Руско-српски одговор на америчко наоружавање Хрватске
1 min read
Пише: Мирослав Лазански
Хрватски медији данима су расправљали о томе како ће Пентагон даровати Загребу 16 вишецевних бацача ракета калибра 240 милиметара, плус неколико лансера балистичких ракета домета до 300 километара. „Таман до Ниша”, спекулисали су хрватски медији.
И тако је то трајало данима, све док Александар Вучић није изјавио да ће Србија водити рачуна ко у комшилуку има балистичке ракете и да ће Србија у том контексту предузети све мере ради одбране своје државне територије.
Премијер Вучић, због политичке коректности, није одмах именовао и потенцијалне власнике и кориснике балистичких ракета, али је споменуо и америчке хеликоптере типа „кјова”. Како хрватски медији јављају да ће Хрватска своје хеликоптере руске производње „Ми-171” дати Украјини, а заузврат од Американаца добити јуришне хеликоптере „кјова”, јасно је на кога је премијер мислио када је пре неколико дана говорио о наоружавању неких. Уосталом, у Москви је нагласио да Србија неће нападати Хрватску.
Ипак, хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић је на новинарска питања око могуће продаје руског оружја Србији одмах одговорио да је Хрватска чланица НАТО-а и да ће НАТО бранити Хрватску у сваком случају. Само није рекао од кога?
Дакле, прво су хрватски медији махали „балистичким ракетама до Ниша”, где се, гле чуда, налази српско-руски центар за ванредне ситуације, док би појам „балистичка” ракета неки Срби могли да схвате и као албанска ракета. Која нас је изгледа баш и погодила, пошто је Приштина лепо изјавила да је Бриселски споразум у погледу оснивања Заједнице српских општина на Косову, који је Приштина потписала, уопште не обавезује. И све то само дан након што је ЕУ са Приштином потписала Споразум о стабилизацији и придруживању.
Зато нисам баш сигуран које су то хрватске балистичке ракете које би они евентуално испаљивали до Ниша. И ко ће им испоручити те ракете? Могу једино Американци. Онда да њих приупитамо зашто би они једној земљи чланици НАТО-а, која је практично, сем Србије, са свих страна окружена државама НАТО-а, Црну Гору и БиХ да не рачунамо, дакле зашто би Вашингтон испоручио Загребу балистичке ракете?
Да неће можда Хрватска тим пројектилима да гађа Русе на Криму, или Русе код Стаљинграда, односно Волгограда? Па САД и НАТО нису испоручили такве ракете ниједној новој чланици НАТО-а. И сада ће да их дају Хрватској? „За крепат од смијеха”, рекла би бивша браћа. Можда им испоруче и неку атомску подморницу. Предизборна кампања у Хрватској очито је пуна „ложача” и маште. А новине треба продавати.
Аутор текста је новинар „Политике“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Било, како било, због тог њиховог лапрдања, Србија од Русије доби и мигове и С-300!
А „дећки“ нек се чешу…
А јадни не били, џаба вам „америчка стројница о рвацком рамену“, кад су вас српски чобани „томсонима“ разјзривали, ка мачке с је**лишта!!!
Srboljube, Srbija ne dobija ništa. Sve će to morati platiti.
Ako će mo tehnički da pogledamo istini u oči avioni iz MiG-ove game polako se povlače iz Ruskog naoružanja. Njihovo mjesto zauzimaju neke bolje mašine i sistemi. Takođe S 300 ustupa mjesto nekim novim i ubojitijim protiv avionskim sredstvima. Stoga, moglo bi se reći, Rusija prodaje ono što joj više ne treba. E, druga je stvar što je i to veoma dobro i veoma upotrebljivo oružje.
Samo sam pokušao objasniti da Srbija ne može kupiti toliko oružja da bi parirala bilo kojoj članici NATO-a. NATO je udruženje gotovo svih nabogatijih država svijeta. Svaka njena članica će dobiti pomoći koliko god bude potrebno ukoliko ih neko, ko nije članica ovog saveza, napadne. Do you understend me!!!
КОЈА ТИ ЈЕ ДИОПТРИЈА ОВО СУ РУСКИ АВИОНИ КОЈЕ ЋЕШ УСКОРО ИМАТИ ПРИЛИКЕ ДА ВИДИШ
Četnik@ ajde pročitaj moj post još jednom. Koliko god Srbija izdvoji iz budžeta (čitaj, od već osiromašenih građana) okolne države i NATO će dati, ako bude trebalo, 100 puta više nekoj njenoj članici da bi se uspješno odbranila od iste.
Pametnije joj je da taj novac uloži u sopstveni razvoj. To sam htio da kažem.
Srbija bi, za rad napretka svojih građana, trebala u vojsku ulagati što je moguće manje sredstava. Uskoro će sve države oko nje biti članice NATO-a. Znači da, koliko god Srbija uložila novca u svoje naoružanje, uvijek će okolne države (ne daj Bože nekih novih sukoba) biti jače i naoružanije od nje.
To kaže logika a politikanti govore drugo. Samo ih treba prepoznati i ne nasjesti na njihove populističke govorancije. Sredstava umjesto u vojsku treba uložiti u povećanje proizvodnje i novu tehnologiju.