Руска тундра спашава Арктик

Арктичка вјечито смрзнута земља се може спасити ако се сјеверна тундра претвори у мамутску степу, која је отпорна на климатске промјене, сматра руски биолог Сергеј Зимов. Такав експеримент се спроводи у Јакутији, а научници позитивно оцјењују досадашње резултате.

„Клима се полако мијења. Наша цивилизација троши стотине милијарди долара на борбу против глобалног загријевања, на зелену технологију и престанак употребе угља. А спремна је да потроши и много више ако послуша свјетске лидере“, наводи у свом извјештају биолог Сергеј Зимов, оснивач Плеистоценског парка у Јакутији.

Према његовим ријечима, данас је пажња научне заједнице усмерена на арктички регион, јер се на овом подручју загријевање одвија знатно брже. То утиче и на вјечити лед, који покрива око 70 одсто територије Русије.

Индиректни знаци деградације вјечито смрзнуте земље уочени су одавно, а ове године је међународни конзорцијум први пут представио податке о температури те земље широм свијета. Аутори истраживања су упоредили мјерења са 154 различита мјеста у периоду од 2008—2009. и 2015—2016. године.

Дошли су до закључка да је температура порасла у свим дјеловима свијета, па чак и у најхладнијим регионима, као што је сјевероисток Сибира.

Како се наводи, вјечито смрзнута земља веома споро реагује на климатске промјене. Током љета, које кратко траје, успјева да се отопи само горњи слој дебљине од 10 центиметара до 2-3 метра. Затим наступа хладни период и земљу покрива снијег. Међутим, проблем је у томе што, чим је топлије на Арктику, онда је и јачи сњежни покривач и већа је топлотна изолација. Под дебелим сњежним покривачем могуће је да земља не мрзне и да настави да се топи.

Према ријечима Сергеја Зимова, додатни разлог за одмрзавање земље су и микроби који се налазе у њој.

„Микроби се буде и, пошто се 30 година нису хранили, похлепно користе све, емитујући гасове стаклене баште. Њихова активност загријава земљу“, истиче он.

Ако би вјечито смрзнута земља нестала, Арктик би се претворио у мочварно, неравно подручје. Посебно би страдао сјевероисток руског Арктика, јер горњи слој дебљине од 30 до 40 метара чини посебан тип тла – једома, који се напола састоји од леда. Његова деградација би потпуно уништила површину тундре.

Поред тога, Зимов је упоредио једому са ледником, коју од дневне свјетлости штити слој земљишта дебљине један метар. Ако се обична смрзнута земља, гдје има мало леда, споро топи, једома ће нестати у року од неколико деценија, сматра биолог. То ће бити праћено снажном ерозијом тла.

Према његовим ријечима, једома је нека врста климатске бомбе. Садржи 400-500 милијарди тона угљеника, што је три пута више од онога што садрже све тропске шуме на планети. Уз помоћ микроба, угљеник би се појавио у атмосфери у облику најјачих гасова стаклене баште – ЦО2 или метана.

„Највеће резерве једоме налазе се на сјевероистоку Јакутије, али, срећом, то је најхладније подручје. Просјечна годишња температура износи —6 до —8°Ц и свјетска заједница је мирна. Наводно, уколико почне да се топи, то ће бити крајем вијека“, каже Зимов.

Међутим, чињенице говоре супротно. Температура ваздуха је порасла за три степена, тло се на том подручју загријало за осам степени, а концентрација ЦО2 у последње двије године је повишена због топљења пермафроста, сматра научник.

Како би се спасила вјечито смрзнута земља, потребно је смањити сњежни покривач за пола. Да би успјели, научник предлаже да се сјеверна тундра претвори у мамутску степу. У плеистоцену и холоцену тај екосистем се простирао већим дијелом Евроазије и Сјеверне Америке.

На сваком квадратном километру живио је бар један мамут, пет бизона, осам коња, 15 јелена, као и мошусна говеда, рунасти носорози, сајге, лосови, сњежне овце, пећински лавови, вукови и ждеравци. То је био веома продуктиван екосистем, који је могао да прехрани огромна стада крупних копитара и предатора.

Захваљујући великом броју животиња, вегетација је у потпуности искоришћавана, а снијег је био утабан. Тло је било много сушније него данас. Мамутска степа је у таквом облику постојала минимум тридесетак хиљада година, и преживјела је неколико климатских промјена.

Према мишљењу Зимова, процес се може поново покренути, ако би се на Арктику масовно узгајали копитари. Он као примЈер наводи острво Врангел. Прије сто година тамо се могло прехранити око 300 јелена. Данас на острву пасе осам хиљада јелена и више од хиљаду мошусних говеда.

Према ријечима научника, животиње на природан начин стварају пашњаке. Маховину замјењују траварице, а тло се исушује. Године 2001. запослени у парку су очистили један дио од маховине, како би изазвали топљење земље. На то подручје су пустили животиње и пратили промјену станишта.

Захваљујући пашњацима, може се постићи и бољи ефекат, сматра стручњак. Чињеница је да су пашњаци у било које доба године свјетлији од тајге, па чак и од степе, гдје нема испаше. Значи, земља ће мање упијати сунчеву свјетлост и мање ће се загријавати.

„Ако се експеримент буде изводио на великој површини, клима ће постати још хладнија“, закључио је Сергеј Зимов, преноси Спутњик.

Прочитајте још:

Збогом први нерођени сине: Најпознатији руски црквени хор пјева Химну косовских јунака (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: