Руско писмо Титу: „Говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо друкчије информације“
1 min read
Ако погледамо историју читавог региона видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници су, додуше, имали и идеолошки оријентисане људе, али то су углавном били официри који су служили још у краљевској војсци – неко у Босни, неко у генералном штабу заједно са Драгољубом Михаиловићем – и који су ратовали у Првом светском рату или у Балканским ратовима. Међутим, тај део четника „са идејом” и истинским ратним искуством био је крајње дисциплинован и лојалан Драгољубу Михаиловићу.
Према оценама савремених историчара који се баве четничким покретом, такви људи су у најбољем случају чинили четвртину покрета. Остале три четвртине четника нису били регуларни одреди, него они који су благовремено „отишли у шуму” и затим се формално изјашњавали као четници и формално се потчињавали Дражи Михаиловићу, али су то у суштини били самостални шумски одреди. Они су се крили по шумама близу својих села и никоме нису полагали рачуне.
Управо они су вршили већину погрома симпатизера комуниста и управо они су, касније, за време социјализма, највише и довођени у везу са четничким покретом. Они су понекад дејствовали и заједно са фашистима – Немцима или Бугарима.
Сачуване су фотографије на којима неки наоружани људи, наводно четници, пију ракију са усташама. Међутим, уопште се не може са сигурношћу рећи ко су ти људи. Није било никаквих знакова препознавања, нити их је могло бити. Једно је сигурно: ни званични ни „незванични” четници нису долазили у сукоб са Црвеном армијом.
Црвеноармејци су свуда дочекивани као пријатељи и ослободиоци. У градовима и селима су их чекали натписи: „Живео генралисимус Стаљин”, „Живео краљ Петар”, „Живео Дража Михаиловић”. Добро је познат случај ослобођења Крушевца. Њега су ослобађали четници заједно са Црвеном армијом. Сачуване су и фотографије на којима четнички војвода Кесеровић и мајор Црвене армије Проњин стоје заједно на балкону крушевачког хотела „Париз” и поздрављају војнике – црвеноармејце и четнике који марширају испред њих.
Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: „Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо друкчије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик”. Титу и његовим сарадницима пошло је за руком да коначно убеде Совјетски Савез да четници сарађују са фашистима тек када су партизани по уласку Црвене армије у земљу узурпирали улогу посредника у контактима са совјетским војницима. Титови следбеници су учинили све како би приказали четнике у таквом светлу, јер је у току Другог светског рата на територији Србије вођен и унутрашњи, грађански рат.
Четнички покрет је био веома популаран у народу, између осталог и због тога што су четници без одлагања почели да пружају отпор окупатору, док су комунисти чекали 22. јун, када је Совјетски Савез ступио у рат са Хитлеровом Немачком. А и после 22. јуна, и све до краја 1941. године, четници и партизани су изводили заједничке борбене операције. Око Драгољуба Михаиловића је било доста људи левичарских схватања. Такав је, на пример, био Живко Топаловић, један од оснивача Комунистичке партије Југославије. Или рецимо, Драгиша Васић, национално оријентисани социјалиста који је био ожењен совјетском држављанком и у више наврата је боравио у СССР-у. О њему се чак писало да је тобоже био мајор совјетске обавештајне службе, али те чињенице нису историјски потврђене. Такви људи су могли изградити „мостове пријатељства“ између четника и партизана. Другим речима, постојали су сви услови да четници и партизани постигну договор, али ни једни ни други нису били за то заинтересовани.
Двосмислена формулација коју је усвојио суд приликом рехабилитације Драже Михаиловића покреће многа питања, и у српској јавности се доста дискутовало о томе. Међутим, сам факат рехабилитације је позитиван. Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до 90-их година добијала из Југославије. Најважније је да се из свести читавог друштва избрише стереотипна представа по којој су четници и усташе једно исто. Додуше, старија генерација балканолога тешко се може одрећи такве тезе. Треба, ипак, имати у виду да највећи број симпатизера Русије истовремено гаји симпатије и према четницима. Према томе, ако Русија подржава рехабилитацију Драже Михаиловића, тиме она уграђује још један камен у темеље руско-српског пријатељства.
Аутор: Никита Бондарев
(rs.rbth.com)
Извор: Јадовно/Видовдан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
У свему овоме, улога ЈВуО (“четника“) је била трагична. Они су се (као и Титови комунисти) борили за исто: за обнову Југославије – с тим да се ЈВуО борила за обнову легалне Краљевине, док су комунисти били превратници и терористи. Трагика ЈВуО (Срба) је била баш у томе што су се, у суштини, борили и против себе самих – јер је Југославија у било ком облику, од свог настанка па до краја била и остала неприродна творевина, у суштини неспојива са државним интересом Србије, а самим тим и свих Срба, без обзира на ком делу Балкана они живели. Овај Бондаревљев чланак је у суштини једна постсовјетска мутљавина – покушај да се под маском “Русије“ опере улога СССР-а у државном преврату и грађанском рату у Југославији. Титови партизани су током Другог светског рата били и остали совјетске марионете, а у Титовом штабу је био представник совјетске војнообавештајне службе Фјодор Махин http://orenbkazak.narod.ru/Mahin.pdf ) , кога су совјетски “Органи“ кратко време прво држали у штабу ЈВуО, па га онда пребацили код Тита када су проценили да им је то опортуно. Тај Махин је, иначе, био врло искусна птичица – током Грађанског рата у Русији (1918-1920) је мењао стране – што` но кажу, к` о Циганин коње. После рата, “у избеглиштву“ живео у Француској, па послат у Краљевину Југославију 1923 г., где је – у Београду све до свог преласка “у шуму“, 1941 г., бавећи се “публицистиком“ био на сталној радио-вези са Москвом. После тзв. “ослобођења“ постао генерал Титове ЈНА, али кад му је прошао рок употребе, Тито га је “умро“ и дао једној уличици у Београду његово име (данас ни тога више нема). Таквих “Махина“ је код Тита, а и код ген. Д.Михаиловића Москва имала више, и одлично знала како ко дише. Зар неко мисли да у даљој судбини ген. Д.Михаиловића и ЈВуО Москва није имала руке умешане до лаката?
… S druge strane, hoću da skrenem pažnju na rečenicu iz Bondarevog teksta koja pravilno situira i kvantifikuje najmanje “ jednu četvrtinu “ skoro odmetnutih “ četničkih “ odreda i četa od Vrhovne komande JVO!!!
One počesto znaju da potpuno neartikulusano preuzimaju pravdu u svoje ruke… One, duboko upletene u kolo osvjete i odmazde za srpske žrtve!
Veliki su i potpuno nezasluženi odijum navukle na JVO koji je stogo vojnički postupao u skladu sa pravilima ratovanja poštujući Ženevske konvencije! Koliko je mogao i bio u prilici, Otadžbinski pokret kao regularna vojna sila na terenu, preduzimao je zakonom predviđene mjere, čak je organizovao Prijeke ratne Sudove, sudio i izvodio pred streljački stroj počinioce ratnih zločina, kako se to malo zna i još uvijek taji!
Zato je naš najveći interes da se o tome istinito govori, argumentovano sudi i pokaže, dokaže da JVO nije isto što i Oslobodilačkih pokret komunista!!!
Da ih razlikuje mnogo šta, a suštinski, prije svega, odnos prema zločinu i žrtvi!!!
Između ostalog, baš to je ona krucijalna pozicija koja razlikuje dva antifašistička oslibodilačka pokreta, partizansko-komunistički i “ četnički „! Koji su oba, a to se vrlo namjerno prećutkuje i svjesno zabašuruje, dakle oba, jugoslovenskog karaktera!!!
Malo se zna da je u jednim trenutku zaštitni vod Komande JVO bio isključivo sastavljen od Muslimana, da je tokom rata na strani JVO pod oružjem ( kumulativno) bili više od 14.000 Muslimana, najmanje 2.000 do 3.000 Slovenaca …
… Teško je danas, poslijen vjekovnog ispiranja mozgova komunističkom ideologijom i propagandom, dovesti stvari u red, odškrinuti vrata istini!
Odveć teško, ako ne i nemoguće.
Stoput ponovljena laž, u međuvrjemenu, je postala istina.
Etablirana istina, gora od svake laži!
Ona “ istina “ koja je otrovala mozgove generacijama Komlena!
Koji ne samo da vjeruju u tu “ istinu “ , nego je nesustalo umnožavaju, bezumno šire i uljuljkuju u stvarnost današnjice i budućih dana obmane i laži! Ljudski vijek iza stvarnosti čiji su poslednji učjesnici već jednom nogom u grobu!
Samo je ta grozna LAŽ još uvjek živa!?
… Jednako i danas truje biće Srbinovo , daje maha i krila njegovim neprijateljima, i amo, i tamo!
Ta opskurno LAŽ, najveća je i nezamisliva šteta našem narodu.
Juče, danas, bojim se, i sjutra!!!
Čudo je ta, u međuvrjemenu, skoro istinita LAŽ!
Lažna istina!?
… Mjera naših jadnih života!
Milovan Djilas je pisao o saradnji Tita i Njemaca ,zato je politicki stradao.
Njemcima je smetala veza Cetnika i Britanaca i zbog toga je Tito bitku na Neretvi pretvorio u sukob cetnika i partizana a Njemci su po dogovoru pustili partizanske ranjenike preko Mosta na Neretvi ,nije to bio nikakav Titov trik nego dogovor.
Komanda Jugoslovenske Vojske u Otadzbini je bila u Londonu pod nadzorom Cercila a ne Hitlera u Berlinu.Podrzavan je i od Staljinana pocetku rata ali na kraju zbog komunisticke ideologije Tito tada kao Staljinov sardnik postaje favorizovan sa njegove strane.
Sarl de Gol je odlikovao Drazu Mihajlovica,takodje Ruzvet a posmrtno 1946 i Truman a 1988 i Regan. Valda su znali sta rade.
… Ne možeš ih pobrojati, Nikola!
Džaba tuda.
… Možda bi u budućnosti jedan ozbiljno organizovan Sabor svesrpskog pomirenja mogao da konačno stavi tačku na ovo pitanje! … Da zacjeli živu ranu.
Možda.
Ima dokumenata i to mnogo. Imamo zvanicno pismo Mihailovica u kojem od Hitlera trazi puske, imamo zvanicno pismo u kojem cetnici obavjestavaju naciste kako su organizovali zajednicke patrole u gradovima sa ustasama, imamo i pisma Mihailovica ustasama, imamo bezbroj slika cetnika sa nacistima, fasistima i ustasama, imamo bitke u kojima su ustase i cetnici ratovali rame uz rame sa nacistima i imamo cinjenicu da su na kraju rata zajedno kukavicki bjezali, s tim sto je Pavelic licno naredio da se ne uznemiravaju cetnici koji bjeze kao zecevi preko NDH. Rusi neka rehabilituju svoje zlocince i nacisticke sluge, neka se ostave tudjih.
Mada Rusima nisu cetnici toliko strani, ipak je Hitler do 22. juna 1941 bio najveci ruski saveznik.
Nijesi ti tojota, bolid si ti!
Jeli,ka više svi skupa mislite izaći iz šume-????
ТЕРОР НАД СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ У ЦРНОЈ ГОРИ ЗА ВРИЈЕМЕ И ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
ЦРНОГОРСКА ГОЛГОТА: Како су комунисти разапињали свештенике и бацали у јаме!
https://www.sedmica.me/crnogorska-golgota-kako-su-komunisti-razapinjali-svestenike/
ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Комунисти 1944. у Панчеву стријељали 72 пилота Краљевине Југославије
https://www.sedmica.me/zlocin-bez-kazne-kako-su-komunisti-strijeljali-72-pilota-kraljevine-jugoslavije/
Др Живко Топаловић никако није био оснивач КПЈ, а са тим терористичким идејама се разишао још 1919, већ оснивач Социјалистичке партије, која је за разлику од КПЈ била легална организација која је учествовала на изборима и имала посланике. Исто тако, академик Драгиша Васић никако није некакав социјалиста, нити комуниста, Боже сачувај. Комунисти често људе народњачких уверења теже да утрпају у левичаре, а поготово када нису монархисти. Васић је био републиканац по разочарању, демократа и народњак. Далеко од тога да је био ожењен совјетском држављанком. Био је ожењен белом Рускињом чија је породица много пропатила под Совјетима, отац јој је убијен одмах после револуције, а она са мајком избегла преко Одесе и нашла дом и српско држављансво, као толики бели Руси, у Београду… У Совјетском Савезу је био једном, на позив Савеза совјетских писаца, а оно што је написао и објавио толико се није допало левичарима и Совјетима да је било доста протеста, па и остракизма./// Заједничко деловање јединица ЈВуО и Украјинског фронта, и у Крушевцу а посебно у источној Србији, онемогућили су „партизани“. У Крушевцу хапшењем чак и америчког официра Крамера, посматрача и предсетвника у штабу ЈВуО, кога су испоручили у бугарски логор. Делегација ЈВуО у источној Србији која се тамо нашла по наређењу ДМ предата је комунистима који су је одмах стрљали… Ипак, лепе ауторове речи мелем су на рану. Биле би лековите да се мало више потрудио да сазна чињенице, и, похвала што није и ДМ увалио у левичарење. Комунистима док не сазру и одрасту демократе и честити људи често изгледају као левичари и када то уистину нису.
Potpuno promasena tema. Nije pitanje da li su saradjivali sa fašistima… Ključna stvar je da nije isto izgubiti ili pobijediti u ratu. Kad izgubiš sve drugo je džaba!
Zoran D Knezevic
Zapadne sile i Jugoslavija u Drugom svjetskom ratu.
Ova knjiga je izasla 1963 godine, kao magistraski rad koji je namjeravao da odbrani na Chicago Committee for International Relation,Kada je profesor pregledao knjigu rekao je Knezevicu da to moze biti samo doktorska desetacija sto se i deasilo.
Tako da sam ja to procitao u toj knjizi ,koja je dozivjela reprintno izdanje 2003 godine u 1000 primjeraka.To je najbolja knjiga do sada napisana o Drugom ratu kod nas,za men!
Naslov orginala je :
The Wetsrern Powers and Yugoslavija in the Second World war
https://www.kupindo.com/Istorija/17887445_Zoran-D-Knezev-Zapadne-sile-i-Jugoslavija-u-Drugom
… Još i hvala Rusiji koja ljubi srpsku istinu!!!
Ha …
Ne znam što o ovome misli poljopribredi proizvođač magle montenegrinske, Komljene???
Izvinjavam se zbog pitanja.
I sebi i vama, izvinjavam.
… Bilo je jače od mene!
Pre mesec dana pisao sam ovde ,polemisao sa Komlenom,nudio je milion evra ako neko dokaze da su cetnici ispalili bar jedan metak na Nemce.Dao sam link gde je mogao da vidi da su cetnici oslobodili mnogo gradova u Srbiji.Jos me nije isplatio 🙁
… (Ne)isplativo je ono!
Zaboga, Komljen.
Jebivjetar, onaj koji priča o čemu pojma nema!
Kalemar.
Kalemi pogrješno na neistinito.
Kako radi, tako mu i rađa!
… Ono da ti plati, nema zašto pas da ga ugrize.
Siromašno je ono.
U svakom pogledu, siromašno.
.. A sito, ono!?
fake news 😉