Руски добровољци који су дали животе за Републику Српску

Олег Валецки, Рус, припадник Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату је изјавио: Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде „руских плаћеника“

Број добровољаца за све вријеме рата није премашио 600-700 људи.

Погинуло је 37 руских добровољаца. Први споменик руским добровољцима је подигнут у Вишеграду. Споменик је подигнут средствима донатора из Русије, средствима Владе Републике Српске, а у организацији удружења грађана српско-руске заједнице „Завет“ из Бијељине.

Предсједник удружења грађана српско-руске заједнице „Завет“ из Бијељине, Саво Цвијетиновић је истакао:

„Морамо знати да је у то вријеме извршена агресија на државу Југославију, да је српски народ буквално раскомадан на неколико држава и да се из тог стања јавио братски глас обичног народа из Русије, добровољаца који су дошли да поделе са нама судбину. Њих није слала држава, њих није слала никаква организација, они су једноставно дошли вођени срцем. Многи од њих су ту страдали и оно најмање што ми можемо да урадимо јесте да се помолимо Богу за њихове душе и да се сећамо заједно са њиховим породицама жртава које су они поднијели за наш српски народ. Људи који су ратовали у редовима Војске Републике Српске били су нешто најчеститије што је могло да се појави на овим просторима. То су напросто племенити људи. Није познато да је било ко урадио било шта што би, не дај Боже, било ратни злочин или било шта што би могло да се подведе под једно ненормално понашање, ако се, наравно, апстрахујемо од тога де је сам рат ненормално понашање„.

Споменик српским добровољцима замислио је српски скулптор Небојша Савовић, који тађе ради на рестаурацији храма Светог Саве у Београду. Своју концепцију он објашњава на следећи начин:

„Тај основни концепт био је једна вертикала. Мислим да су то људи који су гинули усправно. Сам споменик је висок четири метра. Израђен је од камена, тамо је измешана црвена, црна и сива боја као један амбијент ратишта, као једна мјешавина крви и барута. На врху тог споменика је један карактеристичан руски крст, који је видљив са све четири стране свијета. А у подножју споменика су као документарни податак уклесана имена, презимена, година рођења и погибије. У самом средишту споменика је упаљено кандило. Цијела прича је једна врста светилишта под отвореним небом. Њихова имена симболично су „уздизана“ у вертикалу, заједничко стабло, „српски запис“ – симбол колективног опстанка српског народа.“

Руски добровољци који су погинули као припадници Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату Српског народа (1992-1995) су:

 Александров Александар

Рођен 1961 г. у Петрограду. Артиљеријски официр, ветеран Придљестровња и Абхазије. У Републици Српској од краја 1992. г. Командир Руског ударног одерда (Одред Александрова) који је деловао код Скелана и у Сарајеву (Хреша). Погинуо 21.05. 1993. г. у рејону Борја од експлозије мине током извиђачке акције. Сахрањен на гробљу с. Хреша (Српско Сарајево).

 Анисимов Валериј

Рођен 1956. г. у Санкт Петербургу. Погинуо 1995. године. Посмртни остаци допремљени у Русију.

 Астапенков Анатолиј Сергејевич

Рођен у граду Перм 17. новембра 1968. г. У Совјетској Армији служио у морнаричкој пешадији. Ожењен, има сина. У Републици Српској од зиме 1993. г. Ратовао у саставу ударног одреда код Власенице, у одреду Александрова (Хреша-Српско Сарајево), 2. Руског добровољачког Одреда (Прача-Пале) и 3. РДО (Јеврејско гробље-Српско Сарајево). Јуначки погинуо на положају Златиште (на северу Српског Сарајева) 20. јануара 1994. г. Сахрањен на војничком гробљу у Доњим Милићима (Српско Сарајево)

Баталин Сергеј Јурјевич

Рођен 14. септембра 1961. г. у Москви. По струци лекар. Ожењен у Републици Српској од јануара 1993. г. Као војни лекар у саставу 1. Козачког одреда непосредно учествовао у борбеним дејствима. У борби за село Твирковићи од експлозије противпешадијске мине изгубио стопало. Умро у јесен 1993. г. у Вишеграду. Сахрањен на гробљу Црнућа у Вишеграду.

