Са српским на мору

Финалменте. Наводе бокељолози да је два и по вијека по одласку Немањића адмирал Которске морнарице и даље узвикивао: „Живио папа, живио цар, живио дужд!“, тим редом, при подизању заставе…

О каквом се цару ради, заинтересовао се млетачки провидур, и сазнао да се ради о Душану, за вријеме чије је владавине унутар српске државе, Котор узнапредовао мимо градова.

Провидур је, финалменте, наредио да се традиција обустави.

*

Поморачки језик. Поморац прича свим језицима свијета.

Што је дуже на мору, све га теже разумију укућани.

Не само због свих језика које баштини у устима. Већ и зато што се навигавајући, дебото промијенио.

*

Рибе, рибе! Вичу вјековима рибари дуж вијугаве обалне линије Боке Которске.

Јутром, посебно: док улов још поскакује у кашетама и зијева шкргама.

То извикивање звучи овако: РИБЕРИБЕЕЕ!…

*

Пешкарија. Пешкарија је име за рибљи дио приморске пијаце.

Бајковит би био овај (условно посни) избор од 12 најквалитетнијих заливских врста: зубатац крунаш, бранцин, пагар, орада, мармора, гоф, пешешпада, лица, ража, голуб, груј, шпар.

Али се никад на некој заливској пешкарији, да се памти, није догодио у понуди речени праћакави каталог…

*

Ужанца. Ужанца је – у преводу с нулте надморске – нешто узмеђу обичаја и навике.

Ужанца је да се риба с градела, у тањиру покапа лимуновим соком. Која кап да се исциједи и у вино.

Ужанца је да се старијему умјесто чико каже дондо.

*

Најмањи цивилизацијски именитељ. Нерадо људи са стране хоће са Бокељима о политици. Посебно кад намиришу ћирилични став, знан по синтагми и као Сербиан менталитy.

Али послије пола сата доброг енглеског, или кафе, или чашице, или ћевапа… увијек поштено признају: да је и код њих брат-брату исто. Политика више не може да ријеши проблеме.

Него их само умножава. Норд, вест, ист, суд.

*

Море на српском. Никад мора није било превише у књигама на српском.

Руку на срце, мора је мало и у мору свјетске књижевности.

Двапут даје ко не тражи да га прије преведемо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: