Са Мирашем разговарао о оружаном нападу на литије и обећавао му жупски манастир: Драган Радуловић, носилац листе „Пробудимо Никшић“

У тренутку када се пред грађане Никшића изнова износи политичка понуда у самом финишу кампање за локалне изборе који ће се одржати у недјељу, једна фигура изазива посебну пажњу – Драгољуб Драган Радуловић, бивши предсједник МЗ Жупа никшићка, политички прелетач и садашњи носилац листе „Пробудимо Никшић“. О човјеку који је, како се чини, био све – од члана ДПС-а, преко подржаваоца Европе сад и УРА-е, па све до „компромисног“ савезника Мираша Дедејића – данас се представља као неко ко треба да „пробуди“ Никшић.

Радуловић се у својој политичкој каријери показао као досљедношћу неукаљан прагматичар, без граница – спреман на договоре с најконтроверзнијим актерима црногорске политичке и вјерске сцене, док у позадини кује планове како да превари и потчини сопствени народ. Транскрипт из 2020. године, који преносимо у цјелости, разоткрива шокантне детаље разговора између Радуловића и Мираша Дедејића, самозваног вјерског вође и непризнатог „владике“, о плановима за подривање Српске православне цркве и манипулацију локалним становништвом.

ТРАНСКРИПТ РАЗГОВОРА ИЗМЕЂУ ДРАГАНА РАДУЛОВИЋА (ПРЕДСЈЕДНИКА МЗ ЖУПА НИКШИЋКА) И МИРАША ДЕДЕЈИЋА, 2020. ГОДИНЕ

Д.Р.: Добар дан, како сте? Драган ође из Жупе никшићке…
М.Д.: О како си добри мој Драгане, јуче сам те хтио звати баш.
Д.Р.: Знам, знам, Весо ми рече. Зато и зовем због овога што је било.
М.Д.: Је ли могуће да су оне жене из жупског манастира повеле онолико народа Драгане мој, ја сам звао владику Бориса да те зовне да блокирате пут, ти си био обећа…
Д.Р.: Обећа сам али је доста дошло из Никшића и то оних опасних момака што су почели литије. Није тамо Жупљана било ни трећина, то ти се кунем.
М.Д.: Али опет како дозволисте вас два то, ти водиш Жупу…
Д.Р.: Водим, али имам доста Срба у савјету, тешко их окрећемо, али смутићемо их са српском црквом кад-тад, то ти гарантујем.
М.Д.: Мени је Душко Марковић река да се владика Борис јави теби, да ћеш ти од Веса Пејовића добити средства, да ћеш организовати сву Жупу јер те сви подржавају и напасти колону.
Д.Р.: Јесам, али је овај поп Јокић звао ове из Седмог батаљона наоружане. Сви су ту били.
М.Д.: Па ђе је вама оружје? Јесте ли Црногорци или нијесте, мајка му стара?
Д.Р.: Јесмо…
М.Д.: (прекида га): Како јесте кад вам се Срби шире по Жупи.
Д.Р.: Морамо бити паметни. На љето ће избори, морам ја опет бити изабран, а онда ће избори у Црну Гору и кад добију наши, ја ти гарантујем да ће до краја године манастир жупски бити твој и владике Бориса.
М.Д.: Каки избори, ђе ћеш ти бити изабран?
Д.Р.: За Жупу избори…
М.Д.: А да, да… Види да уплатиш оно за владику Бориса што си река, послала ти је она ђевојка захтјев, па њој уплати.
Д.Р.: Оћу и Весо ће уплатити нешто, не брините. Морамо паметно са Србима. Лећи ће они на руду. Одбранићемо ми Црну Гору.
М.Д.: А да шта ћемо, добри мој. Али нема Црне Горе док ми не уђемо у цркве.
Д.Р.: Ући ћете, само још мало да издржимо. Бунили су се и раније, а ми добијали вазда.
М.Д.: Е добро, добро… Види тамо да Жупљани не оде…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: