С нама је Бог!

Завршни чин „урнебесне трагедије“ и безумља којег спроводи неронска милогорска владавина, се спрема да изврши завршни удар на српски народ у франкештајнском протекторату – “црвеном монтенегру“, отимајући цркве и црквену имовину од сопственог народа и с тиме у трајном негирању српства и православља жели устоличити своју етнофилетистичку безбожну идеологију идолопоклоничке новоцрногорштине. У данашњој Црној Гори жели да се затре све што има префикс српско по моделу на некадашњи етноцид у НДХ.

Адски печат се надвио да овјери ђавољу креацију звану – „монтенегро“, и поред територијалне капитулације, тежи да одведе народ у крвопролиће, а многе људске душе у духовно мртвило ,,во вјеки вјеков“. Али она аутентична Црна Гора, одавно није била овако самоувјерена као што је то данас, спремно ишчекујући да се супростави прогресивном злу у коначном обрачуну. Неће овај осрамоћени бастион српства покренути на отпор и беспоштедну борбу лицемјерни дезинтеграциони политички мотиви. Ову освештану земљу су владике предводиле у свете ратове, док јој је народ био ,,бранич Цркве и племена“, а не трбухољубиви Минхаузени жељни недостојних циљева у антитрадиционалном поретку. Хипокризичне политичке борбе у посткомунизму, удаљене од светосавског и косовског Завјета, су је само још више растакале у једном од најтежих периода њене историје, оне су биле главни кривац њене инертности, дефетизма и српске атомизације.

Овдје све што ваља и што је од Господа благословено, и у чему бујају голфске струје, покрећу се тектонске силе и кључају вулкани, се прићешћује и присаједињује Христу у дријевним Храмовима Божијим, у тим Задужбинама наших светих предака који су своје мученичке мошти уградили у њихове огњење олтаре. Народ овај добро зна, да док год њих има није и не може бити изгубљен у овом пролазном времену гдје се све сабира из перспективе будућег Царства Божијег (Есхатона). Али то добро знају и мрске силе зла које нагоне своје незнавене и пуке извршиоце на срамно Јудино недјело, па желе да чупају народу његову жилу куцавицу, отимајући његове светиње и рушећи Цркву Божију. Па нека чине што брже то што су наумили, и нека знају да узаврелим крвотоцима овог народа  Христова крв струји, и у овом случају неће га опструисати ниједна политичка интрига, црна рупа у њиховом безакоњу или континуитет апатије који путем лажне демократије и илузије изрежираних „слободних избора“ остварује све оно што не би ни у најсуровијем рату у псеудомирнодопији.

Сада када сте се устријемили на светиње Божије да их отимате, знајте да сте насрнули на нешто вриједније и од ваших и од наших живота. Ова “акција“ отимања нашег јединог преосталог духовног бедема, није ни слична са свим вашим минулим срамним издајама и отимачинама, почевши од сепаратистичке мајске трагедије у којој је истинска Црна Гора капитулирала, и у којој је насилно отворен простор за сав надолазећи духовни терор над православним српским народом у Црној Гори. Он је након покраденог референдума услиједио и диктаторски криминални режим Мила Ђукановића га бездушно извршава, да би се показао у што оданијем слугерањству евроатлантистичким окупаторима. Овдје је тачка кључања или народски речено “кап која је прелила чашу“, и то стање само материјалистичком, угашеном оку дјелује пасивно, јер оно не увиђа у народном битију спремност на завјетну жртву, која божанским каузалитетом већ одређује Христову побједу. Ваша плитка логика не може да схвати да је сила људска гомиле праха и крхотина, а уздање у њу – безумље.

Како је говорио велики руски кнез свети Александар Невски ,,Бог није у сили него у правди“, и са киме је Бог нема те силе која га може покорити ако сам не одступи и отпадне од Њега. Ово је за слуге зла само свршетак пакленог плана који су наумили, док је за хришћане нови почетак и ,,горка чаша која их не може мимоићи“. Стално је искушење Цркви која ,,мора бити прогоњења“ јер Христова Црква ходочасти ка Васкрсењу и непропадљивошћу, и зато јој предстоје успињања на Голготу и страдања као њеном Великом Архијереју Васкрслом Исусу Христу.

Православље у Црној Гори је кичма на којој се одржало српско традиционално биће. Непријатељ инфилтриран од стране домаћих издајника, неће се смирити док не сломи кичму оном малом русофилском народу који је свакој империјалистичкој тежњи да га покори, покатоличи или потурчи, витешки одољевао. Они неће стати док не потчине нашу земљу с тиме што ће је потпуно преорјентисати на свој орјентир.

Мамон – религија САД, жели да потчини својој религији тржишта све земље које су под њеном окупацијом. Њени марионетски, инсталирани сателити у лику сепаратних и русофобних либерално-демократских режима, све то маскирају ријечима о “правима, слободи и једнакости“ за све осим за ону самосвојствену Истину без које је та земља непостојећа утопија. Атеистичко потчињавање суштаству нашег националног бића – Оријентира – Православља, под терор мамонске окупационе зоне, значила би трајна “инверзија“  у корист безбожног “освајача“. Атеистичка вјера уздигнута на ниво државне религије жели да уклони сваку препреку која би угрозила његов култ, а то је прљави Новац. Међутим, ни најгенијалнији зли ум не може да предвиди снагу духа, и нема те силе којој би он одолио, колико год се та сила чинила моћна. Имамо за то безброј примјера, када је у питању одбрана вјере, народ и појединци пружају незамисливе отпоре пред безбожним џелатима. Погледајмо само историју наше мученичке Српске Православне Цркве која је радо ишла на ломаче, незамислива страдања и мучилишта а није погазила своју вјеру, нити уступила своје светиње безбожном непријатељу.

Послије свих разарања и хаоса који је наш народ претрпио, он је био свјестан којим потенцијалом располаже док има слободан свој духовни центар. Досадашње „демократске реформе“, раздори, срамно признавање Косова, сатирање српског језика и свако крајње антицрногорско дјеловање у натовском Монтенегру, нису ипак уништили скелет српског народа. Храмови поносно стоје, вјера је жива и наша традиција се и даље баштини, усађујући у потомству неразориву суштину његовог идентитета. То је оно најбитније, ,,а месо ће временом израсти“. Данас стојимо пред главном борбом у име нашег Отачаства, да сачувамо нашу кичму и наше голе кости – а баш нас сада у њих гађају наши исконски непријатељи.