Руски балет — љепота која је освојила свијет

Школа руског балета је једна од најпознатијих и најстаријих у свијету. Балетски играчи пролазе кроз мукотрпан рад и труд, да би једног дана заиграли као солисти у чувеном „Лабудовом језеру“. На сцени елеганција, а иза кулиса — борба са родитељима, кореографима и са самим собом.

Балет је плесна техника којом не може да овлада баш свако. Русија броји многобројне таленте који су ударили темељ овој врсти умјетности. Тако данас мало ко не зна за „Лабудово језеро“, „Успавану лепотицу“, Чајковског и „Бољшој театар“. У савременој Русији балет се његује широм земље, а најпознатија је Академија руског балета „Ваганова“ у Санкт Петербургу.

Из школе руског балета излазе смо најбољи

Са руске Академије излазе само најбољи, а све се одиграва под руководством истакнутог руског умјетника Николаја Цискаридзе. Он помно прати развој свих полазника, али истиче да, на жалост дјеце, а можда на срећу балета, постоје тренуци када децу исписују са Академије, или они сами одлазе. То се објашњава чињеницом да Академију уписује велики број младих људи који имају основне предиспозиције да се баве балетом. Након одређеног времена постаје јасно ко је створен за ову професију, а ко не. И некада је дјеци и њиховим родитељима тешко да погледају истини у очи.

Чести су случајеви да у пубертету тијело добија форму лабуда или, у супротном случају, нескладног балетског играча. Ово нико не може да предвиди. Са Академије препоручују да родитељи треба да припремају дјецу за могући неуспјех, јер у једном тренутку свијет балета једноставно више неће бити спреман за ове младе људе.

Балет као стил живота

Дан једне балерине је у потпуности испуњен. Почиње рано ујутро, а неизвјесно је када се завршава. Све зависи од проби и наступања. Одмор је ријетка појава. Многобројна ограничења у исхрани треба да доведу до идеалног изгледа. Савремене балерине узор траже у чувеној Ани Павловој, која је, између осталог, 1927. године посјетила Београд и наступала у тадашњем Мањежу. Она је била савршена балерина, крхка, лагана и витка. Док код већине балетских играча техника може довести до знатног успјеха, у Анином случају природне предиспозиције су биле на првом мјесту, а техника на другом.

Сан сваке балерине је да постане солиста. Међутим, само мали број њих успева у томе. Николај Цискаридзе, који је почасни уметник Руске Федерација и који иза себе има многобројна извођења у „Бољшом театру“, објашњава да се под његовим окриљем налазе само најбољи. По његовом мишљењу, балет је стил живота и руски балет носи са собом тешко бреме које не може свако да понесе. Због тога он ради искључиво са перспективним балетским играчима, а осталима препоручује да се на вријеме испишу, јер ће тиме себи учинити услугу.

Борба са самим собом је свакодневна. Балетски играчи често западају у тешка емоционална стања због живота који воде. Притисак је са свих страна, од родитеља, кореографа, публике. Све што се дешава иза сцене треба тамо и да остане, јер када се завесе подигну — види се само љепота покрета и напоран рад.

Зашто је руски балет чувен свуда у свету

Познати руски балетски играчи су у 20. веку почели да наступају широм свијета. Постали су толико популарни да су западни извођачи почели да узимају руска имена, да би стекли славу (на пример Лилијан Елис Маркс је остала упамћена у свету уметности као Алисија Маркова). Све захваљујући истакнутој техници Агрипине Ваганове, коју су користили сви представници из Русије. Према критикама најпознатијих критичара из разних земаља, балетска трупа из Санкт Петербурга је најцјењенија у цијелом свету.

Упркос свим ограничењима и препрекама, у данашњој Русији велики број дјеце се одлучује за балетску каријеру, зато што осјећај на сцени и аплаузи бришу све негативне моменте који се одигравају иза кулиса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: