Са каменом из Липова у ковчегу иде у вјечност

Данило Бојић, један од конструктора шатла којим су Американци освојили Мјесец 1969. године, данас ће бити сахрањен у Лос Анђелесу.

Седам српских научника испред „Апола“ који се спустио на мјесец.

Велики научник почиваће у порти цркве Св. Ђорђа на гробљу Сан Габријел, а на посљедњи пут биће испраћен са каменом из његовог родног села, Липова, у сандуку.

Данило је рођен 1926. године у Липову, одакле је стигао до Америке и НАСА-е. “Потиче од оца Петра и мајке Кате, рођене Кујовић. Рођен је у угледној и имућној породици, која је дала велики број интелектуалаца, како између два рата, тако и послије Другог свјетског рата до данас”, испричао је Данилов синовац Петар Бојић који данас живи на релацији Колашин-Београд.

Пред крај Другог светског рата, Данило се заједно са оцем Петром, повлачио са Југословенском војском у отаџбини према Словенији. Петар каже да се Данило вратио у Колашин, након што му се отац разболио од тифуса и умро на рукама код Славонског Брода.

Прича да је 1947. године завршио Гимназију у Пећи, а потом Машински факултет у Загребу, као студент генерације са просјечном оцјеном 10. “Због политичке неподобности није му одобрена специјализација у Риму, али је он, ипак, успио да емигрира. Нашао се у избјегличком кампу у Италији у нади да ће се тако лакше домоћи америчке обале. Први покушај је пропао јер Јужна Америка није хтјела да прихвати брод са избјеглицама из Југославије, па су враћени у Италију”.

Петар наводи како је искористио прву сљедећу прилику и као слијепи путник се укрцао на брод који је пловио ка Канади. На пола пута, десио се квар и Данило се пријавио да поправи. Успио је и одмах добио посао на том броду. Потом је радио разне послове у Канади, али није био задовољан.

“Према његовој причи, једног дана, након што је изгубио још један посао, сједио је, онако, безнадежан у парку. Преко пута њега отмено и елегантно обучен био је један господин. Тај човјек је устао и пришао са питањем: ‘Да ли сте ви господин Бојић?’. Од изненађења он није могао да дође до ријечи, нити да препозна господина. Овај се представио рекавши да је он Италијан, бивши војник, који је остао у нашој кући послије капитулације Италије и ту провео вријеме до ослобођења”, прича даље Петар.

Као богат и угледан пословни човјек, желећи да се одужи за све што је породица Бојић учинила за њега, понудио му је да бира посао и компанију.

Добио је препоруке за фабрику авиона Даглас у Калифорнији. Ту је добио могућност за усавршавање и напредовање у каријери. Као стручњак за млазне моторе пријавио је свој патент на конкурс за чувени “Аполо” програм, током којег ће Американци стићи на Мјесец. Он је контруктор шатла „Орао“ који се спустио на мјесец.

Српски научници: Милојко Вучелић, Данило Бојић, Павле Дуић, Милисав Сурбатовић, Петар Галовић, Славољуб Вујић и Дејвид Вујић

Патенти су усвојени и тако је почео рад у НАСИ.

 “До краја рада на Аполо програму радио је на том пољу, а касније се посветио нуклеарној енергији и инспекцији нуклерних електрана широм свијета. Како науци, тако је био посвећен и породици, живећи у Лос Анђелосу у Калифорнији. Са супругом Маријом је имао петоро дјеце који су данас успјешни у каријерама. Никада није престао да мисли на свој родни крај и да одржава контакт за породицом у старом крају. Свака ситница из његовог краја имала је посебан значај, па ће тако и један камен донесен из Липова бити сахрањен са њим, да му та страна земља буде лакша”, казао је Петар Бојић.

За Јапанце “Данило Бојић вон Колашин”

Посљедњи пут Данило је у Црној Гори био 1974. године, када је организовао скуп Бојића у Липову, каже Данилов синовац Машан Бојић. “То је задњи скуп Бојића, потомака Илије Тадишина”, појаснио је други синовац Втадан С. Бојић, познати адвокат.

Занимљиво је да је чак седам научника са простора бивше Југославије учествовало у подухвату који је завршен човјековом шетњом по Мјесецу. На челу инжењера и астронаутичара био је Милојко Мајк Вучелић, који се сматра оцем програма “Аполо”. Поводом прославе четири деценије спуштања на Мјесец, Вучелић је казао да је Бојић био врхунски страчњак, да су Јапанци били импресионирани његовим знањем и звали га “Данило Бојић вон Колашин”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: