Ружић: Црна Гора од православног светионика до Брозове прћије

Пише: Милан Ружић

Црна Гора је била мала земља великих Срба, а данас је мала земља Велике Албаније. Некада је била највећи бедем српства, а данас је први јуришник на Србију са исуканом сабљом. Кроз своју историју, Црна Гора је била колевка гусала које су певале о њеном јунаштву, а данас је штала у којој гусле ћуте о расрбљеној јунади.

Некада је тамо из камена рађало све што затреба, а данас ни у мору ништа живо нема. И дан-данас има цркава у којима се моли, али више има оних које Монтенегро куне и раскровљује и раскрштава. Црна Гора је била најсветија православна тачка, скоро па црква, а онда је постала Брозова прћија. Била је земља светаца и мученика, а постала устава крстокршитеља и мучитеља свог народа.

Дурмитор је био Монт Еверест, Ловћен је био Олимп, Цетиње је било Атина, а данас су све врхове заменила дна, а све градове преплавили сељаци (као карактерна особина) у патикама. Пре само неколико година, тамо се веровало на реч, а данас се не верује ни у камару пара и главу на пању. Живело се од неба и земље, а сада од подземља и интелектуалног приземља.

Радовало се бесплатном снегу на брдима, док се данас радује скупом белилу конзумираном у градовима. Док је Црна Гора била земља сељака (људи који живе на селу), била је грађанска и светска, а данас када су сваки кутак заузели и на сваки камен сели грађани Европе и света, постала је вашариште.

У Црној Гори је пре неколико деценија свако ко вам прође поред куће био радо виђен гост, па иако га никада пре нисте видели, а данас је свако сумњив, мрко погледан и теран као да је шугав, или као да је Србин. Вера је Црну Гору одржавала међу народима, а данас је невера преузела оно што вера није могла да увери у постојање Бога кога су се лако одрицали.

Док није било ничега, Црна Гора је живела у Рублагостању, а данас кад има свега, никада сиромашнија није била. Док су паљене славске свеће, знали су Црногорци шта су, а када су оне утуљене, омркла је скроз. Када су иконе красиле сваку просторију, било је благостања, а данас када плакати оних који владају красе ентеријере и екстеријер, има само муке. Било је времена када су се у Црној Гори од руке до руке дотурале књиге пуне вековних мудрости, а данас су их замениле коверте.

Одавно је, у прошлој Црној Гори, речено да част и брука живе довека. Она прошла је живела од части, а брука ове данашње, надживеће и саму Црну Гору или оно што се тако назива, а одавно ово име не заслужује.

Прочитајте још:

ОТВОРЕНА ВРАТА: „Банка хране“ отворила очи и срце за све којима је помоћ потребна (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: