Руски медији о прогону Цркве у Црној Гори: Атеиста Ђукановић и јерес етнофилетизма
1 min read
Хапшење владике Јоаникија
Руски медији посветили су значајну пажњу минулим дешавањима у Црној Гори, са посебним акцентом на континуирани притисак режима на свештенике и вјернике Српске православне цркве.
Политички аналитичар Алексеј Топоров подсјетио је и да је Црна Гора прославила јубилеј – 14 година од одвајања од Србије, и осврнуо се на сам начин прославе.
„Ауто-колоне кружиле су широм земље, а на улицама су се могле видјети и албанске заставе. Својевремено (2006), албанска дијаспора масовно је гласала за одвајање Црне Горе од Србије. И, овог пута, Албанци су се возили улицама црногорских градова, пјевајући пјесме о терористичком вођи, Адему Јашарију, оснивачу Ослободилачке војске Косова.“.
Топоров сматра да је увод у отворене србофобне иступе током прославе направио сам предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, који се похвалио да је баш он отворио „нову, европску перспективу Црне Горе“. А сада се, истиче Топоров, прихватио новог посла – желио би да „коригује“ Српску цркву, преноси ФОНДСК.
Он наводи ријечи Ђукановића да је више пута понудио СПЦ да „буде дио рјешења“, као и најаву предсједника-атеисте да ће, на њему знан начин, створити „цркву“ православних Црногораца.
„Дакле, Ђукановић жели да створи своју националну цркву. У православљу се та јерес назива етнофилетизам, и осуђена је на Цариградском сабору 1872. године.“, подсјећа Топоров.
Он се осврнуо и на Закон о слободи вјероисповијести, који налаже да Црква докаже да је власник имовине прије „окупације“ (како власти називају уједињење Србије и Црне Горе). Свештенство са вјерним народом покренуло је литије, а режим – своје репресивне механизме, наводи.
Топоров подсјећа на све непријатности које су, кривицом црногорских властодржаца, претрпјели вјерници и свештенство СПЦ, са посебним акцентом на саслушања покојног о. Мома Кривокапића, митрополита Амфилохија, те хапшење и 72-часовни притвор владике Јоаникија. Посебно је апострофирао чињеницу да су вјерници и свештенство страдали баш за вријеме великих хришћанских празника – Ђурђевдан, Марковдан, Васкрс, дан Светог Василија Острошког.
Руски експерт подсјећа и да је народ умио да одговори властима, масовним протестима од Будве до Берана, са освртом на дешавања у Никшићу, и истинску побједу вјерног народа над режимском самовољом.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Spominje se da su albanci slavili crnogosrku nezavisnost. Pa, evo malog podsetnika kako su Albanci videli Crnogorce u vreme balkanskih ratova, čisto da malo osvetlimo te mentalne mape i stereotipe:
Karikatura prikazuje Albaniju (lava) koji kida lance islama koji su je vezivali za Tursku (čovek levo, sa fesom) i pravoslavlje koje ju je vezivalo za Grčku (čovek sa kapom sa kićankom, desno). U pozadini je Srbin (čovek sa šajkačom, iza drveta, u sredini – levo) i Crnogorac (predstavljen kao crni pacov na granama drveta, levo) koji je sprema da zaskoči lava.
Karikatura prikazuje Albaniju koja se brani od susednih zemalja. Crna Gora je predstavljena kao majmun, Grčka je leopard a Srbija zmija. Tekst na albanckom kaže: „Bežite od mene! Krvožedne zveri!“
Želim Đukanoviću dug život u skromnoj zatvorskoj ćeliji i zatvorskoj uniformi. Dobiće priliku da okaje svoje grehe i spasi svoju dušu. Ozbiljan sam, to je najbolje za njega.
Kako reče profesor Popović sa Pravnog fakulteta Crna Gora nije država nego privatna latifundija gde se sirotinja sve više i više divi bogatstvu Đukanovića pretvarajući ga u božanstvo. Jedini atribut države koji je ostao je međunarodno priznanje. Drugih nema.
Latifundije su ogromni zemljišni posedi u Južnoj Americi feudalnog tipa.
Jedinstveni slučaj u svetu da nekršteni ateista Milo Đukanović osniva svoju crkvu zasigurno zaslužuje svoje mesto u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda.
To još ni jednom nekrštenom ateisti u istoriji sveta još nije palo na pamet.
Ono što je već viđeno mnogo puta je da diktator, kome je diktatura poljuljana, smišlja zajeničkog neprijatelja i započinje progone kako bi zadržao vlast.
Ovde su progonjeni pravoslavna crkva i srbi, kojima se sada dodeljuje uloga zajedničkog neprijatelja i na teroru nad tim „zajedničkim neprijateljem“ se zasniva mobilizacija širokih masa, a radi očuvanja i povećanja moći diktatora.
Radi se o već proverenoj taktici koju su primenili mongi diktatori, i Idi Amin sa indusima u Ugandi , i Staljin sa svim i svakim, i Hitler sa jevrejima i Pavelić sa srbima (to je ipak bio klasičan genocid) a najuspešniji primer je primenio Mao Ce Tung u „Kulturnoj revoluciji“ kada je mobilisao mase na masovan teror nad sopstvenim narodom izmislivši imaginarnog neprijatelja, uspevši tako manipulacijom masama da uveća diktatorsku moć do neslućenih granica.
Ključno je izmisliti i definisati „zajedničkog neprijatelja“.
To su već oprobani metodi i nije ih izmislio Milo Đukanović.
Ali da nekršteni ateista osniva pravoslavnu crkvu to jeste on izmislio.
Zato treba da ima svoje mesto u Ginisovoj knjizi.
Ова монтенегринска „демократска“ васт, толико је изружила свој народ, пре свега злоупотребивши наше писање као народност – Црногорац, свуда у свету да смо почели да се стидимо и сагињемо главе. Комуњарске власти су нас убедиле да се пишемо као црногорци уз коментар да смо српског етноса (народност) што је, на жалост, јединствени случај изјашњавања у свету и веома подмукло, док су монтенегрини поучени од истих ментора као и комунисти, наставили са том идејом подметања, али сада гурајући став да је све што је српско црногорцима непријатељско па и наша Црква, па чак и Свети Василије Острошки чији манастир би по њима, могао да буде и као ноћни клуб и тако доносити профит. На тај начин, доведене су у питање и понижене све вредности једног црногорског друштва, које је препуно искрености, поштења, слободољубљивости и правде. Ово је освета наших непријатеља и зато морамо бити јединствени. Нису бадава наши прађедови писали на нашој капи: Само Слога Србина Спашава! Замислите сложне и братске Црну Гору, Републику Српску и Србију. Има нас 10 милиона у региону. Треба сачувати једиство нашег народа.
Rusi da pričaju o ateizmu?
Bili su dobri kao Crveni, tada smo ih voljeli!
Ovo sad – ni pod nokat!
Историја се мења, како код нас тако и код њих. Они на жалост сада пишу текст истине која краси тренутно стање у Црној Гори и болесну монтенегринску власт. Некада су власти у ЦГ красиле чојштво и јунаштво, а данас издаја и уништаввање свих тих вредности. Не видим чему сада њима критика.