Руско „њет“ за маскирани НАТО! План Лондона и Париза пада у воду

Владимир Путин неће пристати на увођење европских мировних снага у Украјину, пошто би то означило легитимизацију НАТО трупа у тој земљи, каже руски експерт Константин Блохин, коментаришући изјаву Доналда Трампа да ће руски председник прихватити европске мировњаке, дакле “мировни НАТО” у Украјини као део могућег споразума о окончању рата.

Суштински, то би означило, додао је он, делимичну интеграцију Украјине у НАТО, а то је за Русију неприхватљиво. Другим речима, Москва чланство Украјине у НАТО и распоређивање европских, односно НАТО снага у тој земљи види као црвену линију.
„Мислим да је то само Трампово мишљење, али сматрам да су наши против тога, јер су европске армије, у суштини, маскирани НАТО. Заправо, то би била нека врста легитимизације НАТО војске у Украјини. Мислим да је ово први непријатан сигнал од стране Сједињених Држава, које сада говоре да тамо треба увести европске мировњаке. Зашто европске, а зашто не Уједињених нација? Ту одмах настаје много питања. То је покушај да се гурне НАТО, да се увуче у овај конфликт. Зато мислим да ће наши бити против“, наводи Блохин, преноси Спутњик.

Идеја Запада је да, након што дође до прекида рата, у ту земљу уђу стране трупе. Како објашњавају руски експерти, фактички то значи да Украјину неће примити у НАТО, али би НАТО да уђе у Украјину под плаштом „мировњака“.
Међу руским експертима има мишљења да би мировне трупе могле бити војници из трећих земаља, а један од најстабилнијих сценарија могао би бити контингент под окриљем УН. Као једну од варијанти, помињу и заједничко патролирање руских и НАТО (војски), или трупа ОДКБ и НАТО. Могуће су разне опције, али тренутно су то само нагађања, јер мировни преговори тек треба да почну.
Ипак, са становишта дугорочне одрживости оптималан сценарио би била решења на нивоу Савета безбедности УН и да УН преузму коначну одговорност за ситуацију.
Москва је раније упозорила да је за распоређивање мировног контигента у Украјини потребан мандат Савета безбедности УН, у супротном, такве војне снаге ће постати легална мета за руске снаге.
„Мислим да су, у крајњем случају, УН најприхватљивија опција, јер смо ми чланица Савета безбедности УН, док ова опција са слањем ових европских трупа, условно речено, које неће бити у НАТО униформама, али ће бити из НАТО земаља већ звучи некако другачије, то је нешто друго. УН или ШОС су прихватљивије варијанте. Али, опет, све то подразумева замрзавање конфликта, а ми такође нисмо спремни за замрзавање конфликта. О томе су и Лавров и Путин јасно рекли. Преговори нису још почели, а током преговора ће се све ово решавати“, каже Блохин.
Путин је током састанка са сталним члановима Савета безбедности Русије у јануару изјавио да циљ решавања конфликта у Украјини не треба да буде краткорочно примирје и пауза за прегруписавање снага и преоружавање у циљу каснијег наставка конфликта, већ дугорочни мир.
Зеленски сада жели 100 хиљада „мировњака“ у Украјини
Амерички председник, који се држи тезе да је неопходно присуство мировних снага у Украјини у неком облику, сматра да формат те мисије мора бити прихватљив за све стране, док је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, после недавног састанка са високим званичницима Сједињених Америчких Држава у Ријаду, рекао да Москва неће прихватити мировну НАТО војну мисију ни у једном могућем мировном споразуму, јер „свака појава оружаних снага под неком другом заставом ништа не мења“. Сада је то и поновио, истичући да Русија не разматра никакве опције за распоређивање европских мировних снага у Украјини. Кремљ је саопшио да томе нема шта да дода.
Владимир Зеленски је већ два пута снижавао захтеве о броју мировних снага потребних Кијеву. Прво је говорио о 200 хиљада западних мировњака, а сада је ту цифру преполовио, док су међу Европљанима подељена мишљења о овом питању. Велика Британија, Француска и скандинавске земље подржавају идеју да се тамо пошаље на десетине хиљада војника у случају споразума о прекиду ватре, док се Немачка и друге земље су против тога.
До недавно је постојао НАТО план о замрзавању конфликта и увођењу 100 хиљада тзв. мировњака, док сада, према писању западних медија, Лондон и Париз разрађују план о слању 30 хиљада европских војника.
Европски план не би захтевао од Сједињених Држава да распореде сопствене снаге у Украјину, пошто је то опција коју је Трампова администрација готово искључила, али ће настојати да се ослоне на амерички војни потенцијал који европским снагама недостаје.
План би, кажу европски званичници, омогућио Сједињеним Државама, на пример, да управљају системима противваздушне одбране у суседним земљама које покривају Украјину, док би Европљанима требало да обезбеде нове системе противваздушне одбране.
Европљани хушкају Кијев на рат
Москва оцењује да приступ који намећу Европљани, а конкретно Француска и Велика Британија, има за циљ даљу ескалацију сукоба и онемогућавање било каквих покушаја да се он смири. Другим речима, Европа хушка Украјину на наставак сукоба.
Блохин истиче да је у сваком случају за увођење мировњака у Украјину потребна сагласност Русије.
„То јест, ако се Русија сагласи они ће послати, ако ми не пристанемо они вероватно неће послати“, додао је Блохин, док експерти упозоравају да би увођење европског контигента без пристанка Москве довело до ескалације и директног сукоба руских и западних снага.
Блохин понавља да би слање контигента под окриљем УН било најприхватљивије, али истовремено напомиње да увођење било ког контингента заправо означава замрзавање конфликта, а не трајни мир коме Русија тежи.
„Знате, то је као подела Украјине на зоне, а проруску и, условно речено, прозападну зону – раздвајаће тај контингент. То је, у ствари, замрзавање конфликта, по корејском или немачком принципу, а нама је потребно да цела Украјина буде неутрална и потребно је решење тог проблема. Тако да ово замрзавање није решење проблема и то је, заправо, оно што је неприхватљиво за Русију“, каже Блохин.
Он напомиње да не постоје шансе или су оне минималне да Украјина остане неутрална, јер „ако САД одустану од Украјине, не значи да ће и Европа“.
„Европљани могу наставити да подржавају Украјину. Али опет, то је нешто што треба решавати током преговора“, закључио је Блохин.
Међу кључним захтевима Русије су демилитаризација и денацификација Украјине, осигуравање њеног неутралног статуса и формално одбијање чланства у НАТО-у, јер рат у Украјини није само питање територијалног конфликта, већ дубока стратешка борба између Русије и колективног Запада, који користи Украјину као упориште за слабљење Русије, док Москва види овај сукоб као борбу за сопствену националну безбедност и дугорочну геополитичку стабилност.
Москва види покушаје Вашингтона да разуме узроке сукоба у Украјини и верује да ће то помоћи у његовом решавању, јер Путин је казао да је најважнија ствар у постизању мира у Украјини отклањање основних узрока кризе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: