму је јасно рекао: “Све је то представљено скоро у карикатуралном светлу. Ево, једноставно ћу вам рећи чиме почиње филм: та балерина трчи по сцени Маријинског театра. Њој, значи, спада грудњак и појављује се обнажена дојка. И тако она с том дојком плеше. Наследник седи у царској ложи и одмах се узбуђено подиже из фотеље. И ето, с таквом вулгарношћу почиње и тако тече читав овај филм./…/ Ја чак не желим да говорим о уметничким вредностима или недостацима тог филма. Ради се о човеку, кога је Црква канонизовала. Црква има посебан однос према том човеку. Ево на дан његове кончине, на дан убиства Царске Породице, у Јекатеринбург се слеже десетине хиљада људи. И пролазе крсним ходом. Они иду од места стрељања до места где се претпоставља да је сахрањен. Пет часова траје овај крсни ход, који броји 60, 70, 80 хиљада људи. Ви претпостављате каква ће бити реакција православних верника, када се објави тај филм? Наравно, могуће је рећи: па ако вам се не свиђа – немојте га гледати. Али, реч је, како ми се чини, о нашем националном достојанству, реч је о нашој историји. Ми не треба да пљујемо на своју историју. Ми не треба да подвргавамо јавном понижењу, људе таквог нивоа и таквог значаја, као што је последњи руски Император, показујући га онаквим, какав је он приказан у том филму. Не говорим чак ни о томе да је потпуно карикатурално тамо представљена последња Царица. Она је тамо приказана просто као вештица, а њу је Црква такође посветила./…/ Код Николаја Другог је збиља постојала љубавна прича. То је прича о његовој љубави према жени, која је касније постала Царица. Он ју је заволео још у младости, чак у детињству, може се рећи, када су се први пут срели. Ту љубав је он носио читав живот. А што се тиче романсе с Матилдом Ксешинском. Да, то је била младићка заљубљеност. Не јако дуга. Она се завршила након што се он верио са својом будућом супругом. Он никада није варао своју жену.“(2) Депутат Државне Думе, Наталија Поклонска, скупила је преко сто хиљада потписа за забрану овог филма, али министар културе Владимир Медински на то није реаговао. Челник Чеченије, Рамзан Кадиров је указао на чињеницу да овај филм представља „намерно изругивање осећањима верних“, „понижавање људског достојанства“, „скрнављење светиња и многовековне историје народа Русије“. (3) Ако неко мисли да је за приказивање филма случајно заказано за 26. октобар 2017, грдно се вара. Учитељ, духовни потомак оних који су убијали Царску породицу, хоће тиме да обележи стогодишњицу крвавог бољшевичког преврата.
Opa, pa vi reklamirate film koji skrnavi svetog cara Nikolaja.
INTERESANTNO!