Руско повлачење из Споразума о извозу украјинског жита: Нова ескалација, или мртво слово на папиру?

Пише: Игор Дамјановић, дописник ИН4С из Доњецка

Нанон суботњег напада украјинских дронова на главну луку руске Црноморске флоте у Севастопољу, поново је отворена тема коридора за извоз житарица из Украјине. Колико је овај напад био успјешан највјероватније се у догледно вријеме неће конкретно сазнати.

Украјина тврди да је погодила моћну фрегату Адмирал Макаров, један од најбољих бродова руске морнарице, способан да носи крстареће ракете Калибр, а руска страна тврди да је већину дронова уништила на вријеме и да је штету претрпио само стари миноловац „Иван Голубец“. Истина је вјероватно негдје између. Ваља свакако истаћи да је свега дан након напада на Севастопољ наводно погођени „Адмирал Макаров“ примијећен на бојевом дежурству.

Било како било, руски политички врх демонстрирао је приличну нервозу због напада на Севастопољ. Предсједник Владимир Путин оптужио је Украјину да је за напад дронова користила коридор за извоз жита, док је плејада политичара и новинара блиских Кремљу за напад на Севастопољ поред затварања житног коридора по сваку цијену тражила и „освету исту као за Кримски мост“, мислећи на потпуно уништење луке у Одеси. Без обзира на званично повлачење Русије из споразума, жито из Одесе је наставило да иде као да се ништа није десило, а политички врх из Москве данас је ублажио своју реторику. Предсједник Думе Вјачеслав Володин изјавио је да „Споразума о житу на претходним условима више не може бити“.

Русија изиграна војно и економски

Међународни споразум о деблокади луке у Одеси, који је омогућио извоз украјинског жита 22. јула потписали су представници Русије, Украјине, УН и Турске, која је одиграла улогу главног посредника. Поред конкретног споразума Русија и УН тог 22. јула потписале су и меморандум који би на 3 године скинуо све санкције на извоз пољопривредних произовда и вјештачког ђубрива из Руске Федерације. За разлику од Споразума о извозу украјинског жита који је спроведен одмах, санкције на руску храну и ђубрива пркатично су остале на снази до данашњег дана. Штавише, када је Русија љетос понудила да сиромашним земљама Африке донира вјештачко ђубриво, Владимир Зеленски је то условио пуштањем на слободу бораца неонацистичког батаљона Азов. Руку на срце, неколико мјесеци касније за пуштање неонациста из Азова Русија није добила бољи дил од скидања санкција за вјештачко ђубриво, које је љетос нудио Зеленски.

За нешто више од 3 мјесеца из Одесе је извезена практично половина планиране количине украјинског жита. Највећи удио украјинског жита отишао је у ЕУ (35%), Турска је узела незнатно мање (34%), а у најсиромашније земље отишло је мање од 5%. Како је то изгледало у пракси примијетио је и предсједник Путин у изјави од 7. септембра: „Од 87 бродова са житом који су испловили из Одесе само 2 су отишла у Јемен и Џибути, земље у којима и даље хара глад“. Дакле, добитници из споразума о житу су Турска, ЕУ и наравно Украјина. Ова последња најмање по 2 основа извукла је корист. Прво на овај начин дошла до додатних средстава за финансирање рата, а такође ослободила је своју жељезницу и копнене коридоре за конвоје западног оружја.

Сиромашне земље нису добиле ништа, а Русија не само да је остала под санкцијама за своје пољопривредне производе и ђубрива, већ је и добровољно предала контролу над луком Одеса. Посебно симболично болан уступак за Русију било је повлачење са Змијског острва, предуслов да би споразум од кога није добила ништа био потписан. Русија је до рата са 37 милиона тона у 2020. била убједљиво највећи свјетски извозник житарица. Преко 20% укупног извоза у свијету био је руски, више него двоструко од удјела Украјине, коју западни медији и њихове локалне балканске медијске експозитуре упорно маркирају као „највећу житницу на свијету“.

Коридором за жито ишло и оружје за Украјину?

Штавише, два извора из руске војске са којима сам имао прилике да разговарам сумњају да се у појединим бродовима који су пловили ка Одеси могло сакрити оружје за Украјину. Своје спекулације заснивају на тврдњи да послије проласка контроле у Истамбулу танкери који су за жито пловили ка Одеси, пролазили су релативно поред бугарских и румунских лука, гдје су лако и брзо на отвореном мору могли да из других мањих борова претоваре до 2000 тона мунииције, односно 10% носивости.

Дефицит муниције за минобацаче, ракетне системе Град и артиљерију наслијеђену од СССР-а, итекако и даље употребљиву, Украјина је покушавала да по сваку цијену ријеши куповином у складиштима бивших чланица Варшавског пакта, односно из бугарске фабрике Арсенал, једне од ријетких у Европи способне да производи муницију по совјетским калибрима и калупима. Совјетски Савез је у Украјини оставио значајне стратешке фабрике наоружања, рецимо тенкова, ракета, авиомотора и слично, али само једну фабрику за производњу муниције у Луганску, над којом влада у Кијеву губи контролу на прољеће 2014. Рецимо, артиљерија коју Украјина добија из НАТО земаља користи муницију од 155 мм, док за совјетске хаубице Гвоздику, Гианцит и Акакција потребан калибар 152 мм.

Дакле, по мишљењу мојих саговорника, близина бугарске и румунске обале житном коридору представљала је могућност да се на мору лако убаци муниција из Арсенала. Наводе да се кријумчарењем преко луке Одеса олакшала логистика украјинској армији на линијама фронта у Херсонској, Запорожској и Николајевској области. Њима је споран и захтјев Украјине од 11. августа да се поред Одесе за потребе извоза жита деблокира и лука у Николајеву. Управо овај објекат сматрају да је стратешки и функционално још погодинији за доставу муниције из Арсенала.

Може ли Русија сада стопирати извоз украјинског жита?

Нови јаки ракетни удари у понедељак по енергетској инфраструктури Украјине по ријечима предсједника Путина представљају само „дио одговора за напад дроновима на Севастопољ“. Некако у сјенци удара прошла је информација да су поморској бази Оџаков у Николајевској области уништени центар везе и база специјалних јединица украјинске морнарице. Занимљиво је да је центар оперативног управљања у Очакову била финансијки најиздашнија инвестица САД и НАТО пакта на територији Украјине до избијања рата 24. фебруара. Планирано је било да се у Очакову изгради посебан ремонтни центар за потребе Морнарице САД, а у дијелу луке гдје се налазило стално распоређено америчко особље Украјинцима је био забрањен приступ. Од првог дана Очаков је био на мети крстарећих ракета Калибр и већина инфраструктуре базе је на самом почетку збрисана са лица земље. База специјалаца је једно од последњих остатака у некада перспективном објекту, за који је НАТО имао велике планове у будућности.

Упркос јакој реторици и пријетњама руског врха јуче, која данас из изјаве Вјачеслава Володина попушта, извоз из жита из Одесе наставља се једнаким интезитетом. У датим околностима три су могућа начина како би Русија могла у конкретној ситуацији да поступи. Прво, могла би да нападне бродове са житом који се оглуше на упозорења руске флоте. Мало вјероватно, јер ракетирање и могуће потапање цивилног брода са житом био би преседан, који би оставио трајну мрљу у историји и докусурио руску репутацију на међународном плану, озбиљно окрњену нападом на Украјину.

Друго, могли би да се праве као да се ништа не дешава и вербално понављају да је извоз украјинског жита, кога су сами противно војној логици одобрили и омогућили у јулу, илегалан. Ова варијанта једнако је маловјероватна као и прва. Новим демонстрирањем немоћи Русија би упутила лошу поруку и непријатељу да слободно може да појача притисак на другим пољима, али и савезницима, код којих би се повећале резерве према перспективама сарадње у будућности. Од почетка ратних сукоба само једна земља, изузимајући Бјелорусију, војно је помогла Русију – Исламска Република Иран и због тога се суочава са новим западним санкцијама које би могле да коштају учешћа и ирански фудбалски тим на предстојећем Свјетском првенству у Катару. Друге, прије свега НР Кина осим пријатељске реторике и неспречавања комерцијалног извоза цивилних дронова високе резолуције који се могу корисити за војно извиђање терена, није урадила ништа у корист Русије.

Једино смислено што би Москва могла да уради у овој за њу прилично неповољној политичкој ситуацији је блокада луке Одеса и бродова који се тамо налазе, док се јулски споразум не ревидира.То би могло да укључи скидање свих формалних и неформалних блокада на извоз руских пољопривредних производа и ђубрива и евентуално појача контролу бродова на житном коридору. Да је то могућ план и конкретан циљ, може се наслутити и данашње изјаве Володина. Међутим, остаје отворено питање конкретне имплементације и ризик да Запад и Украјина на неки начин искористе напетост за инсецнирање инцидента са бродом који превози жито на коридору. Ефекти на политичком пољу били би равни провокацији са „прљавом бомбом“ на које руски дипломате, политичари и војни врх већ 10-ак дана упозорава.

А можда, предсједник Путин и руски војни врх, с обзиром са су иницијатори приче о затварању житног коридора, имају неки конкрентан, из перспективе обичног посматрача тешко предвидив план.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: