Руски писац: Људима је доста да елита одлучује умјесто њих

У Београду је први пут, али истиче да се сјећа да је као студент Московског универзитета ишао испред Амбасаде САД, заједно сa другим младим људима, да протестује против бомбардовања Београда.

„Ти догађаји ће ми увијек остати у сећању“, каже Шаргунов у разговору за Спутњик.

Говорећи о важности културе за један народ, он каже да писци и даље имају посебан статус. „Куда год да отпутујеш, обраћају ти се на посебан начин, само зато што си писац, буквално као да си свештеник. Прилазе ти да се исповиједе, очекују од тебе проповеди, очекују пророчанства и чудеса. У ствари су многи људи дезоријентисани и вољели би да боље разумију књижевност. Због тога ја покушавам људима да приближим књижевност, поред осталог, на телевизији. Наравно, интернет је, такође, важан извор информација, али ја се трудим да кроз разне програме представим савремене писце и њихове књиге. Путујем по земљи, сусрећем се сa људима. Важно је да се људима омогући да им буду доступне добре књиге и да више знају о њима. Важно је културно просвећивање народа.

Наравно, сви су склони томе да на сав глас исказују бригу због инвазије варваризма, тако је у сваком друштву и у свако вријеме. Увијек постоји и сукоб генерација. Ипак, драго ми је што се и у школском и у универзитетском образовању, као и у традицији, сматра лијепим маниром да се зна неколико десетина писаца и њихових књига“, рекао је Шаргунов.

Сматра да је варварство последица информационог друштва, глобалне конкуренције… „Потребно је изаћи на крај сa тим изазовима и супротставити им се, прихватити их и ступити у битку за људске умове и срца. Потребно је разговарати сa дјецом. Никада не одбијам позиве да држим предавања дјеци у школама и трудим се да им све то учиним занимљивијим. Потребно је то радити тако да књижевност не буде досадан предмет, као што је то било раније. Не знам да ли је тако било у Југославији. Краће речено — не вјерујем да сви код нас читају књиге, питање је и каквог су квалитета те књиге које се читају у метроу, али чињеница је да постоје импозантни одреди читалаца, посебно у великим градовима“, оцијенио је.

На питање о дометима револуција да нешто промијене, руски писац истиче да се залаже за то да се све решава мирним путем, али за тако нешто је,како истиче, потребно да разне силе, односно стране, чују једна другу. „Трагизам је у томе што, укључујући и руску историју 20. вијека, нико никога не чује, у томе што су елите глуве за људе и њихове невоље, бол, вапаје. Насупрот томе је радикализам оних који желе да се супротставе власти жестоким методама, наступајући са позиција нихилизма. То је веома опасно, а увијек га има. Таква противречност данас постоји и у Русији. Ја тежим томе да на сваки могући начин помогнем већини која вапи, а нема глас, јер људи имају много проблема. Ја сам посланик који сваки дан на друштвеним мрежама говори о томе коме треба помоћи, шта треба учинити и шта је већ учињено. Волио бих да нас буде више. Неко то зове праксом малих дјела, али из тих малих дјела се ствара нови мозаик стварности, мозаик преображеног живота“ истиче Шаргунов и додаје:

„Мислим да насилна метода не може да доведе ни до чега доброг, она може само да погорша ситуацију, али то не значи да је потребно мирити се са корупцијом, злом, затварањем школа или болница, одузимањем дјеце сиромашним породицама. Тамо гдје постоји неправда, потребно је супротставити се, али је потпуно очигледно да насилна метода доноси пропаст.

Разумухем тежњу људи за промхенама, јасно је да се код њих накупља незадовољство, али ту важну улогу има и медијска пропаганда. Не може се створити идеалан поредак. Понекад такве промхене воде ка демократизацији, а понекад додатном погоршању ситуације, трагедији. Са надом гледам у данашње украјинско руководство. Надам се да ће имати довољно мудрости да се супротстави партији рата и да је истисне“, каже писац.

Он оцјељује да екстремисти долазе на власт због популизма. Људи су, истиче, уморни од политичке коректности, од тога што постоје елите које све решавају умјесто њих. То је егзистенцијално очајање и тога је увијек било. Грађански рат у Русији је примјер за то. У неком тренутку, када претходни формат пропадне, пошто нису одњеговане нормалне институције, на смјену томе долази неко ко дјелује као да је спреман да се ухвати у коштац са проблемима. Онај који нуди грубље, упечатљивије и простије рецепте, тај постаје идол јавности.

Говорећи о патриотизму он истиче: „Ја сматрам да су љубав према слободи и љубав према својој земљи нормалан спој. Сматрам да је то знак цивилизованости — бранити интересе своје државе, бити за руске људе, за руски језик, штити сународнике, разумјети шта су интереси наше земље, разумјети да она треба да буде независна, да има савезника. Надам се да је Србија међу тим савезницима. Притом, треба се залагати и за поштовање слободе, слободе говора, савјести, кретања, бити хуман, на крају крајева, залагати се против лажи и насиља.

Шаргунов се осврнуо и на улогу Русије у савременом свијету. Он каже да жели да вјерује да је Русија постала јача у поређењу са временом када је као студент протестовао против бомбардовања Београда. „Желим да вјерујем да данас тако нешто не може да се понови. Желим да Русија не буде јака само споља, него да се сама земља развија изнутра. Дешава се много тога доброг, нужног и важног, али постоје и проблеми о којима ја говорим искрено и трудим се да их ријешим на свом нивоу, радећи то максимално независно“, закључује руски писац.