Богословски Константин Михајлович

Рођен 04. фебруара 1973. г. на Памиру (Таџикистан) Живео у Москви. У Републици Српској од краја марта 1993. г. Ратовао у саставу 2. Обједињеног Руског Добровољачког Одреда (2.ОРДО) (Вишеград-Горажде). Погинуо 12. априла 1993. г. током јуначке одбране узвишица Заглавак и Столац, као митраљезац бранећи заставу на положају. Сахрањен на војно-црквеном гробљу у Вишеграду.

Бондарец Олег Дмитријевич

Рођен 4. априла 1969. г. у Кијеву (Украјина). Од 1994. године ратовао у саставу српских одреда У Српском Сарајеву („Бели вукови“, батаљон на Добрињи). Погинуо 20. новемра 1995. г. у Озренској улици Српског Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу у Доњим Милићима (Српско Сарајево)

 Бочкарјов Александар Јурјевич

Рођен 6. априла 1971. г. у Вороњежу. У Републику Српску стигао крајем 1993. у Српско Сарајево. Погинуо у саставу 3. РДО (Јеврејско гробље) 10. фебруара 1994. г. од снајперске ватре. Сахрањен на војничком гробљу у Доњим Милићима (Српско Сарајево).

Биков Валериј

Рођен 1962. г. Активан официр у чину капетана. У последње време живео у Санкт Петербургу. У Републици Српској од краја октобра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (Вишеград) и 3. РДО (Јеврејско гробље-Српско Сарајево), као и у саставу српских јединица. Завршио тенковску школу у Бањалуци. Погинуо августа 1995. г. у рејону Добриња од снајперске ватре. Сахрањен на војничком гробљу у Доњим Милићима (Српско Сарајево).

Гаврилин Валериј Дмитријевич

Рођен 1963. г. у Гродну (Белорусија) У последње време живео у Петрограду, где је и завршио економски факултет. Ратовао у Придњестровљу. У Републици српској од новембра 1992. године. Ратова у саставу 2. РДО (Вишеград) 2. ОРДО (Горажде) и 3 РДО. (Јеврејско гробље-Српско Сарајево) и краће време у гарди „Пантери“ (Бијељина) Био међу најпознатијим и најиздржљивијим добровољцима. Погинуо 5. априла 1995. г. од снајперске ватре на Грбавици-Српско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу у Доњим Милићима (Српско Сарајево).

 Ганијевски Василиј Викторович

Рођен 16. јануара 1960. г. у граду Кримск (Краснодарска област) У последње време живео у граду Саратову, активно учествовао у саратовској козачкој организацији. У Републици Српској од јануара 1993. г. Ратовао у саставу Козачког одреда (Вишеград) Погинуо 12. јануара 1993. године у селу Твирковићи тооком операције заузимања долине Ораховци код Вишеграда. Сахрањен на војничком гробљу у Вишеграду.

 Гешатов Виктор

 Десјатов Виктор Николајевич

Рођен 12. јануара 1955. г. Питомац дечјег дома. Учествовао у раду Козачке организације. Ратовао у Придњестровљу. У последње време живео у граду Јекатеринбургу. У Републици Српској од марта 1993. г. Ратовао у саставу 2. ОРДО (Горажде) и 3. РДО (Јеврејско гробље-Српско Сарајево). Јуначки погинуо 6. јануара 1994. г. извлачећи трудницу под снајперском паљбом на Јеврејском гробљу-Српско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

Иванов Сергеј Јевгењевич

У последње време живео у Петограду. У Републици Српској од септембра 1995. г. Погинуо у Сарајеву. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Српско Сарајево).

Котов Генадиј Петрович

Рођен 1960. г. у граду Волгодонску (Ростовска област). Ратовао у Придњестровљу. У Републици Српској од децембра 1992. г. Ратовао у саставу Вишеградског козачког одреда. Био начелник штаба, а потом командир тог одреда. Погинуо 9. фебруара 1993. г. у заседи код Вишеграда. Био сахрањен на војничко-црквеном гробљу у Вишеграду. Посмртни остаци 1994. г. пренети и поново сахрањени у граду Волгодонску, где живи његова удовица са дјецом.

Извор: http://www.kmnovine.com/

Прочитајте још:

Српска ћирилица седам година на интернету

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: