Руски физичари направили „вјештачки мозак“

„Предност оваквих неуронских мрежа је у томе што се могу стварати помоћу најразличитијих физичких осцилатора, укључујући магнетне и електричне. Наученој мрежи више нису потребни рачунарски прорачуни, него ради самостално као одвојени неуронски организам“, објаснио је Андреј Величко са Петрозаводског државног универзитета, преноси Спутњик.

Савремени рачунари раде на бази најједноставније дискретне логике — њихове елементарне меморијске ћелије и рачунарски модули могу да перципирају и обрађују само нуле и јединице. То пружа неограничене могућности за математичке прорачуне са довољно великим бројем једних и других елемената.

Те разлике праве неуронске мреже, вјештачке пандане ланаца неурона, који су или сувише комплексни за приказивање у „пуној“ форми, или терају научнике да поједноставе њихову конструкцију, чинећи их недовољно добрим панданима људског или мозга других живих бића. Треба додати да њихов рад и обука захтевају огромну количину рачунарских ресурса, који су данас доступни само у највећим суперрачунарима.

Из тог разлога, Величко и његове колеге, као и друге групе физичара по цијелом свијету, одавно покушавају да створе вјештачке неуроне. Пре годину дана, научници са Масачусетског технолошког института успјели су да створе први примитивни ланац сличних структура које су способне да препознају одређена латинична слова.

Недавно су руски научници створили „вјештачке неуроне“ састављене од танких филмова ванадијум-диоксида, чија отпорност зависи од њихове температуре. На примјер, ако се кроз такав неурон пропусти довољна количина струје, он ће се загријати и његов отпор ће се нагло смањити, за око 10 хиљада пута, због чега ће почети да преноси више струје.

Како су Величко и његове колеге открили, укупно 11 сличних структура комбинованих у једну мрежу која се састоји од два улазна и излазна чвора и девет неурона за обраду може да научи да препозна једноставне геометријске облике који се могу поставити у квадрат величине 3х3 пиксела.

Ови експерименти су показали да вјештачки неурони засновани на ванадијумским филмовима могу да региструју и обрађују „вишеслојне“ сигнале, као и природни неурони, што им омогућује да се употребљавају као њихови пуноправни пандани.

Испоставило се да је довољан само један неурон који региструје информацију да научи да разликује цео систем и класификује 14 од 102 могуће фигуре које се састоје од таквих блокова. Повећање броја осцилатора и улазних и излазних чворова значајно ће проширити његове могућности, закључују научници.

Прочитајте ЈОШ:

Американци јасно указују: Новац од корупције за „Телеком“ завршио код Ђукановића