Руски амбасадор у БиХ: Москва цени Додиково противљење притисцима Запада

Руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов изјавио је данас да Русија цени позицију председника Републике Српске Милорада Додика у противљењу притисцима које Запад путем незаконитих санкција и медијских кампања неуморно врши на руководство Српске да би одустало од својих легитимних ставова и, пре свега, од веза са Москвом.

У ауторском тексту за „Глас Српске“ посвећеном Самиту БРИКС-а, Калабухов је истакао да је од изузетног значаја што је скупу у Казању присуствовао председник Републике Српске с којом Русија јача стратешко партнерство.

Калабухов је подсетио да су на састанку председника Русије Владимира Путина са Додиком, постигнути нови договори о развоју стратешког партнерства Русије и Републике Српске који ће постати и основ за значајни део рада Амбасаде Русије у Сарајеву.

Он је оценио да и у Европи „гласно одјекује неспорни успех самита у Казању, очигледна пропаст покушаја да се Русија изолује, а земљама глобалног Југа наметне антируска политичка агенда“.

„Видимо да су многи на Западу – неки са страхом, а неки и са надом – пратили догађаје у оквиру самита у Казању. И то није случајно.

Многе земље већ годинама негују сан о европским интеграцијама као о универзалном леку који ће решити све проблеме. Али постаје очигледно постојање кризе институција ЕУ које су заглибиле у бирократију, као и кризе саме ‘европске идеје’ која је еволуирала до ‘мултикултуралног ултралиберализма’ – а у пракси представља нови облик колонијалне диктатуре и граничи се са неофашизмом“, навео је Калабухов.

Нагласио је да је један доказ буђења из овог лажног „европског сна“ неуспех референдума о европским интеграцијама у Молдавији, што је, како је навео, „режим у Кишињеву покушао да спасе фалсификатима, манипулацијама и медијским спиновима“.

Он је напоменуо да је чак и уз „поправљене“ резултате референдума јасно да у молдавском друштву не постоји консензус о питању придруживања ЕУ.

Сличне процесе, истакао је Калабухов, видимо и у Грузији, где две деценије након прозападне „револуције ружа“ и 15 година после пропале авантуре Михаила Сакашвилија да војним путем врати контролу над Јужном Осетијом, становништво, а и политичари почели су да „осећају умор од неостварених европских и евроатлантских снова и лицемерних обећања западних функционера о бољем животу“.

„Није чудно да сада Грузија тражи путеве за нормализацију односа са Русијом, мада већ и Тбилисију западњаци сада прете санкцијама и покушавају да организују нову обојену револуцију“, напоменуо је Калабухов.

Он је додао да сарадња у оквиру БРИКС-а, изгледи за његов развој и проширење дају наду читавом свету да ће нова времена у светској политици бити период снажних, суверених, истинито независних држава, узајамног поштовања и равнотеже интереса.

„Убеђени смо да је то једини начин на који се може обезбедити трајни мир и одрживи напредак човечанства и учинићемо све – у сарадњи са нашим пријатељима и партнерима широм света – да се наша заједничка визија оствари“, поручио је амбасадор Русије у БиХ.

Калабухов је подсетио да је удружење земаља које се сада зове БРИКС настало 2009. године као форум четири велике економије у развоју (Бразил, Русија, Индија, Кина), а сада има девет пуноправних чланова, док је још више земаља поднело апликацију за придруживање овој организацији.

Већ у садашњем облику земље БРИКС-а представљају готово половину становништва света, а њихов укупни БДП је већи од земаља Г7, удружења некада водећих западних економија, додао је он.

„У суштини, под ингеренцију БРИКС-а спада буквално све што је могуће решити заједничким напорима. Казањска декларација је доказ да земље овог удружења имају слична мишљења о већини питања глобалне политике“, напоменуо је Калабухов.

Уз то, нагласио је Калабухов, сарадња у оквиру БРИКС-а се развија без наметања и понижавања појединих земаља, без мешања у њихове унутрашње ствари, без принуде да се учесници прикључе „заједничкој спољној политици“ која у западном схватању обично значи незаконите једностране санкције против геополитичких конкурената.

„БРИКС нема прегломазну бирократију која ради на штету интереса суверених земаља и њихових грађана. Већ самим тим он се разликује од ЕУ, НАТО-а и других европских и евроатлантских институција и тиме чини алтернативу западном светском поретку“, навео је Калабухов.

Према његовим речима, није чудно да, иако БРИКС још нема своју валуту, заједничко тржиште или отворене границе, многи већ сада размишљају о њему као алтернативи европском и евроатлантском путу – премда није био створен као ривал или конкурент било коме.

„Добра илустрација тога јесте интерес Турске, чланице НАТО-а, за придруживање БРИКС-у“, додао је Калабухов, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: