Са историјом у старо гвожђе: Лопови черупају тврђаву, држава не реагује!

Спашавајте да би потомци имали чиме да се похвале. Врата су већ однешена, као и дио камене пластике и плоча за под, остало је сложено за транспорт, обратио се ИН4С један од узнемирених грађана Боке Которске Дејан Радоман, који ових дана али и година свједоче безочном черупању старе аутроугарске тврђаве Форт Горажде.

Уништавање аустроугарских фортификационих објеката траје већ година, а држава не чини ништа да то спријечи. Сада је на удару Форт Горажда, која се налази између Тивта и Котора.

Што ће нам историја, кад тајкунима требају виле

Колико држава Црна Гора брине о историјском наслеђу, може се видјети управо из овог узнемиравајућег примјера Горажде.

Мало је назвати вандалским, оно што се дешава са тврђавом.

Лопови, који се баве препродајом секундарних сировина, немилосрдно черупају историјско здање. Разноси се жељезо које се ту налазило преко 130 година. Али и камен, који се користи за изградњу тајкунских вила по приморју.

Овим се чини ненадокнадива штета дијелу културне баштине и градитељског насљеђа Црне Горе. Жељезо завршава у пећина никшићке Жељезаре, а камен у темељима вила које ничу по приморју.

Сличну девастацију доживјела је и Дукља годинама уназад, када су се велики камени блокови разносили за темеље кућа.

Како наводе саговорници ИН4С, материјал се разноси неометано а да нико од надлежних нити реагује нити покушава да их спријечи у уништавању.

Да би се добио увид о коликом се „послу“ ради, навешћемо шта је све већ понешено: огромна жељезна врата од 300 килограма, одваљена су и однијета. Лопови су однијели чак и цјевоводе, дјелове пушкарница, понешени су лифтови за муницију, метално степениште, металне решетке и капци са прозора.

Након што су „обрстили“ жељезни дио тврђаве, почело се са черупањем фино клесаних камених блокова.

Од примјера градитељске вјештине до девастације

Аустроугарска је за вријеме своје друге управе над Боком (1813-1918) у ширем рејону залива изградила сложен систем од стотињак разних тврђава, батерија и других фортификационих објеката који је добио заједнички назив „Приморска тврђава Бока“. Он је био кључни заштитни елемент главне аустроугарске војно-поморске базе на јужном Јадрану и јединствен примјер примјене најновијих технолошких и војничких сазнања. Форт Горажда је завршена је 1886. на узвишењу у близини превоја Тројица, близу некадашње аустроугарско-црногорске границе, а чинила је окосницу одбране Аустроугарске од напада са црногорске стране. Било би можда лијепо видјети са каквом су се силом суочавали наши храбри преци!

Тврђава је била заштићена ровом, а њене батерије имале су оклопљене осматрачнице.

Прије неколико година реаговали су и представници „Аустријског друштва за проучавање и заштиту фортификација“ (ОеГФ) из Беча који су остали пренеражени су и разочарани стањем у којем се налазе аустроугарске фортификације и небригом наше државе да покуша заштитити тај сегмент наше и европске културне баштине. Њихове реакције нису пуно промијениле.

Са једне стране имамо прецизност аустроугарске градње. Прецизност сваког детаља, урађеног камена. Са друге стране је однос државе у задњих тридесет година, гдје све има вриједност препродаје, третира као ресурс, уништава за ситне паре.

„Све је разваљено, покрадено, уништено! Немамо више шта да покажемо ни нашој дјеци а камоли туристима, без ову бруку!“, жалио се један од мјештана редакцији ИН4С и упитао:

„Има ли државе да за ово брине? На који се начин чува историјско наслеђе?“

Ово је апел очајних грађана, да се барем сачува оно што је преостало. Апел мјештана који гледају како им лопови граде „бизнис“ расипајући историјско благо.

И то није нешто што се дешава у неком забаченом ћошку Црне Горе, већ пред очима свих нас, али и туриста који су згрожени оним што виде.

И док Влада обилази обновљене манастире, оптужујући Српску православну цркву за девастацију, упорно жмури на уништавање историјског наслеђа Црне Горе.

За државу којој је приоритет свих приоритета туризам, изгледа да им није битно што се ускоро туристима неће имати што показати.

Ако се убрзо овоме не стане на крају, ускоро ћемо пред окупљеним туристичким групама упирати прстом према развалини и говорити да замисле „Ето ту је некада стојала Форт Горажда“.

Фотографије преузете са фејсбук странице Волим Боку Которску, и из приватне архиве Дејана Радомана

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: